ROĐACI KOSOVSKIH ŽRTAVA SVEDOČE O MASOVNIM GROBNICAMA

Albanac koji je svedočio o onome što se na Kosovu dešavalo u proleće 1999. rekao je sudijama kako je, nakon što ga je srbijanska policija prisilila da krene u Albaniju, video kako se na području Prizrena kopaju masovne grobnice.



„Dana 3. aprila, dok smo bili u koloni – kada smo proterani i kada su nam [srbijanske] policijske snage naredile da krenemo u Albaniju – bili smo zaustavljeni [pokraj puta]“, izjavio je pred Haškim tribunalom Hisni Beriša (Hysni Berisha), kome su članove porodice navodno pobile jugoslovenske i srpske snage.



„Bio sam veoma blizu te dve grobnice. Bilo je mračno i padala je kiša, ali čuo sam kako rade neke mašine.“



Po rečima svedoka, on se nalazio šest ili sedam stotina metara od mesta sa kojeg su dopirala svetla farova, a čuo je i buku vozila koja su kopala grobove.



Beriša je objasnio da je, iako u to vreme nije znao šta zapravo rade dva buldožera koje je video, nakon što se u leto 1999. vratio na Kosovo razgovarao sa dvojicom ili trojicom muškaraca, koji su mu rekli da su sudelovali u transportu leševa u masovne grobnice.



„Razgovarao sam sa trojicom radnika koji su bili angažovani na utovaru leševa“, objasnio je on. „Te tri osobe su mi rekle da su 2. ili 3. aprila bile prisiljene da utovaruju tela u kamione-hladnjače [i] da im je [srbijanska] policija naredila da to rade.“



Tužilac je svedoka pitao kako zna da je ukop mrtvih u masovne grobnice bio baš ona operacija koja se odvijala u noći 3. aprila pod svetlošću farova.



„[Trojica ljudi] su opisali vreme; rekli su da je padala kiša, da je bilo mračno i da je u pitanju bio početak aprila“, kazao je on. „[Bila je to] ista noć.“



Po rečima svedoka, ti su mu ljudi – dvojica Roma i jedan Albanac – kazali da srbijanska policija kopa masovne grobnice i da su bili primorani da utovaraju tela u kamion.



„Rekli su da su se po završetku posla vratili u Prizren“, naveo je on, objašnjavajući da su oni bili i pretučeni, te da su delovali veoma žalosno.



Hisni Beriša je svedočio na suđenju Vlastimiru Đorđeviću, bivšem šefu srbijanske policije koji je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u pet tačaka optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u sklopu nastojanja da se naruši etnička ravnoteža na Kosovu i zadrži srpska kontrola nad tom pokrajinom.



Tokom 1998. i 1999. godine, snage Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Srbije izvele su nešto što tužioci nazivaju „sistematskom kampanjom“ – uključujući ubistva, deportaciju i progon – koja je u smrt odvela više stotina ljudi, dok je proterano približno 800,000 hiljada kosovskih Albanaca.



U optužnici se navodi kako je otprilike 26. marta 1999. u jednom kafiću u južnokosovskom gradu Suva Reka od strane srbijanskih snaga streljano ili ranjeno 47 članova porodice Beriša.



Posmrtni ostaci članova porodice su – kako su naveli tužioci – u međuvremenu iskopani na jednom strelištu u opštini Prizren, kao i na jednoj drugoj lokaciji, u Batajnici (nadomak Beograda). Tužioci su naveli i da su ostaci žrtava najpre bili sahranjeni u masovne i individualne grobnice širom Kosova, odakle su ih kasnije iskopali policija i civili, te utovarili u kamione, kojima su transportovani na skrovitija mesta.



„Preko 100 leševa civila, žena i dece iskopano je iz dveju masovnih grobnica na vojnom strelištu izvan Prizrena“, naveli su tužioci u pred-procesnim podnescima sudu.



