Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Ratni Oblaci Nad Crnom Gorom

Jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic aktivira svoje planove o sprecavanju nezavisnosti Crne Gore.
By Gordana Igric

Putnici u avionu koji je leteo od Beograda prema crnogorskom primorskom gradu Tivtu bili su optimisti ukoliko su se nadali da ce na vreme stici do svog odredista.


Za vreme leta avion je iznenada skrenuo prema Podgorici, posto je po drugi ili treci put poslednjih dana tivatski aerodrom zatvoren. Nije usledilo nikakvo objasnjenje: vreme je bilo lepo i nije bilo nikakvih bezbednosnih uzbuna.


U stvari, avion je postao zrtva najnovijih svadja izmedju jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i crnogorskog predsednika Mila Djukanovica. Vlasti u Podgorici tvrde da aerodromi pripadaju njima dok zvanicnici jugoslovenske avijacije u Beogradu vole da pokazuju kome pripada stvarna kontrola.


Sitne prepirke samo su simptomi mnogo jace bolesti - mnogi se analiticari slazu da je Milosevic spreman izazvati krvavi sukob sa Crnom Gorom da bi sprecio da se ova mala republika otcepi od jugoslovenske federacije.


Usled pritiska medjunarodne zajednice, vlasti u Podgorici su odlozile svoju odluku o raspisivanju referenduma o nezavisnosti. Ukoliko Crna Gora napusti Federaciju i Jugoslavija prestane da postoji, status Kosova postace neizvesan.


U podgorickim kaficima atmosfera je cudno optustena. Ljudi jedni drugima govore da bi rat sa Srbijom bio cisto ludilo - sigurno ce preovladati razum.


Pa ipak, nad Crnom Gorom se vec skupljaju teski oblaci. Miloseviceva taktika sledi poznatu semu: sankcije, medijska propaganda, naoruzavanje naklonjenih frakcija i demonstriranje vojne sile.


Ekonomske sankcije protiv Crne Gore uvedene su pre mesec dana. Kamioni se zadrzavaju na granicnom prelazu Kolovrat pored Prijepolja, gde ih pregleda srpska policija.


Nedostatak brasna vec se oseca u ovoj planinskoj republici koja ne proizvodi hranu - tokom citave svoje istorije Crna Gora se uvek oslanjala na hranu iz Srbije.


I pored toga, predsednik Djukanovic se trudi da dokaze da Crna Gora moze opstati bez psenice iz Srbije. Namirnice se uvoze iz Slovenije i Hrvatske, ali su cene relativno visoke za stanovnistvo ciji se prosecni dohodak krece oko 150 nemacnih maraka mesecno.


Konacno, Crna Gora se oslanja na finansijsku pomoc sa Zapada. Prosle godina, vlada je primila 55 miliona dolara od Sjedinjenih Drzava i zatrazila dodatnih 60 miliona za nastupajucu godinu. Sa stanovnistvom od oko 600,000, Crnogorce u Beogradu nazivaju "NATO placenicima".


U medjuvremenu, propagandni rat uzima sve vise maha. Srpski mediji se trude da uzurpiraju crnogorske talase koristeci televizijski program Yu Info, koji je poceo sa emitovanjem proslog meseca.


Ova emisija je predstavlja glas Jugoslovenske udruzene levice Miloseviceve zene, Mirjane Markovic. Koristeci vojne repetitore, ovaj program "siri istinu o Jugoslaviji" u Crnoj Gori.


Medijska kampanja omogucice Beogradu da se zaigra na podele izmedju pro- secesionisticki nastrojenih Crnogoraca i onih koji se osecaju Srbima ili su naklonjeni Beogradu. Jedan stanovnik Podgorice komentarise: "Tesko da postoji domacinstvo u Crnoj Gori koje nije na neki nacin podeljeno."


Deobe su posebno zabrinjavajuce na severu Crne Gore, gde je stanovnistvo uglavnom pro-srpski nastrojeno, sto povecava izglede gradjanskog rata i teritorijalne podele.


Niko ne ocekuje da bi Milosevic zaista poslao trupe Jugoslovenske Armije iz Srbije u Crnu Goru da se bore. Medjutim, sledeci oprobanu semu prethodnih ratova na Balkanu on bi mogao "inspirisati" lokalne pro-srpski nastrojene aktiviste da isprovociraju krvavi sukob.


