Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

REGIONALNI IZVESTAJ: Sloba Hrce!

Upravnik beogradskog Centralnog zatvora otpusten je zbog objavljivanja nimalo senzacionalnog dnevnika Milosevicevog boravka u celiji broj 1121.
By Zorka Milin

Upravnik beogradskog Centralnog zatvora, Dragisa Blanusa, razresen je duznosti 18. jula zbog neovlascenog objavljivanja dnevnika u kome se iznose detalji vezani za tromesecni boravak u pritvoru bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.


Srpski ministar pravde Vladan Batic izjavio je 16. jula da ce upravnik morati da ode zbog toga sto je "ucinio nesto sto nije dozvoljeno i mora da snosi posledice".


Milosevic je, nakon sto je uhapsen zbog optuzbi za korupciju 1. aprila, u celiji broj 1121 zatvora drzan sve do izrucivanja Hagu 28. juna.


Knjiga "Cuvao sam Milosevica" vec je u prodaji u Beogradu, a beogradski dnevni list "Glas javnosti" odlomke iz nje objavljuje u nastavcima od 11. jula. Predsednik beogradske Advokatske komore Branislav Tapuskovic uputio je poziv javnom tuziocu da knjigu zabrani na temelju toga sto su informacije koje ona sadrzi dobijene putem zloupotrebe sluzbenog polozaja.


Blanusa insistira na tome da knjigu nije objavio kako bi se obogatio, i kaze da ce celokupan prihod od nje biti dodeljen humanitarnim organizacijama. On tvrdi da je njegov motiv bilo nastojanje da se za buducnost sacuvaju autenticni dokumenti koji se ticu sadasnjosti.


"Pitajuci se o tome imam li ili nemam moralno pravo da to ucinim", pise Blanusa u predgovoru knjige, "najzad sam se prisetio koliko se toga sto se u ovom delu sveta dogodilo prikriva ili precutkuje sve dok jednostavno ne padne u zaborav."


Blanusa kaze da je pritvorenik pod brojem 101980 - "najpoznatiji zatvorenik na svetu" - bio smesten u prostoriji nalik hotelskoj sobi u "ekskluzivnom" zatvorskom krilu poznatijem kao "Hajat". Miloseviceva celija zauzimala je povrsinu od 4 x 3.5 m, a osim toga na raspolaganju su mu bili tus, toalet i umivaonik, kao i tekuca topla voda.


Sada vec bivsi upravnik tvrdi da je i Vojislav Seselj, vodja ultradesnicarske Srpske radikalne stranke bio zatvoren u istu celiju kada ga je Milosevic uhapsio 1995. Seselj je docnije postao Milosevicev koalicioni partner, mada je vladu napustio pre no sto je bivsi predsednik pao s vlasti. Njegova partija sada, zajedno sa svrgnutom Socijalistickom partijom Srbije, predvodi kampanju za Milosevicevo oslobadjanje.


Blanusine dnevnicke beleske detaljno nas obavestavaju o Milosevicevom spavanju i ishrani, a ukljucuju i zapisnike razgovora koje je on vodio sa svojom suprugom, Mirom Markovic. Blanusa opisuje kako je Milosevic najvise voleo da pusi jeftine domace cigarete, da jede pasulj i da pije vocni caj koji je sam pripremao u elektricnom cajniku cija mu je upotreba u celiji bila dozvoljena. Knjiga, stavise, pominje i izvesne Miloseviceve sitne navike - bivsi predsednik je, izgleda, sklon hrkanju.


Blanusa pise da su na rutinskom pretresu pri dolasku u zatvor, Milosevicu bile oduzete licne stvari, ukljucujuci i kais. Na to je Milosevic smesta uzvratio: "Ne brinite, necu se obesiti."


Bivsi upravnik nudi sliku povremeno blagog, starijeg coveka, koji je "voleo da hrani golubove". Blanusa se u svakom pogledu slaze sa svojim kolegama iz pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija, opisujuci Milosevica kao urednog i uljudnog - "uzornog zatvorenika". Timoti MekFaden, upravnik zatvorskog centra u Sheveningenu, izjavio je 3. jula za Radio BBC da se Milosevic "ponasa kao pravi dzentlmen". Uprkos tome sto vazi za arogantnu osobu, cini se da je nekadasnji predsednik u Centralnom zatvoru svima ukazivao postovanje.


Kako nas izvestava Blanusa, to se ne bi moglo reci i za Miru Markovic. Izgleda da je Miloseviceva supruga s mukom nastojala da izadje na kraj sa cinjenicom da joj je suprug uhapsen, te da je cesto dizala paniku i kinjila zatvorsko osoblje. Jednom prilikom se navodno izvinila zbog takvog ponasanja, rekavsi: "Dobro sam, to je samo visak zenskih hormona."


Blanusa pise da je Markoviceva ocito veoma privrzena svom suprugu, kao i on njoj. Ona nijednom nije propustila dnevnu posetu, i uvek bi dolazila tacno u podne sa spremljenim ruckom. Za Uskrs je donela i ofarbana jaja, premda su oboje poznati kao ateisti. Nezno bi se obracali jedno drugome citav sat, ponasajuci se kao zaljubljeni tinejdzeri, milujuci lice jedno drugome, drzeci se za ruke i ne trudeci se da prikrivaju uzajamnu ljubav.


U slobodno vreme, Milosevic bi cesto citao, ali Blanusa ne otkriva knjizevne sklonosti bivseg predsednika. Ostatak vremena, Milosevic je provodio tako sto je upadljivo, ponekad i po citave sate, gledao u jednu te istu tacku na plafonu.


Nekadasnji upravnik ne veruje da se Milosevic tokom tih dugih sati kajao zbog onoga sto je cinio. Izgleda da se on ne oseca krivim.


Kada su mu urucene beogradske novine od 1. aprila, sa natpisom na naslovnoj strani "Uhapsen diktator", Milosevic je navodno rekao: "Sta! Nazivaju me diktatorom!" On sam, naime, veruje da je uhapsen zbog "pruzanja otpora svetskim mocnicima".


Izgleda da je Milosevic jos uvek nepokolebljivi sovinista, covek koji je uzasnut cinjenicom da su ga utamnicili njegovi sunarodnici Srbi.


"Da sam Siptar [pogrdni naziv za Albance] ili da su me uhapsili Nemci, ne bi me bilo briga. Ali moji rodjeni Srbi!", zajecao je.


Zorka Milin urednik je engleske verzije sajta www.FreeSerbia.org.