Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rani nagoveštaji etničkog čišćenja

Dan 140
By IWPR ICTY
U tragediji Jugoslavije bilo je i heroja i zločinaca, premda o se o herojima manje priča. Jedan od njih je verovatno bio Čarls Kiruđa, bivši službenik UNPROFOR-a, koji je bezuspešno upozoravao svoje tadašnje šefove da u Bosni i Hercegovini predstoji etničko čišćenje. Kiruđa je prošlog petka svedočio protiv Slobodana Miloševića.

Kiruđa je je stigao u zapadnu Slavoniju u aprilu 1992, da bi pomogao pri implementaciji Vensovog plana. Vensov plan, jedan od pokušaja da se zaustavi rat u Hrvatskoj, predviđao je prekid vatre, potpunu demobilizaciju oružanih snaga, predaju oružja Ujedinjenim Nacijama, organizovanje lokalne policije koja je trebala da održava red i mir, i dobrovoljni povratak raseljenih lica. Kiruđa je vrlo brzo shvatio da Srbi i Hrvati imaju veoma različita očekivanja od ovog plana. Hrvati su smatrali da snage UNPROFOR-a trebaju da budu raspoređene na republičkim granicama, a Srbi su insistirali da se međunarodni vojnici postave na liniji razgraničenja, i da tako čuvaju hrvatske teritorije koje su osvojili. Prostor između tih dveju linija je dobio ime 'ružičasta (roze) zona'.

Kiruđa je takođe brzo uvideo da je ideja lokalnih srpskih oficira da se stvori etnički čista srpska država u kojoj bi živeli svi Srbi. General Spiro Niković, komandir Desetog Korpusa JNA, koga je Kiruđa opisao kao 'impresivnog čoveka … odanog svojoj profesiji, koji je pokušavao da savesno uradi posao … da demobilizuje,' mu je opisao kako on zamišlja budućnost jugoslavenskih republika: sedam samostalnih zemalja, s tim da bi 80% Bosne i Hercegovine i 93% teritorija Republike Srpska Krajina pripalo Srbiji. Osim što su se nadali da će Vensov Plan da konsoliduje njihove ratne dobitke, Srbi su očigledno nameravali da iskoriste primirje u Hrvatskoj da se pripreme za rat u Bosni. Kiruđi je postalo jasno da je rat tek počeo.

General Niković je kazao Kiruđi da je namera JNA da povuče sve oficire koji nisu rodom iz Krajine i Bosne i Hercegovine, osim njih trinaestorice koji su trebali da ostanu. Uz to mu je dao spisak vojnika i naoružanja koje je trebalo da ostane 'za teritorijalnu odbranu.' General Niković je najavio da je namera JNA da ostavi za sobom jasnu i čistu situaciju u Hrvatskoj. Ali, on sam to nije dočekao; dve ili tri nedelje pre nego što je trebao da završi demobilizaciju, General Niković je dobio rešenje o penzionisanju. To je 'očigledno bilo za njega potpuno iznenađenje,' smatra Kiruđa. Kada je Niković penzionisan, počela je transformacija jedinica lokalne TO u armiju.

Lokalni Srbi su, Kiruđa smatra, pronašli rupu u onom delu Vensovog plana koji se odnosio na formiranje lokalnih policijskih jedinica za civilne potrebe održavanja reda i mira. Oni su jednostavno skinuli zelene vojne uniforme i obukli plave policijske, i ofarbali su svoja oklopna vozila u plavo. Nisu se čak potrudili ni da promene komandnu strukturu i imena jedinica. Kada su hrvatske snage napravile prodor prema masleničkom mostu, jednioj sponi Zagreba sa Dalmacijom, srpske snage su imale izgovor da ponovo uzmu oružje koje su ranije poredali UN-u. Tako izmenjena vojska je nazvana Armija Republike Srpska Krajina.

Iz razvoja događaja na terenu je postalo jasno i kako to Srbi nameravaju da zauzmu 80% Bosne i Hercegovine. Kiruđa je primetio da se nešto sprema u oblasti koja je kasnije postala znana kao Bihaćki džep. Srbi su se povukli iz ovog većinski muslimanskog kraja i zauzeli su položaje na okolnim brdima, odakle su uskoro počeli da grantairaju Bihać. Kada je 15. maja JNA digla u vazduh aerodrom, Kiruđa je u izveštaju upozorio svoje šefove: 'Bojim se da se iza ovih planina … događaju strašne stvari.' Namera mu je bila, napisao je, da upozori 'nadležne da obrate pažnju na stradanja očajnih ljudi u ovom kraju.'

Bilo je još problema. Gradonačelnik Dvora na Uni, koji su kontrolisali Srbi, mu se obratio sa čudnim zahtevom: on i njegov kolega iz Bosanskog Novog, grada koji leži na drugoj strani reke, su se dogovorili da organizuju prolaz kroz Bosanski Novi za pet hiljada ljudi koji su trebali dalje da idu u Austriju ili Sloveniju. Gradonačelnik je tražio od UN-a da snimi ovaj transport da bi se videlo da ljudi bezbedno prolaze. Kiruđa je na to rekao da je malo čudno da bi toliko ljudi želelo da napusti svoje domove, i pitao je gradonačelnika ko su oni? Kada mu je gradonačalnik odgovorio da su oni svi Muslimani, Kiruđa se pobunio da on nema pravo da transportuje ljude iz druge zemlje (Bosne i Hercegovine.) Na to je gradonačelnik odgovorio da je u srednjoj Bosni, odakle su ti budući izbeglice, uspostavljena nova vlast, i da je ta oblast sada deo Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Kiruđa nikad ranije nije čuo za nju.

Kiruđa je odbio gradonačelnikov zahtev, smatrajući da on od UN-a traži da učestvuje u pretvaranju hiljada ljudi u izbeglice. Lokalni srpski moćnici se nisu zaustavili. Sledećeg dana se Kiruđi sa istim zahtevom, ali i sa detaljnijim objašnjenjem, obratio i gradonačelnik Bosankog Novog. U odgovoru na Kiruđino pitanje, ovaj je objasnio da su izbeglice muškarci Muslimani koji su odbili da potpišu lojalnost novoj vlasti i da pristanu da se bore na njihovoj strani. Kiruđa je rekao da mu se iz toga ne čini da oni napuštaju zemlju po svom izboru. Gradonačelnikov odgovor Kiruđa je zapisao u svoj dnevnik, I pročitao ga je u sudnici: 'Priznajem da su Muslimani bili izloženi pritisku od strane naoružanih srpskih dobrovoljaca.' UN nije učestvovao u izgonu ovih ljudi, ali su dvojica gradonačelnika ipak sprovela svoj plan.

Jedan od najdramatičnijih momenata Kiruđinog svedočenja bio je kada je govorio o urgentnom izveštaju koji mu je stigao od vojnih posmatrača UN-a koji su bili preko reke od Bosanskog Novog. Autor izveštaja je opisao kako je video stotine ljudi naguranih u fudbalski stadion, i da su od njih neki zadržani u zatvoru, a drugi ukrcani u autobuse. Tužilac Grum je pitao svedoka da li su ljudi na stadionu bili poređani na neki poseban način. Kiruđa je odgovorio da su se zatvorenici organizovali tako da su svojim telima ispisali 'SOS'. Grum: 'Međunarodni simbol za pomoć?' Kiruđa: 'Da.'

Na ovaj način je takozvani prekid vatre u Hrvatskoj omogućio početak rata u Bosni i Hercegovini. Kiruđa nastavlja svoje svedočenje u ponedeljak.