Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rambuje, Ohajo

Skoro svi detalji razgovora o Kosovu su vec odluceni, a kljucne odluke su jasne: nezavisnost je ispala iz igre, NATO ulazi u igru a Milosevic ostaje na vrhu.
By IWPR Balkans

Medjunarodni posrednici su nazvali dolazak srpskih i albanskih pregovaraca u Rambuje u Francuskoj ovog vikenda na razgovore o buducem statusu Kosova "znacajnim prvim korakom." U stvari, mnoge vazne odluke su vec donete: nezavisnost je ispala iz igre, NATO ulazi u igru a Milosevic ostaje na vrhu svega.

Prvog dana, Kontakt grupa za Balkan koja stoji iza pregovora i koju sacinjavaju SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Nemacka i Italija je prezentirala predlog sporazuma koji definise ustavne i bezbednosne aranzmane za autonomno Kosovo u okviru Srbije, uz obecanje da ce se status Kosova ponovo naci na stolu kroz tri godine. Ocekuje se da ce NATO poslati najmanje 30000 kopnenih trupa odmah posto se sporazum potpise. Glasnogovornik Kontakt grupe ukazao je na "vodece principe" sporazuma, dok ce o detaljima pregovarati delegati, a diplomate procenjuju da se o 85 odsto sporazuma ne moze pregovarati. Medjutim, kljucni zahtevi koji mogu da stanu na put sporazuma, kao sto je zahtev Albanaca za odrzavanje referenduma za tri godine i srpski zahtev za formalno priznavanje postojecih granica Federativne republike Jugoslavije,jos uvek su aktualni.. Medjutim, medjunarodni posrednici izgledaju uvereni da ce se postici dogovor.

Predsednik Francuske Zak Sirak otvorio je skup u elegantnom zamku time sto je pozvao obe strane da "izaberu zivot". Obe strane su ga pomno slusale, smestene u dvema razlicitim delovima prostorije, ignorisuci prisustvo druge strane. Nije bilo rukovanja niti fotografisanja sto bi biraci kod kuce mogli da ocene kao kompromitirajuci cin.

Obe strane su se umesto toga povukle u odvojene radne prostore, koji se nalaze jedan iznad drugoh, da bi se dogovorili preostali detalji prelaznog sporazuma, koji bi, kako to medjunarodni posrednici tvrde, vratio "znacajnu autonomiju" Kosovu bez pruzanja nezavisnosti.

Pravi stepen autonomije Kosova definisan sporazumom je predmet diskusije, mada Kontakt grupa tvrdi da ce on biti istog nivoa kao autonomija koju je Kosovo imalo po jugoslovenskom Ustavu iz 1974. godine. Prema starom Ustavu, Kosovo je uzivalo stepen ekonomske autonomije. Prema nacrtima koji su u opticaju, federalna vlada bi imala strogu kontrolu nad monetarnom politikom na Kosovu, a pokrajina verovatno ne mi mogla da dobije nezavisne kredite od medjunarodnih finansijskih institucija.

Uz to, politicki sistem koji nacrt predvidja je "recept za zastoj", rekao je pravni savetnik albanske delegacije Pol Vilijams, americki advokat koji je savetovao bosansku vladu u Dejtonu. Prema nacrtu, predsednik Kosova i predsednik kosovske skupstine moraju biti clanovi razlicitih etnickih grupa. Kad bi smo pretpostavili da je Albanac predsednik Kosova, onda bi srpski predsednik skupstine mogao da vrsi uticaj na pravni proces, dodao je Vilijams.

Jos jedna odredba u predlogu omogucava nacionalnim grupama u parlamentu (Turci, Romi, Albanci, Srbi i drugi) da blokiraju bilo koju odluku parlamenta za koju veruju da je protiv "zivotnih interesa" njihove nacionalne grupe. Taj izraz nije definisan u nacrtu, niti postoji jasna procedura kojom bi se doslo do resenja ukoliko bi se stavila takva primedba.

Medjutim, fundamentalna pitanja svode se na dve stvari: status Kosova i buduci bezbednosni aranzman u pokrajini.

