Radikali ocekuju veliki izborni uspeh
Vojislav Seselj preuzima glasace diskreditovanih vodecih partija.
Radikali ocekuju veliki izborni uspeh
Vojislav Seselj preuzima glasace diskreditovanih vodecih partija.
Vec uzburkana politicka scena Srbije mogla bi biti dodatno destabilizovana ukoliko jedna ekstremno desnicarska partija dobro prodje na predstojecim izborima.
Mnogi posmatraci veruju da Srpska radikalna stranka, SRS – ciji se osnivac Vojislav Seselj nalazi u pritvoru u Hagu, gde je optuzen za ratne zlocine – ima velike izglede da pobedi na vanrednim parlamentarnim izborima zakazanim za 28. decembar.
Uspehu ove partije doprineli su skandali i sukobi koji su konacno doveli do raspada vladajuce koalicije Demokratska opozicija Srbije, DOS. Glasaci su bili sve nezadovoljniji podelama unutar pokreta i njegovim neuspehom da u potpunosti implementira reforme.
SRS je takodje uspela u preobracanju bivish glasaca Socijalisticke partije Srbije, SPS, nekadanjeg predsednika Slobodana Milosevica, jos jedne politicke grupacije koja je ugrozena unutrasnjim sukobima.
Vecina lokalnih agencija za istrazivanje javnog mnjenja tvrdi da SRS ima velike izglede da dobije do milion glasova, sto bi im obezbedilo cetvrtinu mesta u parlamentu Srbije.
Takav uspeh ove partije verovatno bi dodatno destabilizovao vec uzburkanu politicku scenu u Srbiji, posto se desnicari suprotstavljaju saradnji sa tribunalom u Hagu – sto je preduslov za integraciju u Evropu, koja je zemlji toliko potrebna.
Ipak, analiticari smatraju da SRS nece biti u stanju da formira vladu, posto je malo verovatno da ce obezbediti dovoljnu vecinu da to samostalno uradi. Nijedan od preostala tri favorita na ovim izborima – konzervativna Demokratska stranka Srbije, DSS, Demokratska stranka, DS, i reformisticka stranka G17 Plus – nije spreman da udje u koaliciju sa tako ekstremno desnicarskom strankom.
U prosloj godini ova stranka je dozivela veliki porast popularnosti. Dok Seselj ceka sudjenje u Hagu, uspon Tomislava Nikolica do liderske pozicije u SRS doprineo je povecanju njene privlacnosti za razocarane glasace sa centra.
Nikolicevi pogledi su daleko od liberalnih – on se protivi odrzavanju diplomatskih odnosa sa susednim zemljama kao sto je Hrvatska i izjavio je da je rasprava o prijemu u clanstvo Evropske unije samo gubljenje vremena – ali su ipak umereniji i prihvatljiviji umerenim desnicarima od Seseljevog cesto histericnog nacionalizma.
Ova nesto umerenija verzija SRS-a stekla je veliki broj mogucih glasaca medju nekadasnjim glasacima DOS-a.
Posle ubedljive pobede nad Milosevicem u oktobru 2000, DOS je uzivao podrsku dve trecine birackog tela Srbije. Ali, sukobi izmedju dve vodece partije u koaliciji, DSS i DS, kao i izmedju DS i G17 Plus, doveli su do postepenog osipanja podrske koju je koalicija imala.
"DOS je ucinio sve sto je bilo u njegovoj moci da ukloni (bivseg predsednika savezne drzave i lidera DSS-a Vojislava) Kostunicu sa vlasti. Treba li onda da nas cudi to sto radikali tako dobro stoje pred vanredne parlamentarne izbore?", pita se analiticar javnog mnjenja Srbobran Brankovic.
Ognjen Pribicevic, jos jedan analiticar, slaze se sa njim. "Posto se za radikale i dalje veruje da su najodlucnija opozicija DOS-u i Demokratskoj stranci, sasvim je logicno ocekivati da ce vecina onih koji su razocarani ucinkom vladajuce koalicije sada glasati za ovu ultra-nacionalisticku stranku", rekao je on.
Korist koju je SRS imao od unutrasnjih sukoba u kabinetu manifestovala se na predsednickim izborima odrzanim 16. novembra ove godine. Kostunica i predsednik stranke G17 Miroljub Labus bojkotovali su ove izbore, isnistirajuci na tome da su neophodni vanredni parlamentarni izbori.