Naoruzavanje potencijalnih srpskih pristalica, kao sto je clanstvo Socijalisticke narodne partije, Momira Bulatovica, ne bi trebalo predstavljati probleme: velike kolicine oruzja poslate su u Crnu Goru uoci ratova protiv Hrvatske i Bosne kada je Djukanovicev rezim podrzavao srpsku ratnu politiku.


Promene unutar vojnog vrha Jugoslavije takodje potpesuju starhovanja Crne Gore. General Dragoljub Ojdanic naimenovan je za saveznog ministra odbrane kao zamena za Crnogorca Pavla Bulatovica na koga je nedavno izvrsen atentat. Istovremeno je Nebojsa Pavkovic postavljen za nacelnika Generalstaba.


Crnogorski vojni komentator izjavljuje: "Njih dvojica nemaju sta da izgube. Oni su ideolozi rata sa snagama NATO. Hag je Ojdanica optuzio za ratne zlocine i oni nemaju emotivne veze sa Crnom Gorom. Oni ce uradili sve sto im Milosevic bude nalozio. I to je jos jedan korak ka ratu."


Prepirke izmedju crnogorskih vlasti i vojnog rukovodstva znacajno se intenziviraju poslednjih nedelja. Krajem proslog meseca, Demokratska partija socijalista (DPS), predsednika Djukanovica optuzila je jugoslovenske generale da formiraju paravojnu jedinicu u Crnoj Gori, Sedmi bataljon vojne policije, lojalan Milosevicu.


"Clanovi ovog bataljona regrutovani su od aktivnih pristalica partije Momira Bulatovica", rekao je Slobodan Milacic, potpredsednik Izvrsnog veca DPS.


On je dalje izjavio: "To je paravojna jedinica za borbena dejstva sastavljena od Crnogoraca, ali nacionalisticki opredeljenih, koju je regrutovao aktivista SNP, Velimir Kaludjerovic po naredjenju Beograda. To je ideja generala Aleksandra Vasiljevica, dobro znanog sefa Kontraobavestajne sluzbe JA.


Jugoslovenski Generalstab odbija sve optuzbe, uz tvrdnje da " su svi bataljoni deo regularne vojske i da nema paramilitarnih jedinica."


Medjutim, crnogorski nedeljnik "Monitor" tvrdi da ce trupe Sedmog bataljona biti stacionirane na severu Crne Gore kao deo Milosevicevog plana o "povecanju bezbednosti" u ovoj brdovitoj republici.


Ove novine konstatuju da je od kraja prosle godine ova jedinica uvecana od 400 do 900 ljudi i predskazuje da ce do proleca brojiti 1,900 ljudi. Medjutim, kasarne u Moraci u centru Podgorice se specijalno pripremaju za dolazak trupa Sedmog bataljona, navodi "Monitor".


U slucaju oruzanog sukoba, Sedmi bataljon, koji odgovara jedino Beogradu, bice u dobroj poziciji da preuzme kontrolu nad aerodromima i granicnim prelazima.


Ali, Djukanovic jos uvek kontrolise znacajni deo vojne snage, takozvane specijalne policije ,za koju se veruje da broji 15 hiljada ljudi. Obucavana u crnogorskom hotelu "Zlatica", predsednikova pretorijanska garda uocljiva je u gradu, naoruzana do zuba i u kamuflaznim uniformama.


Crnogorske dnevne novine "Pobjeda" objavile su 27.februara da je Druga armija, stacionirana u Crnoj Gori, podigla nivo borbene gotovosti, postavljajuci trupe sa teskom artiljerijom blizu grada Tuzi, na granici sa Albanijom. "Pobjeda" tvrdi da je ovaj potez u suprotnosti sa odlukom crnogorske vlade da otvori ovaj granicni prelaz.


Jugoslovenska armija je odgovorila da je rec o "normalnim aktivnostima" i odbacila sve nagovestaje o tome da su se jedinice nalaze pod borbenom spremnoscu.


Opterecen nestabilnom situacijom na Kosovu, NATO prati ovaj politicki duel sa sve vecom nervozom. "Mi pazljivo pratimo situaciju u Crnoj Gori", rekao je general Wesley Clark, naglasavajuci da "crnogorski predsednik Milo Djukanovic jos uvek kontrolise situaciju u Crnoj Gori".


Gordana Igric je spoljni urednik Instituta IWPR.