Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rumuni Protestuju Na Dunavu

Rumunski pomorci recne plovidbe blokirali su Dunav u znak protesta zbog gubitaka kojima su izlozeni usled rata na Kosovu.
By IWPR Balkans

Dunav je prosle nedelje bio u centru svetskih zbivanja posto su rumunski radnici recne plovidbe blokirali ovu reku.


Cetiri slepa i nekoliko teretnih camaca usidrenih na sred reke blizu luke Kalarisi, preko puta Bugarske, doveli su do potpunog prekida recnog saobracaja. Protest je nastao zbog gubitaka kojima je izlozena recna plovidba usled rata na Kosovu.


"Ovo je borba za opstanak", rekao je Nikolae Tutuianu, neobrijan i mutnih ociju od nespavanja posle trodnevnog protesta. Tutuianu je predsednik rumunskog Saveza recne plovidbe koji zahteva ponovno uspostavljanje internacionalne plovidbe Dunavom.


"Izgubili smo oko pedeset miliona dolara u trgovini i usled embarga na isporuku nafte Jugoslaviji", rekao je on. "Vise od 3,500 ljudi koji rade na reci su izgubili posao ove godine."


Rumunske kompanije recne plovidbe zahtevaju da vlada vrati oko 174 broda koja su usidrena u austrijskim i madjarskim lukama.


Pomorcima recne plovidbe su se kasnije pridruzile njihove kolege iz Bugarske. Oni takodje zahtevaju da jugoslovenske vlasti uklone iz Dunava sve prepreke saobracaju. U ovom trenutku Beograd dozvoljava jedino ruskim i ukrajinskim brodovima da uplove u njihove teritorijane vode. Oni plove zaobilazeci ostatke porusenih mostova kroz stari kanal koji se nije upotrebljavao vec dugi niz godina.


Jugoslavija insistira da susedne zemlje u cijem je interesu ponovno uspostavljanje plovidbe na Dunavu, pomognu u placanju oko 100 miliona dolara. To je procena troskova ciscenja rusevina od NATO bombardovanja. Neki od aviona koji su bombardovali i unistili mostove na Dunavu su poleteli iz Rumunije i Bugarske.


Kao odmazdu za restrikciju plovidbe Dunavom, Bukurest je zabranio jugoslovenskim brodovima da plove rumunskim recnim i morskim vodama, dan posle protesta pomoraca.


Medjutim, Bukurest se oseca prevarenim od strane Zapada. Gotovo da je jednako kivan na NATO i Evropsku zajednicu kao sto je na Beograd.


"Rumunija je sto posto ispunila svoje obaveze, sto se tice embarga na isporuku nafte kao i ostale faktore, ukljucujuci i listu nepozeljnih osoba koju je sastavila Evropsla zajednica. "Uprkos svemu tome, Rumunija nije iskusila nikakve privilegije".


Ministarstva industrije i trgovine i saobracaja su stali iza protesta i uputili zahtev medjunarodnoj zajednici da obezbedi nastavak plovidbe Dunavom kao i ukinu embargo nafte protiv Jugoslavije.


Iako je bombardovanje zavrseno, rumunska privreda je jos uvek u soku zbog rata u Jugoslaviji. Zvanicni izvori procenjuju da ce posledice rata na Kosovu dostici cifru od 915 miliona dolara do kraja godine.


Tu je i izvor rumunske dileme. Iako zemlja tezi ka ulasku u NATO i Evropsku zajednicu, razocarana sto je pro-zapadni stav nije nigde odveo. Postoji opravdani strah da joj prete jos veci ekonomski i politicki gubici, ukoliko ne dodje do sporazuma sa Beogradom.


Svetski Fond za prirodu koji je poslao tim od sest ljudi na tri dana krajem jula, izjavio je 14 septembra da bi toksicki zagadjivaci koji su ispusteni blizu mesta koja su pogodjena NATO bombama mogli da se prosire preko Dunava na okolne krajeve.


Uzorci zemlje i vode pokazuju "prisutnost znatnih kolicina zive i policiklicniih aromatskih hidrokarbona (PAHs), etilen-dihlorida (EDC) i drugih toksickih supstanci, ukljucujuci dioksine. " Fond je izjavio da je zagadjenje opasno po "podzemne vode za pice i prirodna bogatstva u nekoliko zemalja u regionu."


Peka Havisto, presedavajuci grupe za Balkan Ujedinjenih nacija, rekao je ove nedelje da postoji mogucnost da podignuti nivo vode potera zivu, dioksin i petrohemicki odpad u Dunav.


Marjan Ciriac je urednik novinske agencije MediaFax u Bukurestu. On je takodje urednik Spoljne olitike, periodicne publikacije rumunskog akademskog drustva.