Komentarišući fotografiju prizrenskog strelišta koju su mu ove sedmice na sudu pokazali tužioci, Hisni Beriša je objasnio da se radi o mestu na 13 kilometara udaljenosti od Suve Reke, na putu ka Prizrenu.



On je označio dve tamošnje lokacije masovnih grobnica, objašnjavajući da je učestvovao u formalnom procesu identifikacije tela koja je jedan britanski tim forenzičara ekshumirao u septembru 1999.



Tužioci su svedoku potom pokazali i fotografiju članova porodice Beriša čija je tela on lično pronašao u jednoj od masovnih grobnica.



„Ova slika me podseća na najteže trenutke koje sam doživeo“, kazao je on.



„Ovo je pernica Mirata [Beriše], koji je išao u prvi razred“, objasnio je on, tronuto gledajući u fotografiju.



„Toga dana je počinjala škola i toga dana on više nije bio među nama.“



Prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka, branilac Dragoljub Đorđević je pokušao da dovede u pitanje kredibilitet ovog svedočenja.



On je svedoka pitao da li je tačno da je najveći deo onoga što je saznao o zlodelima u Suvoj Reci i okolini čuo od onih koji su bili najbliži rođaci osoba ubijenih ili nestalih sa tog područja tokom proleća 1999.



„Jesam. Većina ih je bila iz tih porodica“, potvrdio je svedok.



Nakon što je svedok identifikovao dve masovne grobnice sa fotografije prizrenskog strelišta, odbrana je pokušala da utvrdi da li je on zaista prisustvovao kopanju masovnih grobnica i sahranjivanju ljudi.



„Imao sam sreće da ne budem u toj grupi. Da sam bio, i ja bih bio u grobu“, kazao je on.



Međutim, na kasnija pitanja tužilaca, on je rekao da je tek naknadno zaključio čemu je uistinu prisustvovao sa izvesne udaljenosti.



Drugi član iste porodice, Halit Beriša (Halit Berisha) – nekadašnji gradonačelnik Suve Reke – takođe je ove sedmice posvedočio kako ga je srbijanska policija prisilno izmestila iz grada i kako je tokom marta 1999. činila zlodela.



I on je dao iskaz koji se ticao identiteta tela koja su pronađena u masovnim grobnicama nadomak Prizrena, gde je pomogao da ostaci budu identifikovani nakon što su otkopani.



Tužioci su Halitu Beriši pokazali sliku različitih predmeta iskopanih na prizrenskom strelištu, koji su navodno pripadali članovima porodice Beriša, i pitali ga da li išta od toga prepoznaje.



„To je trenerka“, rekao je on, misleći na crveni komad odeće koji je – kako je kazao – njegov brat, Jašar Beriša (Jashar Berisha), imao na sebi 26. marta, odnosno onoga dana kada je nestao iz Suve Reke.



Svedok je u ranijem delu iskaza rekao da je njegov brat – 26. marta izjutra, kada je otišao na benzinsku stanicu, gde je bio zaposlen – ispod džinsa nosio donji deo trenerke.



„Rekao sam mu da ne ide na posao, jer je u toku rat i nisam želeo da mu se dogodi nešto loše“, prisetio se svedok.



Čekao je te večeri da mu se brat vrati sa posla, ali on nikada nije došao – kazao je svedok sudijama.



Po rečima Halita Beriše, posmrtni ostaci njegovog brata pronađeni su kasnije u Batajnici, drugoj navodnoj masovnoj grobnici nadomak Beograda. Forenzičari iz Prištine potvrdili su da se radi o telu njegovog brata – rekao je – nakon što su im on i ostali članovi porodice dali uzorke krvi na analizu.



„Rekli su mi da su mu i ruke i noge bile spaljene. Rečeno mi je da je na njega bilo pucano u leđa i glavu. Imao je tragove metaka“, kazao je.



Dokazni postupak tužilaštva biće nastavljen nakon dvonedeljne uskršnje pauze.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.