Prva predstavlja glavni razlog za zabrinutost Srba koji zahtevaju da Kosovo ostane deo Srbije. A druga predstavlja najznacajnije pitanje na pregovorima za Albance koji zele snage NATO-a na Kosovu, ukljucujuci Amerikance. Albanci insistiraju na formalnom prekidu vatre, koji bio bio podrzan time sto bi NATO postao deo ugovora kao potpisnik bilo kakvog sporazuma.

U ovim okvirima mogao bi se napraviti dogovor koji bi obe strane mogle da predstave kao svoju pobedu. Milosevic, koji ne prisustvuje pregovorima, mogao bi da pristane na snage NATO-a na Kosovu, povlacenje svojih snaga i na autonomiju za pokrajinu ukoliko se pitanje nezavisnosti ne nalazi na pregovarackom stolu. On bi u tom slucaju mogao reci srpskoj javnosti da se jos jednom usprotivio medjunarodnoj zajednici, koja pokusava da razbije Jugoslaviju, a istovremeno bi ogroman racun za odrzavanje bezbednosti u regionu isporucio NATO-u i Organizaciji za evropsku bezbednost i siguronost (OEBS).

Albanci, ukljucujuci i Oslobodilacku vojsku Kosova (OVK), bi mogli da odloze svoj zahtev za nezavisnoscu ukoliko bi dosle snage NATO-a a srpske snage se povukle. Oni insistiraju da se odrzi referendum o statusu Kosova za tri godina, ali ce verovatno prihvatiti - ili biti primorani da prihvate - manje jasno "preispitivanje" statusa uz nadgledanje od strane medjunarodne zajednice.

U medjuvremenu, Kosovo bi postalo medjunardni protektorat za ciju bezbednost bi bio odgovoran NATO dok bi za politicku upravu bio odgovoran OEBS. Iako je politicki nesavrsen, i slab po pitanju hapsenja ratnih zlocinaca, sporazum bi bar na neko vreme zaustavio nasilje. Ocekuje se da ce obe strane staviti svoj potpis.

Sve do te "velike pobede evropske diplomatije", kako ce je najverovatnije nazvati Vlada Francuske, dve strane ce biti zakljucane u Rambujeu kako bi se dogovorile o detaljima. To ukljucuje i da li nacionalne grupe na Kosovu moraju biti vece od 5 odsto stanovnista da bi automatski bile predstavljene u skupstini. (Milosevic trvdi da Kosovo ima poveci broj Egipscana a malo poznatu zajednicu Goranaca). Dve strane ce spavati i raditi u odvojenim prostorijma, dok ce njihovi medjunarodni sagovornici tanjiti tepih izmedju njih. Americki ambasador Kristofer Hil, koji predvodi americku delegaciju srednjeg nivoa, cvrsto kontrolise pregovore, uz bliske konsultacije sa svojim mentorom iz Dejtona, Ricardom Holbrukom.

Albanski, srpski i medjunarodni novinari su izvan zidina zamka, i grabe se za najsitnije informacije sa pregovarackog stola. Retki i lose organizovani brifinzi za stampu pruzaju vrlo malu uvida u razgovore.

Ukoliko razgovori budu uspesni, jos jedan sukob ce biti zaustavljen na vreme za proslavu pedesetogodisnjice NATO-a koja ce se odrzati u aprilu. Medjutim, ostaje da se vidi da li ce taj sporazum dovesti do dugotrajnog resenja kosovskog sukoba.

Bez obzira na to kakav ce biti ishod, izvesno je da ce pozicija Milosevica -- kao "oca", "spasioca" i neprikosnovenog vodje - biti jos jaca. Jos jednom ce on postati "faktor stabilnosti", a moguce je da ce ovog puta on postici i ukidanje "spoljnjeg zida sankcija" koji je uveden jos u vreme rata u Bosni. Kao i posle dogovora sa Holbrukom o Kosovu u oktobru 1998. godine, Milosevic, ce, u slucaju bilo kakvog dogovara, zapoceti kampanju protiv preostalih domacih elemenata koji su izvan njegove kontrole: to su lose vesti za studente, nezavisne medije, nevladine organizacije i svakog drugog ko je zainteresovan za dugorocnu stabilnost u regionu.

Fred Abrahams je istrazivac za podrucje Balkana za Human Rights Watch.