Radikalizacijom do 'Obraza'
Novi kontroverzni pokret u Srbiji “Obraz” ima sve vise pristalica
Radikalizacijom do 'Obraza'
Novi kontroverzni pokret u Srbiji “Obraz” ima sve vise pristalica
Sestokraki krst - na levoj strani "alfa", na desnoj "omega". Tako izgleda simbol novog srpskog kontroverznog pokreta "Obraz". Obraz u srpskoj tradiciji je metafora za cast.
Pristalice, ciji broj narasta iz dana u dan, vide ga kao pokret za povratak autenticnim tradicionalnim, pravoslavnim, vrednostima Srba. Drugi, medjutim, strepe od nove fasisticke posasti ciji bi oni nosioci mogli da budu.
Srbija, posle desetogodisnje diktature i sa unistenom ekonomijom i izgubljenim ratovima, mogla bi biti pogodno tlo za ekstremne politicke opcije.
Pre cetiri godine, kada je osnovan, Obraz je okupljao oko 200 ljudi - sada ima 30.000 clanova i stotinak odbora u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
Znak "Obraz" moze se videti na svakom koraku u Beogradu, na zidovima zgrada, kioscima, autobuskim stanicama, izlozima. Sve vise gradjana, posebno mladih, nose bedzeve ovog pokreta, kao da je rec o srpskom modnom trendu. U martu ove godine, na Filozofskom fakultetu u Beogradu paralelno su se pojavili antisemitski grafiti usmereni na licnost lidera DOS-a Zarka Koraca i parole "Za srpstvo sa Obrazom".
U Obrazu veruju da su Srbi jedini narod u Evropi koji nema svoju nacionalnu drzavu i koji treba da se cuva od neprijateljskih naroda koji Srbe ugrozavaju. Neprijatelji su cionisti, Hrvati, Albanci, Bosnjaci...plus demokrate, lazni mirotvorci, pristalice religioznih sekti, homoseksualci, narkomani, kriminalci...
O Hrvatima, na web sajtu Obraza pise: "Vasa vekovna patoloska mrznja prema svemu sto je Srpsko i Pravoslavno jeste otrovni plod vase drzavotvorne nesposobnosti i kulturne jalovosti...vi ste od nas Srba pokrali sve ono sto nemate, pocev od jezika i istorije pa do genija poput Rudjera Boskovica i Nikole Tesle. Pritom ste, samo u poslednjih dvesta godina, pobili, prognali ili nasilno pohrvatili preko tri miliona Srba."
O Muslimanima-Bosnjacima se kaze: "Duhovno ste jos nistavniji od Hrvata, vi ste cak i naziv svoje lazne 'nacije' (bosnjaci) i laznog 'jezika' (bosnjacki) ukrali od onih od kojih poticete, pokusavajuci neuspesno da prenebregnete janicarski kompleks koji ce vas muciti dokle god se ne vratite Srpstvu i Pravoslavlju."
O Albancima, koje pogrdno nazivaju Siptarima, pise: "Vi koji ste etnicko ruglo Evrope, tvrdite da je stara Srbija - Kosovo i Metohija - vasa?! Kada dodje vreme polaganja racuna, zapitajte se kako cete se suociti sa pravednim gnevom srpskog naroda, koji ce, budite uvereni, doci po svoje. Sami cete biti krivi za sudbinu svog potomstva."
Upravo zbog ovakvih poruka je Fond za humanitarno pravo, FHP, koga vodi Natasa Kandic, zahtevao od nadleznih drzavnih organa da primene zakon protiv organizacije koja podstice nacionalnu, rasnu i versku mrznju. FHP, takodje, tvrdi da je zabrinjavajuce kako javnost ne reaguje na govor mrznje koji u svojim istupima koriste celnici "Obraza".
Nebojsa M. Krstic, idejni tvorac Obraza" objasnjava: “Nismo nikakva fasisticka organizacija. Nama, pravoslavnim Srbima i Srpkinjama, stran je svaki oblik ekstremizma. Klevecu nas politicki neistomisljenici. Medju njima su razni politicki marginalci iz vladajuceg DOS i antisrpski ostrascene nevladine organizacije koje se zalazu, na primer, za sumanutu legalizaciju homoseksualnih brakova”.
Krstic je sociolog po obrazovanju, a u javnosti je prisutan od pocetka devedesetih godina kao publicista, geopliticki analiticar i knjizevni kriticar. Jos 1993. pokrenuo je istoimeni casopis, luksuzno opremljeni tromesecnik.
