Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rumuni traze bolji zivot u inostranstvu

Radnici koji kod kuce jedva sastavljaju kraj s krajem u sve vecem broju odlaze na Zapad.
By IWPR Balkans

Pred Kancelarijom za migraciju radne snage u Bukurestu, stotine ljudi ceka u redu u nadi da ce biti izabrani za zaposlenje u inostranstvu.


Vecina njih prevalila je stotine kilometara, dolazeci iz svih krajeva zemlje. Noc su proveli spavajuci na plocniku ili u razgovoru sa drugima. Oni koju su vec radili u inostranstvu daju korisne savete onima koji imaju manje iskustva.


Siromasna rumunska ekonomija ima za posledicu to da je u nekoliko poslednjih godina do sada nevidjeno veliki broj ljudi potrazio posao u inostranstvu. Medjunarodna organizacija za migraciju nedavno je procenila da 1,7 miliona Rumuna radi u inostranstvu.


Najpopularnije destinacije su Spanija, Italija i Nemacka, zemlje koje su potpisale ugovore sa loklanim agencijama za zaposljavanje i sa Kancelarijom za migraciju radne snage.


Rumuni obicno pronalaze poslove u gradjevinarstvu i poljoprivredi, sektorima koji su kod kuce tesko pogodjeni nezaposlenoscu.


Odlucnost mnogih ljudi da pronadju posao u inostranstvu nije bila umanjena bombaskim napadima na vozove u Madridu 11. marta, u kojima su zivot izgubili mnogi Rumuni koji rade u tom gradu.


“Broj ljudi koji se prijavljuju za posao u Spaniji je veliki kao i uvek”, izjavila je za IWPR Nadja Konstantin, portparol Kancelarije za migraciju radne snage.


“Na pocetku godine imali smo 2.000 prijava za Spaniju i niko se nije predomislio posle bombaskih napada.”


Prema zvanicnim podacima iz Bukuresta, sesnaest Rumuna izgubili su zivote u ovim eksplozijama, a 80 ih je ranjeno.


Po broju poginulih rumunski drzavljani su na drugom mestu, odmah iza samih Spanaca. Leon Kute, iz grada na severu zemlje po imenu Bistrita-Nasaud, jedan je od hiljada onih koji bi radije trpeli sve tegobe egzila nego podnosili zivot u bedi kod kuce.


Izjavio je za IWPR da mora da radi u inostranstvu, inace njegova supruga i dve cerke ne bi imale sta da jedu. Kute je posao na put u Spaniju autobusom sa jos stotinu Rumuna samo tri dana posle napada u Madridu.


“I ranije sam bio u Spaniji”, kaze on. “Radio sam na poljima za dobru farmersku platu, 1.200 evra mesecno. Od toga sam 200 evra davao za hranu i smestaj. Ostatak sam slao svojoj porodici. Tako cu i sada da radim.”


Kute je izjavio za IWPR da se “ne plasi” zivota u Spaniji posle nedavne nesrece. “Plata koju tamo dobijam jedina je nada za prezivljavanje moje porodice”, kaze on.


Italija je druga destinacija za one koji traze posao u inostranstvu. Prema podacima Nadje Konstantin, Rumuni uglavnom rade u ugostiteljskom i turistickom sektoru kao konobari, kuvari, recepcioneri, i zaradjuju od 700 do 900 evra mesecno.


Takodje je izjavila za IWPR da je trenutno malo poslova u ponudi, jer vecina poslodavaca trazi samo sezonsku radnu snagu za leto.


Prema podacima Kav LaOved, izraelske nevladine organizacije koja zastupa interese radnika iz inostranstva, oko 50.000 rumunskih migranata radilo je u Izraelu devedesetih godina, uglavnom u sektorima gradjevinarstva i domacih usluga


Ali, ponuda poslova u Izraelu je presahnula. “Godine 2002, izraelska vlada je odlucila da obustavi izdavanje radnih viza strancima”, objasnjava Nadja Konstantin.