Njihovi glasaci nisu izasli na biralista, pa je kandidat SRS-a, Nikolic, dobio 1,2 miliona glasova – oko 45 procenata onih koji su izasli na izbore – i tako pobedio predsednickog kandidata vladajuce koalicije Dragoljuba Micunovica sa razlikom od 200.000 glasova.
Mnogi posmatraci naglasavaju da ce uspeh SRS-a na predsednickim izborima svakako doprineti njihovoj kampanji pred izbore za skupstinu, uprkos cinjenici da Nikolic nije uspeo da dostigne 50 procenata potrebnih da bi izbori bili vazeci.
Politicki sukobi unutar DOS-a koincidirali su sa ekonomskim problemima u Srbiji. Industrijska proizvodnja je bila u opadanju dok je koalicija bila na vlasti, a broj nezaposlenih premasio je jedan milion.
Zahvaljujuci ekonomskom propadanju populisticka politika SRS-a naisla je na dobar odziv u redovima onih gradjana koji su najvise bili pogodeni procesom tranzicije – medju penzionerima, poljoprivrednicima, nezaposlenima i onima koji su nekada radili za drzavne firme.
Ova stranka je, na primer, obecala da ce smanjiti cenu hleba – mada bi to bila propast za pekare u Srbiji.
Cinjenica da je Srbija usla u proces privatizacije bez ijedne istinski socijaldemokratske partije koja bi branila interese onih koji su se nasli na dnu socijalne lestvice dovela je do toga da je SRS, zahvaljujuci aktuelnim ekonomskim problemima, uspela da se nametne kao zagovornik socijalne pravde.
Mnogi lokalni analiticari, pa cak i neki vladini sluzbenici, krive i medjunarodnu zajednicu za rast popularnosti SRS-a. Oni tvrde da zapadne zemlje rade u korist radikala time sto tako glasno insistiraju na koaliciji DS-DSS-G17.
Pribicevic smatra da to zaista umanjuje podrsku koju mogu dobiti partije centra u trenutku kada izborno telo zeli kompletnu promenu aktuelne koalicije DOS.
"Ako se DSS ne distancira od mogucnosti da napravi postizbornu koaliciju sa vodecom silom unutar sada nepopularne vlade (DS), postoji verovatnoca da ce SRS preuzeti veliki deo glasaca DSS-a", izjavio je on za IWPR.
Analiticari tvrde da rastuca frustracija javnosti zbog zahetva koje postavlja medjunarodna zajednica – narocito onih koji imaju veze sa tribunalom – takodje doprinosi sve vecoj popularnosti SRS-a.
U skorasnjem intervjuu datom za nemacke medije, premijer Zoran Zivkovic iz DS-a optuzio je Zapad da je odgovoran za povratak nacionalista, jer postupa "previse rigidno" u vezi sa procesom integracije u EU i kriterijumima za ulazak u NATO program Partnerstvo za mir.
Puna saradnja sa tribunalom za ratne zlocine preduslov je za clanstvo u oba medjunarodna tela, a SRS je stekao poene zahvaljujuci, u masama popularnom, suprostavljanju saradnji sa Hagom.
Posle Nikolicevog uspeha na skorasnjim predsednickim izborima, nekoliko lidera DOS-a, ukljucujuci i umerenog Bosnjaka Rasima Ljajica, ukazuje na sve vece zahteve koje postavlja tribunal i optuzuje Karlu del Ponte, glavnog tuzioca u Hagu, da se ponasa "kao da je bila u izbornom stabu radikala".
SRS je takodje uspela da pridobije ljude koji su napustili druge nacionalisticke frakcije, a narocito glasace partije bivseg predsednika, SPS-a. Za vreme Miloseviceve vladavine, SPS je bila najuticajniji clan vladajuce koalicije u kojoj je bila i Srpska radikalna stranka.
Posle teskog poraza na izborima 2000, SPS je zelela da se reformise u modernu partiju levice, ali Milosevic joj je iz svoje celije u Hagu diktirao nacionalisticki i antizapadni program.
Rezultat toga bio je sukob i odliv velikog broja glasova. Prema istrazivanjima, SPS je za tri godine od najmocnije partije u Srbiji dosla u situaciju da se na decembarskim izborima bori za cenzus od pet odsto koji joj obezbedjuje ulazak u parlament.
Ova promena dovela je do rasta podrske za sledecu najkredibilniju nacionalisticku opciju – SRS.
Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a u Beogradu.
