Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

RASTU NESUGLASICE U CRNOJ GORI

Polarizacija crnogorskog drustva na pristalice nezavisnosti i one koji se zalazu za nastavak saveza sa Srbijom se sve vise pojacava.
By IWPR Balkans

Izvan grada Kotora, opasanog zidinama iz XII veka, nalazi se zivopisno selo Ljuta smesteno ispod krsevitih planina. Medjutim, situacija u ovom selu je samo na izgled mirna.


U seoskom kiosku, sezdesetogodinja Andja prekoreva svoje komsije sto su zaboravili svoje korene i odbacili pravoslavnu veru. Iako mnogi stanovnici Ljute podrzavaju oprezne korake ka nezavisnosti crnogorskog predsednika Mila Djukanovica, Andja je jedna od malobrojnih koji veruju da bi put ka nezavisnosti doveo ovu malu republiku od 600.000 stanovnika na sam rub propasti.


Veze izmedju ove dve republike su suvise isprepletane da bi se tako lako razmrsile, tvrdi ona, izrazavajuci sumnju da bi Crna Gora mogla da opstane samostalno. Zabrinuta da bi se njen svet mogao razbiti u paramparcad ona podrzava Socijalisticku narodnu partiju (SNP) jugoslovenskog premijera, Momira Bulatovica, koja pruza bezrezervnu podrsku jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu. Trenutno joj ne preostaje nista drugo nego da svoj bes iskaljuje na ostale stanovnike sela koji ne misle kao ona.


Malo dalje u Budvi, dvadesetsedmogodisnja reziserka Marija pruza sasvim drugu sliku Crne Gore. Umorna od cekanja, ona zeli da crnogorska vlast preduzme konkretne korake da bi se jednom zauvek rascistio status ove republike - prvenstveno na miran nacin.


"Moram znati ko sam, moram se osloboditi ove konfuzije". Po Marijinom misljenju ona de facto vec zivi u odvojenoj drzavi. Jugoslovenskih dinara nema u Crnoj Gori, gde cak i zaposleni primaju plate u nemackim markama. Prilikom putovanja u Srbiju, ona je izlozena pregledu dokumenata i stvari koji je uobicajen za prelazak medjunarodnih granica. "Cemu sve ovo pretvaranje? Zasto cekamo?", pita se ona, "pa mi smo se vec razdvojili". Sada, Marija zeli razvod.


Crnogorsko drustvo se ubrzano polarizuje izmedju ove dve pozicije. Pristalice Momira Bulatovica dobrovoljno se prijavljuju u rezervni sastav vojske, dok mladi ljudi koji podrzavaju nezavisnost pristupaju rezervnim jedinicama crnogorske policije.


Kao i u svim ranijim sukobima na tlu Jugoslavije, duboko ukorenjeni istorijski razlozi sukoba nalaze se ispod povrsine. Srpska dinastija Karadjordjevica je 1918.godine uzurpirala presto crnogorskog kralja Nikole I Petrovica koji je emigrirao u Italiju. Prosrpski orijentisane snage poznate kao "Bjelasi" porazile su "Zelenase" koji su bili za nezavisnost. Crna Gora pripojena je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca pod okriljem dinastije Karadjordjevica.


Snage koje su “za” i “protiv” nezavisnosti u sadasnjoj Crnoj Gori jos uvek koriste imena svojih predaka. "Bjelasi" koji podrzavaju SNP, pripadaju mahom starijoj generaciji, u mnogim slucajevima to su bivsi komunisti koji po svaku cenu zele opstanak nekadasnjeg jugoslovenskog ideala. Vecina mladih ljudi u Crnoj Gori su "Zelenasi". Oni se nadaju da ce im nezavisnost doneti dugo ocekivane ekonomske reforme i prosperitet. Istovremeno, postoji i siroka podela izmedju severa i juga. Dok juzni deo Crne Gore podrzava Djukanovica, sever je za Bulatovica.


Najnovije ustavne promene u Beogradu ne doprinose smanjenju tenzija. Crnogorci koji se zalazu za nezavisnost razjareni su jos jednim pokusajem Milosevica da utvrdi svoju vlast i marginalizuje Crnu Goru. "Mislim da bi Crna Gora trebalo da ide svojim putem. Jedino bih podrzala ujedinjenje Crne Gore i Srbije, ukoliko bi se ta drzava zvala Crna Srbija", sali se dvadesetcetvorogodisnja Sandra, student iz Podgorice.


Mnogi u Crnoj Gori gledaju na ove poslednje ustavne reforme kao na jos jedan dokaz da Crna Gora nikada nece imati ravnopravni status u okviru Jugoslavije. "Odnos stanovnistva Srbije i Crne Gore je 17:1", kaze Miko Zivkovic, lider Liberalne stranke. "Jednakost untar Federacije predstravlja kljuc problema. Kako ce ikada 600.000 Crnogoraca biti jednako sa 10 miliona Srba?"


Zivkovic, medjutim, ne vidi da ustavne promene predstavljaju ozbiljnu opasnost. On misli da Milosevic jednostavno salje signal Djukanovicu da ni po koju cenu ne ucestvuje na predstojecim saveznim izborima. "On pokusava da zatvori Srbiju da bi ucvrstio svoju vlast. Ne treba mu Crna Gora kao faktor destabilizacije. On, u stvari, zeli da mi odemo", zakljucuje Zivkovic.


U jeku letnje sezone u Crnoj Gori, avioni, autobusi i vozovi puni su Srba koji idu na more uprkos upozorenjima drzavnih medija da je "za odmor u Crnoj Gori potrebna kesa puna deviza" i da je bolje da letuju u banjama Srbije.


Dok istovremeno pozdravljaju ovu turisticku "invaziju" iz Srbije, Crnogorci su vise nego ikad ranije zabrinuti zbog uticaja na njihov jezik, kulturu i identitet koji dolaze iz Srbije. "Zivimo u zoni malih razlika sto dodatno otezava nase traganje za sopstvenim identitetom", komentarise nekadasnji jugoslovenski diplomata, sada stanovnik Podgorice. Njega je savest naterala da da ostavku u ministarstvu spoljnih poslova iz protesta protiv Miloseviceve politike.


Lokalni analiticari misljenja su da Milosevic ne mora da salje jugoslovensku vojsku da bi preprecio put ka nezavisnosti Crne Gore. Dok postoje suprotstavljene snage na teritoriji Crne Gore, on moze izazvati krvoprolice daljinskim upravljacem iz Beograda.


Medjutim, kao i njihovi sunarodnici iz Hrvatske i Bosne pre njih, obicno stanovnistvo Crne Gore zivi u blazenom neznanju da je sukob na pomolu. S priblizavanjem avgusta, vecina njih se raduje dugom toplom letu pored mora, a sve druge politicke misli zele da ostave za jesen.


Dragana Nikolic je redovni dopisnik IWPR.