Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ROMSKE ZENE U BUGARSKOJ IZLOZENE DVOSTRUKOJ DISKRIMINACIJI Potisnute u podredjeni polozaj u sopstvenoj zajednici, romske zene u isto vreme moraju da podnose i etnicku diskriminaciju od strane Bugara.

Pise: Borjana Dzambazova iz Sofije
By IWPR Balkans

Uslove za stupanje u brak koji vaze u njenoj zajednici ona prihvata kao nesto sto se podrazumeva i ne uspeva da sakrije osmeh prisecajuci se sopstvene svadbe, i narocito obreda “blaga rakija”, kada gosti piju zestoko pice ruzicaste boje koje simbolizuje devicanstvo neveste.


“Ljudi imaju lose misljenje o devojkama koje ne cuvaju svoju cast”, slaze se Roza Noteva, stara 22 godine. Ona predstavlja mladju generaciju, ali veruje u tradicije zajednice i postuje ih jednako cvrsto kao i Djula.


Na svom vencanju, ona i njen suprug dobili su na poklon kucu. Njegovi roditelji su hteli da im daju poklon kojim ce izraziti svoje zadovoljstvo zbog cinjenice da se nevesta prikljucila njihovoj porodici kao devica.


“Nijedan dobar covek ne bi prihvatio nevestu koja nije devica”, konstatuje Djula, objasnjavajuci da su takve zene osudjene da vode usamljenicki zivot na margini. Za mladozenje, naravno, devicanstvo nije obavezno.


Mada se 24 zajednice Roma u Bugarskoj razlikuju u veri i obredima, one su jedinstvene u odrzavanju veoma konzervativnih stavova prema zenama. I u 21. veku Romi su i dalje jedno od najpatrijarhalnijih drustava u Evropi, u kojem muskarci imaju daleko vise prava nego zene. Polna diskriminacija koju trpe romske zene jos teze se podnosi u kombinaciji sa etnickom diskriminacijom koja je uobicajena u mnogim postsocijalistickim drzavama.


Za romske zene u Bugarskoj, podredjeni status u porodici i zajednici, nizak standard zivota i obrazovanja, losa pozicija na trzistu rada i negativan stav etnickih Bugara, mogu uciniti zivot veoma sumornim.


Statistike pokazuju da su romske zene bez srednje skole obicno osudjene na nezaposlenost – a vecina njih nema srednju skolu. Istrazivanje UN iz 2003. godine pokazalo je da samo 16 procenata Roma u Bugarskoj ima zavrseno srednje ili vise obrazovanje.


Ipak, ima i znakova promene. Uz sedam drugih zemalja, Bugarska je ovu godinu proglasila za godinu pocetka “Decenije integracije Roma”.


U okviru svojih napora da se modernizuje i sprovede reforme koje zahteva EU, zemlja je izvrsila zakonodavne i druge promene koje za cilj imaju bolju integraciju ove manjine, koja cini gotovo jednu desetinu stanovnistva Bugarske.


Izvestan broj nevladinih organizacija radi na kljucnim projektima usmerenim na smanjivanje socijalnih razlika izmedju zajednica.


Fondacija Stvaranje efikasne lokalne alternative, CEGA, na primer, radi na uvecanju stepena ucesca romskih zena u javnom zivotu.


Ali u praksi se cini da svako istinsko poboljsanje u njihovom zivotu jos predstavlja daleku buducnost. Prema nalazima Fonda za otvoreno drustvo, vecina romskih devojcica koje uopste podju u skolu napusta je pre zavrsetka skolovanja, da bi se brinule o mladjoj braci i sestrama, da bi se udale ili radjale decu.


Mada je prosecna starost pri stupanju u brak medju Romima bila u porastu u poslednjih 15 godina, mnogi jos odrzavaju tradiciju udavanja svojih cerki sa 12 ili 13 godina.


Roza Noteva je jedna od pripadnica ove manjine koje nisu napustile skolovanje. Ali ona je pohadjala skolu u kojoj su Romi odvojeni od ostalih ucenika, i veruje da je to razlog zasto je nekoliko potencijalnih poslodavaca odbilo njene prijave za posao.


Skolovana je da radi kao pletilja, ali morala je da prihvati da radi kao cistacica.


Njena svekrva, Silvia Stefanova, tuzno klima glavom i dodaje da su drustvene predrasude prema Romima i dalje snaznije od dobre volje. "Kada udjemo u autobus, svi stezu svoje tasne, jer misle da su svi Romi lopovi", kaze ona. "Tretiraju nas kao crne ovce, ma koliko mi zeleli da posteno zaradjujemo za zivot."


Rumian Seckov, izvrsni direktor CEGA, kaze da romske zene u Bugarskoj zaostaju za ostatkom drustva priblizno za jednu generaciju. "One danas uzivaju onaj stepen emancipacije koji su bugarske zene imale za vreme Drugog svetskog rata", kaze on.


Ako je tako, zene poput Roze Noteve i Djule Dimitrove morace da cekaju jos 60 godina da bi uzivale u istim pravima kao i njihove bugarske savremenice.


Borjana Dzambazova je saradnik Izvestaja o balkanskoj krizi.