Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Radikali profitiraju od prljave predsednicke kampanje u Srbiji

Ultranacionalisti bi mogli imati koristi od rata recima koji se vodi izmedju prodemokratskih kandidata oko ubistva nekadasnjeg premijera Zorana Djindjica.
By IWPR Balkans

Pokusaj predsednickog kandidata Dragana Marsicanina, uz podrsku Vlade Srbije, da stekne izborne poene koristeci proslogodisnje ubistvo premijera Zorana Djindjica mogao bi mu se osvetiti i doneti korist ultranacionalstickoj Srpskoj radikalnoj stranci, predvidjaju analiticari.


Marsicaninov izborni stab pokrenuo je ovo pitanje 17. maja da bi ga upotrebio protiv njegovog rivala, Borisa Tadica, kandidata Demokratske stranke, na cijem celu se nalazio Djindjic.


Dejan Mihajlov, sef Marsicaninovog izbornog staba i zvanicnik u njegovoj Demokratskoj stranci Srbije, DSS, pozvao je Borisa Tadica i bivseg premijera Zorana Zivkovica da javno imenuju Djindjiceve ubice. Zvanicnike prethodne vlade na cijem celu je bila Demokratska stranka optuzio je kao saucesnike u atentatu na Djindjica u martu prosle godine.


Saopstenje je naislo na najsiru osudu drugih politickih stranaka, pa cak i nekih clanova vladajuce koalicije pod vodjstvom DSS, koja je preuzela vlast proslog decembra.


Dva koaliciona partnera DSS, ministar inostranih poslova Vuk Draskovic, iz Srpskog pokreta obnove, SPO, i G17 Plus, koju predvodi potpredsednik vlade Miroljub Labus, odmah su se distancirali od ovih optuzbi.


Mada je Mihajlov tvrdio da ce sve optuzbe rasvetliti vec narednog dana, njegovo izostajanje sa konferencije za stampu zakazane za 18. maj pokrenulo je spekulacije o tome da li ce to zaista i uciniti.


Prema izvorima bliskim DSS, Mihajlov je posle ovog dogadjaja smenjen sa polozaja koji je imao u izbornom stabu.


Braneci se od optuzbi da je njegov stab otpoceo prljavu igru u izbornoj kampanji, Marsicanin je izjavio da je to bio legitiman odgovor na podlu kampanju koja se vodi protiv njegove vlade pod vodjstvom lidera DSS Vojislava Kostunice.


"To je bio jedini moguci odgovor na prljavu kampanju koja se vec neko vreme vodi protiv vladajuce koalicije", izjavio je Marsicanin 19. maja, na predizbornom skupu u Kikindi.


Marsicanin je, zatim, optuzio beogradsku TV stanicu B92 da ima kljucnu ulogu u ovoj prljavoj kampanji, tvrdeci da se stavila na "raspolaganje svim onim pojedincima koji optuzuju DSS i zvanicnike ove stranke za umesanost u zlocin (Djindjicevo ubistvo)".


Vecina komentatora u Srbiji slaze se da ova kontroverza ide u prilog sadasnjem vodecem kandidatu, Tomislavu Nikolicu, predstavniku tvrdokorne nacionalisticke Srpske radikalne stranke, SRS.


Politicki analiticar Zoran Lutovac, koji je i savetnik Demokratske stranke, izjavio je za IWPR da medjusobni sukobi unutar demokratskog bloka mogu dovesti do toga da pristalice umerenih partija odustanu od izlaska na izbore.


Igra prebacivanja krivice koja se vodi u vezi sa ovim atentatom produbila je postojeci jaz izmedju DS i DSS, dve vodece stranke u bloku koji je srusio socijalisticki rezim Slobodana Milosevica 2000. godine.


Posle Djindjicevog ubistva, vlada pod vodjstvom DS pokusala je da diskredituje Kostunicu pritvarajuci nekoliko njegovih saradnika zbog sumnje da su ucestvovali u zaveri koja je dovela do ubistva.