Kao politicka figura povremeno je istupao tokom NATO bombardovanja koje je ocenjivao kao "bezdusno i besomucno bombardovanje porodilja, beba, dece i nemocnih koji su krivi samo zato sto su zivi, tacnije samo zato sto su Srbi".
Kada je te godine pokret slavio dan svog pravoslavnog zastitnika Svetog
Kralja Milutina, na skromnoj proslavi skupio se malobrojan sarolik svet, uglavnom znatizeljnici, i mladi i stari, nesto malo svestenika i studenata...
Vec sledece godine, na isti dan, prostorijama Obraza nije moglo da se pridje od brojnih pristalica. Preovladavali su mladici kratko podsisane kose sa istaknutim obelezjima "Obraza".
Po Krsticevim recima, u "Obrazu" ima i doktora nauka, univerzitetskih profesora, lekara, advokata, inzenjera, studenata, ali i radnika i seljaka. Clanovi su i mnoge poznate licnosti koje ne zele da se eksponiraju. Dve trecine clanstva ima od 18 do 35 godina, a muskarci i zene su ravnopravno zastupljeni.
Milan, dvadesetogodisnji student iz Beograda je nedavno pristupio ovom pokretu:
“Mislim da je "Obraz" jedina prava, autenticna srpska organizacija koja je iskreno srpski orijentisana. Smatram da je za nas Srbe najvaznije da se vratimo sebi i Bogu”.
Simpatije koje postoje izmedju Obraza i Srpske pravoslavne crkve su obostrane. Obraz smatra da Crkva treba da ima korektivnu ulogu u drustvu, pa su osnovne smernice programa "pravoslavni nacionalizam umesto bezboznog internacionalizma", "majka Srbija umesto macehe Jugoslavije", "pobozni drzavnici umesto bezboznih izdajnika"...
U clanstvu "Obraza" nema svestenika, ali Crkva smatra da je ovakav pokret ozdravljujuci za Srbe.
Dragan Terzic, protejer stavrofor SPC kaze: “Ovaj srpski pravoslavni pokret se ne bazira na pijanom, nego na na autenticnom, svetsavskom, nemanjickom srpstvu. Rec je o casnom i postenom pokretu koji ima za cilj da Srbi koji se vec dugo vremena nalaze u duhovno moralnoj kaljuzi budu ponovo onaj narod kojem se divila cela Evropa i svet”.
Liberalni krugovi u Beogradu, medjutim, vide "Obraz" kao umivenu varijantu radikala Vojislava Seselja, i opasno skretanje sa sustinskih ekonomskh problema u Srbiji.
S obzirom da je Srbija multikonfesionalna drzava, smatraju da takve organizacije mogu da uticu na stvaranje novih podela na nacionalnoj i verskoj osnovi.
Branislav Jelic iz Gradjanskog saveza Srbije, misli, na primer, da je Obraz zapravo ostatak bivseg rezima koji je stvarao podele, mrznju i ksenofobiju.
U FHP podsecaju da su Krivicnim zakonom SRJ predvidjene kazne za izazivanje i raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mrznje, razdora i netrpeljivosti.
Advokat Fonda za humanitarno pravo, Igor Olujic kaze da protiv Obraza Fond nije podneo krivicnu prijavu, vec ceka da vidi da li ce to uraditi tuzilac po sluzbenoj duznosti.
"Ali, radikalizacija drustva ne moze se staviti samo na dusu Obrazu, dodaje on. Rec je o sirem drustvenom problemu, postoje tu i druge grupe grupe, kao sto su, na primer, skinheadsi.”
Doista, u noci izmedju 9 i 10. februara ove godine na zidovima Centra za kulturnu dekontaminaciju, gde je odrzana predstava "Bahanalije", nepoznate osobe su ispisale sledece poruke: “Napolje sa Romima, Srbija Srbima, Stop rasnom mesanju, Mi nismo isti...”
Takodje su bili istaknuti plakati sa kukastim krstom.
Jos u decembru su osvanule poruke slicne sadrzine, a izlepljeni su plakati sa kukastim krstom na jevreskom groblju, jevrejskoj opstini, i na vratima bioskopa REX, gde je organizovana izlozba o Romima.
Igor Olujic misli da je javnost ta koja treba da se probudi, te da se o ovoj pojavi raspravlja kroz dijalog i na tribinama.
Suzana Sudar je novinarka nedeljnog casopisa “Oko” iz Beograda.
