Rastu Nesuglasice Medju Bosanskim Srbima
Republika Srpska je jos jednom upala u politicki vrtlog ove nedelje, posle odlaska kljucnog clana vlade.
Rastu Nesuglasice Medju Bosanskim Srbima
Republika Srpska je jos jednom upala u politicki vrtlog ove nedelje, posle odlaska kljucnog clana vlade.
Bosansko srpski entitet je na ivici politickog haosa posle povlacenja Socijalisticke partije iz vladajuce pro-zapadno orijentisane koalicije.
Ovaj potez, navodno izreziran od strane jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, prosirio je jaz medju bosansko-srpskim politicarima i zadao udarac naporima medjunarodne zajednice na unapredjenju politicke stabilnosti.
Republika Srpska je vec godinu dana bez predsednika drzave. Ekstremni predsednik Nikola Poplasen dobio je otkaz proslog marta od strane vrhovnog medjunarodnog medijatora u Bosni, zbog kocenja mirovnog procesa.
Do povlacenja Socijalisticke partije Republike Srpske (SPRS) iz koalicije Sloga doslo je posto je bosansko-srpski premijer Milorad Dodik otpustio dva vidoka funkcionera SPRS iz njegove vlade. Glavni odbor SPRS naveo je Dodika kao razlog odluke o napustanju koalicije.
Ova odluka, nastala kao posledica borbe za vlast unutar koalicije Sloga, ostavila je Dodika sa manjinom u vladi, koja moze preziveti jedino ukoliko ima jaku podrsku medjunarodnih organizacija u Bosni.
Od kako je stvorena 1997.godine, koalicija Sloga bila je sve drugo nego politicki ujedinjena odrazavajuci staru srpsku izreku, "dva Srbina, tri stranke". Njeni clanovi nisu nikad delili isti politicki program. To su bili uglavnom nacionalisti i politicki oportunisti koji su se okupili zajedno uz medjunarodnu podrsku, da bi se zbacio sa vlasti Karadzic i njegova ekstremna partija, Srpska demokratska stranka (SDS).
Sloga je uspela da istisne SDS i Radikalnu stranku sa pozicija vlasti ali je vec stvoreno "cudoviste", koje medjunarodni zvanicnici nisu mogli ili nisu znali kako da kontrolisu.
Posredstvom svog glavnog zastupnistva u Bosni, kancelarije Visokog predstavnika, medjunarodna zajednica je dala bezrezervnu podrsku koaliciji Sloga i njenom celnom coveku Miloradu Dodiku.
Dodik i koalicija su donekle poboljsali situaciju u Republici Srpskoj, uglavnom pomocu zapadnih donacija i zajmova. Zahvaljujuci zapadnoj podrsci, Dodik je uspeo da osvoji vlast.
Uprkos tome sto je Sloga zapala u neprilike zbog korupcije, ona nije prihvatila ideju o ujedinjenoj Bosni, kao sto je navedeno u Daytonskom mirovnom sporazumu, niti je pravilno ostvarila jedan od njegovih kljucnih uslova - povratak izbeglica u krajeve pod vlascu bosanskih Srba.
Medjunarodna zajednica pravila se kao da ne primecuje Dodikove mane, dozvoljavajuci mu da se svadja i zamenjuje svoje protivnike, sve dok je uspevao da dve nacionalisticke partije SDS i Radikalnu stranku zadrzi van svoje vlade.
Medjunarodna zajednica je Dodika i njegovu koaliciju smatrala za vazno orudje protiv Milosevica.
Dodik i ostali zvanicnici Sloge vise puta su javno kritikovali Milosevica i postepeno hladili odnose izmedju Jugoslavije i Republike Srpske, ugrozavajuci Milosevicevu samoproklamovanu poziciju lidera svih balkanskih Srba.
Medjutim, ovaj aranzman im se osvetio vise puta, stavljajuci zapadne agencije u nezgodne i ponekad apsurdne pozicije.
Uz put je Dodik stekao malo prijatelja i veliki broj neprijatelja. On je cak izgubio podrsku politickih partija drugog bosanskog entiteta bosanske Federacije.
Istovremeno, Milosevic je pojacao napore da potkopa ugled Dodika i Sloge, obicno se koristeci ekstremnim partijama SDS i radikala, ili putem SPRS. Deo stranke SPRS predvodjen navodno potpredsednikom partije Dragutinom Ilicem, ostao je lojalan Milosevicu i blizak njegovoj Socijalistickoj partiji Srbije.
Cim je SPRS objavila njihovu odluku da izadju iz koalicije, kljucne vodje Sloge, Dodik i Biljana Plavsic, optuzili su socijaliste Republike Srpske da nisu odoleli pritisku Milosevica. Oni su nagovestili da su neki zvanicnici SPRS nedavno boravili u poseti Beogradu, gde su dobili direktive od jugoslovenskog predsednika.
"Nadala sam se da ce se SPRS osloboditi od pritisaka iz Srbije", rekla je Plavsic, dodavsi da je povlacenje iz ove partije "neodgovorno" zato sto pokazuje da sledi "sitne licne interese", a ne interese bosanskih Srba i Republike Srpske.
"SPRS nije Sloga vec je samo deo Sloge", izjavio je Dodik. U pokusaju da se ubedi javnost da se Republika Srpska ne nalazi u krizi, on insistira da ce koalicija nastaviti sa radom.
Ipak, uprkos njegovim recima, svi su svesni, ukljucujuci zapadne organizacije i bosanske gradjane, da se ovaj entitet nalazi u najdubljoj politickoj krizi, od kako su Karadzic i njegovi ekstremisit uklonjeni s vlasti.
Medjunarodna podrska bi trebalo da omoguci da Dodik i dalje ostane na vlasti bez vecih izazova. Ali, na nju se moze racunati sve dok je upraznjeno mesto predsednika Republike Srpske, jer samo sef drzave moze predloziti novog premijera.
U medjuvremenu se bosansko-srpski parlament i dalje nalazi na sporednom koloseku, sa politickim frakcijama koje nisu u stanju da prikupe dovoljno glasova da bi progurale odluke.
Najvaznija posledica trenutnog haosa je da bi se mogao otvoriti put ka ponovnom pojavljivanju SDS u opstim izborima u Bosni zakazanim za oktobar.
SDS je prosla kroz kljucne promene od vremena kada se Karadzic nalazio na njenom celu i sada je to solidna opoziciona partija koja se ponekad ponasa demokratskije od Sloge.
Iako se sadasnja SDS razlikuje one stare ratoborne partije, njena ponovna pojava u koridorima vlasti definitivno bi obespokojila medjunarodne organizacije. Jos gore, mogla bi neposredno izazvati etnicke zategnutosti u celoj Bosni.
Janez Kovac je redovni dopisnik IWPR iz Sarajeva.