Kontroverze oko atentata dodatno su raspalile uzurbane medijske spekulacije o istrazi povodom ubistva. U javnost su lansirane brojne kontradiktorne teorije, ukljucujuci i onu po kojoj su Djindjica ubili njegovi saradnici.


Bitka za istinu dobila je novi podsticaj neocekivanom predajom Milorada Lukovica Legije, glavnog osumnjicenog za atentat, 2 maja ove godine. Mnogi ocekuju da ce njegovo svedocenje 10. juna baciti novo svetlo na ubistvo. Njegovo istupanje na sudu dogodice se samo nekoliko dana pre glasanja na izborima.


Legijini advokati dali su naznake da bi svu krivicu mogao svaliti na Demokratsku stranku, cime bi eliminisao izborne sanse Borisa Tadica.


Djindjiceva majka, Mila, izjavila je pocetkom maja za casopis “Evropa” da joj je jedan bivsi ministar iz vlade njenog sina rekao da su Zorana ubili njegovi saradnici. Ipak, nije navodila imena.


Analiticari upozoravaju da Marsicanin ne moze mnogo dobiti ovakvim ispadima svog izbornog staba, tim pre sto izborni stab jos nije ponudio nikakve dokaze za iznete optuzbe.


Umesto toga, mogao bi izgubiti podrsku koalicionih partnera i glasaca G17 Plus i SPO. "Koalicioni partneri DSS ce imati teskoca da ubede svoje glasace da glasaju za Marsicanina", izjavio je za IWPR politicki analiticar Zoran Lutovac.


Atmosfera nervoze koja vlada u Marsicaninovom stabu mogla bi biti posledica njegovog loseg rejtinga prema rezultatima koje je objavilo nekoliko agencija za ispitivanje javnog mnjenja.


Agencija “Skan” iz Novog Sada nedavno je saopstila da se Marsicanin nalazi na trecem mestu, iza Tadica i Nikolica. Rezultati su pokazali da bi 26 procenata glasaca glasalo za Tadica, 23 procenta za Nikolica i 19 procenata za Marsicanina.


Druge agencije postavljaju Nikolica ispred Tadica, ali i kod njih je Marsicanin na trecem mestu.


Direktorka agencije “Skan”, Milka Puzigaca, kaze da prljava kampanja ne moze pomoci Marsicaninu. Heterogenost ove vlade, smatra ona, moze dovesti do toga da se glasaci, na primer, G17 Plus, "distanciraju od kandidata koji inace ima podrsku njihove stranke."


Glasaci monarhistickog SPO mogli bi se udaljiti na slican nacin, i pored toga sto njihova stranka zvanicno podrzava Marsicaninovu kampanju, kaze ona.


Djordje Vukadinovic, glavni urednik casopisa Nova srpska politicka misao, izjavio je da su optuzbe uperene protiv Tadica bile "i stetne i nepotrebne", tim vise sto Marsicanin nije uspeo da ih potkrepi dokazima.


Vukadinovic predvidja da ce zbog "aktuelne prljave kampanje" stetu pretrpeti i DS i DSS i da ce glasaci obe stranke biti razocarani.


Za radikale se, s druge strane, veruje da imaju najstabilniju i najverniju glasacku bazu za koju je najmanje verovatno da ce odustati od svog kandidata.


Analiticar Boza Prelevic izjavio je da bi dve umerene stranke mogu zazaliti zbog toga sto svoje predizborne napore rasipaju na uzajamna optuzivanja, ostavljajuci tako otvoren prostor za SRS.


"Ne mogu da shvatim zasto demokratske opcije u ovoj zemlji svojim sukobima prakticno rasciscavaju teren za pobedu radikala na izborima", izjavio je Prelevic.


Zeljko Cvijanovic je glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika “Evropa”.