Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Radikalni militanti ispituju teren u Drenici

Nova paravojna formacija pokusava da zadobije podrsku u nekadasnjem uporistu KLA.
By IWPR Balkans

Zemljani putevi koji vode u dolinu u podnozju brda Kosmaca u centralnoj oblasti Drenice nisu se mnogo promenili od 1997. godine, kada su ovu oblast zaposeli gerilci i u njoj oformili Oslobodilacku armiju Kosova.


Osim sto su uklonjeni brojni sprski kontrolni punktovi koji su ovde bili stacionirani u vreme Miloseviceve ere i sto se selo Bajice sada zove Rezistence, zivot u ovim predelima nije se promenio.


Ali, Florim Elsani, star 22 godine, smatra da su, za razliku od perioda sukoba, kada su se teskoce podrazumevale, narasla ocekivanja na Kosovu posle konflikta sada ucinila zivot u selu jos nepodnosljivijim.


Mir nije doneo nova radna mesta. "Fabrika feronikla koja je do 1989. zaposljavala najveci broj ljudi iz ovog regiona nije aktivirana posle rata", kaze on.


"Najvise cemu se sada mozete nadati jeste da dobijete slabo placeni posao u KPC (Kosovski zastitni korpus) kao policajac ili vatrogasac", dodao je Elsani, bivsi pripadnik KLA i KPC.


Borbe su ostavile tako dubok trag u imaginaciji lokalnog stanovnistva da od marta do maja ljudi organizuju komemoracije NATO bombardovanja 1999. godine, odlazeci na groblja da zamene proslogodisnje plasticne vence i odaju postu palim borcima pesmama, govorima i poezijom.


Mali je broj poginulih koji su dobili pristojne spomenike. Dzeme Binaku, star 50 godina, lokalni nastavnik i novinar, kaze da odsustvo spomenika koji bi se videli s puta pokazuje koliko je siromasna vecina ljudi "uprskos cinjenici da upravo iz ove oblasti potice najvise boraca i ona se najvise zrtvovala".


"Kada bi ovdasnji stanovnici to mogli sebi da priuste, izgradili bi vise spomenika za nase mucenike", dodaje Binaku, pokazujuci na statuu koja je ostala nedovrsena zbog nedostatka novca.


Proslost ima tako vaznu ulogu u zivotima stanovnika Drenice da kada su se tri maskirana muskarca pojavili na petu godisnjicu smrti dvojice bivsih pripadnika KLA, 12. aprila, neki su pomislili da su se vratili u devedesete godine i vreme srpske uprave.


Maskirane prilike su sisle sa brda iza sela Bajice/Rezistance, prisle gomili i procitale govor u ime Albanske nacionalne armije, ANA, kojim pozivaju na "borbu za slobodu albanskih zemalja koje ne kontrolise KFOR i za interese Albanaca ma gde se oni nalazili".


Udaljili su se u istom pravcu iz koga su misteriozno dosli, objasnio je Binaku, koji je prisustvovao godisnjoj komemoraciji.


"Skamenio sam se i najezio", kaze Binaku. "Odmah mi se u secanje vratila 1997. godina, kada se KLA pojavila na isti nacin."


Binaku se seca simbolicki snazne prve pojave KLA 27. novembra 1997. godine, kada su buduci gerilci izlozili svoju strategiju na pogrebu Halila Gecija, nastavnika koga su prethodnog dana ubile srpske trupe u sukobu sa KLA.


Posle ovog nastupa u javnosti, KLA koja je tada imala tek nekoliko gerilskih celija, ubrzano je pocela da raste. Njen siroko podrzani ustanak protiv srpske uprave prosirio se i na druge delove Kosova i kulminirao NATO bombardovanjem srpskih snaga u kampanji koja je trajala 78 dana.


ANA je, s druge strane, svezijeg datuma. Prva subverzivna akcija na Kosovu za koju je ova organizacija preuzela odgovornost odigrala se u aprilu 2003. godine, kada je izdato saopstenje da ANA stoji iza bombaskog napada na most u Zvecanima na severu Kosova.


Mihale Stajner, u to vreme sef Misije UN na Kosovu, UNMIK, odmah je proglasio ANA za teroristicku organizaciju.


Od tada je ova organizacija – koja je aktivnija u Makedoniji i na jugu Srbije – odrzavala svoje prisustvo u javnosti uglavnom putem Interneta, slanjem saopstenja elektronskom postom, kao i povremenim ispisivanjem grafita u gradovima.


Organizacija tvrdi da se infiltrirala u KPC, a obavestajni izvori na Kosovu tvrde da je to jedna od radikalnih grupa koje su ucestvovale u martovskim neredima, kada je doslo do erupcije nasilja protiv lokalnih Srba i osoblja UN.


Ipak, nije izvesno koliko ANA predstavlja istinsku pretnju, niti koliko je kompaktna i trajna. Postoje procene da ova tajanstvena grupa ne moze racunati na vise od 200 ljudi u citavom regionu. Posto stalno pristizu izvestaji da su neki od pripadnika ANA duboko umesani u sverc, cuju se i optuzbe da je politicki stav organizacije samo zgodna maska za bavljenje kriminalom.


Pojava trojice maskiranih ljudi koji su se predstavili kao ANA u Drenici 12. aprila mogla bi biti signal da ova fantomska organizacija ispituje teren i podrsku koju moze zadobiti posle martovskih nereda.


Ipak, malo je onih koji su ovaj gest shvatili ozbiljno. U Pristini, prizor trojice maskiranih muskaraca koji citraju govor na komemorativnom skupu za vecinu gledalaca bio je samo zabavan.


"Svakog proleca, kad olista suma, na Kosovu se pojavi neka nova vojska", glasio je humoristicni naslov u vodecim dnevnim novinama Zeri.


Ljudi iz KFOR-a nisu bili toliko zabavljeni. Njihov portparol, Dzejms Moran, izjavio je za IWPR da je nastup ANA u javnosti ozbiljno shvacen i da snage alijanse, zajedno sa UNMIK policijom, istrazuju ovaj slucaj.


"KFOR je pojacao mere bezbednosti u zoni koju obilaze redovne patrole", izjavio je Moran.


Gani Taci, star 40 godina, stanovnik sela Bajica/Rezistence, veruje da su maskirani ljudi izabrali njegovo selo za paradiranje racunajuci na rasireni osecaj ocajanja u regionu Drenice.


"S obzirom na to koliko je mladih ljudi odavde ucestvovalo u borbama i koliko smo zrtava imali u ratu, ovi maskirani ljudi su se verovatno nadali da ce ANA automatski dobiti podrsku", istice Taci.


Maskirani ljudi su svakako uspeli da dobiju aplauz od prisutnih, ali Dzeme Binaku smatra da je to vise bio izraz nostalgije za nekadasnjim borcima KLA nego podrska upucena pripadnicima ANA.


Ali, Elsani, koji kao bivsi pripadnik KLA i KPC izgleda kao savrseni kandidat za novu gerilsku armiju, kaze da nije pao u iskusenje da im se pridruzi.


"Ne vidim sta bi ta armija mogla da radi", kaze on. "Vise nismo pod srpskom upravom i bezbednosne okolonosti su sada sasvim drugacije u poredjenju sa onim sto smo preziveli pre NATO bombardovanja."


"Mozda oni znaju nesto sto ja ne znam", dodao je.


Arben Salihu i Muhamet Hajrulahu su polaznici kursa novinarstva koji organizuje IWPR. Jeta Dzara je menadzer IWPR projekta u Pristini.