Nemacka jos uvek ima poslove koji su dostupni stranim radnicima, ali mali je broj Rumuna koji se prijavljuju, zbog strogih zakona koji zahtevaju poznavanje nemackog jezika.


Kandidati za zaposlenje moraju prilicno dobro govoriti jezik – bez obzira na to u kom sektoru rade – i moraju poloziti odgovarajuce testove.


“U Rumuniji malo ljudi govori nemacki, pa imamo mnogo slobodnih mesta”, dodaje Nadja Konstantin. “Imamo 100 slobodnih mesta za studente koji bi radili kao sezonski radnici u poljoprivredi i turizmu. Plata je 800 evra mesecno.”


Odsustvo bilo kakvih slicnih testova poznavanja jezika objasnjava popularnost rada u Spaniji.


Samo u Madridu rumunska zajednica broji najmanje 28.000 ljudi. Ali to je samo zvanican podatak – petpostavlja se da je stvarni broj onih koji nezakonito rade u Madridu daleko veci.


“Srela sam na desetine rumunskih radnika dok sam putovala Spanijom”, izjavila je Maria Dima.


“Kazu mi da bi njihove porodice gladovale ako im ne bi slali novac svakog meseca.”


Opisala je za IWPR ogromnu zalost koju je velika rumunska zajednica u Spaniji dozivela posle napada od 11. marta. “U Madridu sam videla ocaj u ocima ljudi koji su izgubili nogu ili ruku u ekplozijama. Bilo je gotovo nemoguce zadrzati suze.”


Ljudi u Rumuniji su napade u Madridu doziveli kao nacionalnu katastrofu. U Bukurestu su polagali cvece i palili svece ispred spanske ambasade, a 14. mart je proglasen za dan zalosti u znak secanja na zrtve napada. U pozoristima su otkazane predstave i odlozeni su svi sportski dogadjaji. Na drzavnim zgradama zastave su spustene na pola koplja.


Nacionalna avio kompanija TAROM dala je po dve besplatne karte clanovima svih pogodjenih porodica da bi mogli da posete svoje povredjene rodjake u Madridu. Vlada je obecala da ce isplatiti pomoc u iznosu od 7.500 evra porodicama poginulih u bombaskim napadima, kao i 2.500 evra porodicama povredjenih.


Najveci deo ovog novca ce zavrsiti u siromasnim selima u Transilvaniji i na jugu Rumunije. U mestu Peretu, u oblasti Telorman, na primer, od ukupno 700 stanovnika sela njih 500 radi u Spaniji, a nekoliko ih se naslo na spisku zrtava u Madridu.


Marin Berbekanu je otisao iz sela da bi radio u Spaniji samo dve sedmice pre bombaskog napada. Kada je bomba eksplodirala i tesko ga povredila, nalazio se u putnickom vozu na putu do svog prvog posla.


“Izgubio je nogu i ima teske opekotine po celom telu”, rekla je njegova uplakana majka. “Jos ne znamo da li ce preziveti. Ima nas cetvoro u porodici i zivimo od 50 evra mesecno. Marin nije tamo posao sa snom da postane milioner. Samo je zeleo da zaradi nesto novca da kupi sinovima novu odecu za Uskrs.”


Spanija ce i dalje privlaciti Rumune u potrazi za boljim zivotom, bez obzira na opasnosti. Kod kuce mogu zaraditi jedva 70 evra mesecno. U Spaniji mogu ocekivati da zarade deset puta vise, tako da im ostane dovoljno da posalju novac svojim porodicama.


U casopisu za finansije “Capital Weekly” nedavno je naveden podatak da Rumuni koji rade u inostranstvu salju kuci vise od dve milijarde evra godisnje. To je iznos koji znacajno premasuje obim direktnih stranih investicija u ovu zemlju.


Daniela Tusel je novinar bukurestanskog lista “Libertatea”.