Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rogova upozorio Milosevica

Dan 40
By IWPR ICTY
Doktor Ibrahim Rugova, Predsednik Kosova, osnivac Demokratske Lige Kosova (LDK) i
vodja dugogodisnjeg albanskog mirnog pokreta otpora, svedocio je o istoriji problema u
pokrajni i o njihovom pogorsavanju nakon sto je na vlast u Srbiji dosao Slobodan
Milosevic i nakon sto je ukinuta autonomije Kosova. Dok se Rugova ostro suprotstavljao
Milosevicu tokom njegovog neugodnog unakrsnog ispitivanja, postalo je jasno i zasto on
to nije mogao da uradi za vreme rata na Kosovu.

Sedam dana nakon sto su pocele da padaju NATO bombe, srpske snage su opkolile
Rugovinu kucu a njega i porodicu prisilile na kucni pritvor. Nikada mu ije uruceno
sluzbeno resenje o pritvoru, ali nije mogao ni da napusti kuci ni da prima goste. Prvog
aprila i cetvrtog maja je sproveden pod policijskom pratnjom u Beograd na sastanak sa
Milosevicem. Oba sastanka su ocigledno bila rezirana za novinare. Bio je takodje
sproveden na sastanak sa Predsednikom Srbije Milanom Milutijnovicem (koji je sada
optuzen sa Milosevicem).

Pri prvom susretu sa Milosevicem i kasnije sa Milutinovicem, od Rugove ja zatrazeno da
potpise unapred pripremljen “dogovor” za politicko resenje “situacije” na Kosovu.
Rugova je pred Sudom svedocio da je to potpisao pod pritiskom i spekulisao je o svrsi tih
dogovora. “Hteli su da me politicki kompromituju, da me diskredituju u ocima kosovske
javnosti i da podele Albance.” Na pitanje da li su u tome uspeli, Rugova je tiho
odgovorio: “Ne.”

Donekle je razocarao, premda je bio razumljiv, deo svedocenja Dr Rugove o tome da je u
ta dva susreta sa Milosevicem samo u grubim crtama opisao sta srpske snage rade na
Kosovu. Pri prvom jednocasovnom susretu, Dr Rugova ga je “obavestio o tome sta se
desava na Kosovu, da ljudi napustaju svoje kuce i tako dalje .. dao sam mu opste
informacije.” Na insistiranje tuzioca da kaze da li je spomenuo zlocine koje su srpske
snage pocinjavale nad civilnim stanovnistvom, odgovorio je: “Spomenuo sam, ali je on
sigurno znao. U stvari, nisam isao u detalje.” Upitan sta je konkretno rekao Milosevicu
da srpske snage rade, konacno je odgovorio: “Izneo sam svoju zabrinutost, pre svega za
svoje saradnike, i rekao sam mu da policija, vojska i drugi proteruju ljude sa Kosova.
Trazio sam od njega da sazna sta se desava, da nesto uradi, i on me slusao.”

Iako je ispitivanje nastavljeno, Dr Rugova se nije izjasnio da li je Milosevicu rekao nesto
konkretnije. Milosevicev odgovor, osim sto je “slusao”, bio je da okrivi medjunarodnu
zajednicu. U drugom, i poslednjem, sastanku sa Milosevicem, po svedocenju Rugove,
bilo je reci samo o njegovoj zelji da napusti zemlju (sto je bilo dogovoreno za sledeci
dan.) “Nismo govorili nista znacajno u vezi sa Kosovom.”

Rugova je svedocio da je bio nesto direktniji u sastanku sa Milutinovicem, kome je
prisustvovao i tadasnji zamenik premijera, sada optuzen sa Milosevicem, Nikola
Sainovic. “Rekao sam mu [Milutinovicu] ... da se Kosovo prazni, da su ljudi ugnjetavani,
da se nad njima vrse zlocini.” Milutinovic je, kao ranije Milosevic, rekao da je za sve
kriva medjunardona zajednica.

Da bi izbegao utisak da je u ovim sastancima Milosevic upozoren da se na Kosovu rade
zlocini, amici curiae (prijatelj suda), Misa Vladimirof je pitao Dr Rugovu da li ga je bilo
strah prilikom tih susreta sa Milosevicem. Na to je svedok odgovorio: “Pozdravio sam
bombardovanje NATO-a. Ali sam se i bojao. Morao sam da pazim kako se ponasam pod
takvim okolnostima.” Vladimirof: “Da li dobro zakljucujem da niste mogli otvoreno i
detaljno da diskutujete o svojoj brizi za kosovski narod pri drugom sastanku [to je bio
prvi sastanak od pocetka rata]?” Dr Rugova: “Da, to je tacno.” Vladimirov: “Vas treci
sastanak se samo odnosio na vasu zelju da putujete sa porodicom u Italiju...?” Dr
Rugova: “Da, i to je tacno... “ Vladimirov: “Nije bilo govora o drugim temama?” Dr
Rugova: “Ne. Nije.”

S obzirom na to da su on i porodica bili zatvorenici SRJ, i da su druge borce za ljudska
prava i vodje albanskog naroda u tom periodu odvodile srpske snage da bi se kasnije
ispostavilo da su ubijeni, jasno je da je Dr Rugova bio uplasen. Ali, njegovo
svedocanstvo nije mnogo pomoglo u dokazivanju da je Milosevic znao za deportacije,
ubistva, pljacke i unistavanja imovine na Kosovu.

Dr Rugova je izneo informacije koje idu u prilog tuziocima koji dokazuju da su
deportacije bile deo dobro isplanirane i dogovorene akcije. Na primer: 1) pojacanja
vojske i policije su poslana na Kosovo u zatisju posle sastanka u Rambujeu, 2) neki
aktivisti, npr. advokat Bajram Keljmendi i njegovi sinovi, bili su uhvaceni i pogubljeni
prve noci NATO bomardovanja, 3) cim je pocelo bombardovanje prekinute su sve
telefonske veze sa Kosovom, 4) u prvoj noci bombardovanja, zapaljene su glavne
kancelarije LDK i americke vladine agencije, 5) vojska, policija, specijalne i paravojne
jedinice su uskladjeno delovale.

Svedocenje doktora Rugove i unakrsno ispitivanje neizbezno su skretali u politicke teme,
koje nisu direktno relevantne za ovaj proces. Ipak, Sud je tolerisao neka Miloseviceva
pitanja koja su se odnosila na politicku situaciju nakon sto je protiv njega podignua
optuznica. Milosevic sigurno nije bio zadovoljan svim odgovorima.

Milosevic: “Da li verujete da ce Srbi da odustanu od Kosova i Metohije, gospodine
Rugova?”
Rugova: “Mislim da jesu, i da trebaju da odustanu od Kosova... Kosovo pripada
Kosovarima. To jest, albanskoj vecini, i Srbima sa Kosova, i Bosancima sa Kosova, i
Turcima, i drugima koji tamo zive... Tako de ne razumem o kojim to Srbima govorite da
trebaju da odustanu od Kosova. Ali ako mislite na Beograd.. Beograd mora da odustane
od Kosova, jer Kosovo pripada Kosovarima. I sto pre Beograd odustane, to bolje.”

Ako je Rugova bio nejasan u susretima sa Milosevicem tokom svog zatocenistva, njegove
poruke njemu pred Medjunarodnim sudom, ciji je Milosevic uhapsenik, bile su potpuno
jasne. Milosevic je odveo svoj narod u rat, a Dr Rugova je jasno dao na znanje da ce da
vodi svoj narod u mir -- i pri tome je dozvolio mogucnost pomirenja.