Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Putin Nema Sta Da Ponudi Stanovnicima Kosova

Putin podrzava Kostunicinu "opstrukcionisticku" politiku prema demokratizaciji Kosova.
By Shkëlzen Maliqi

Iznenadna poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Kosovu prosle sedmice donela je malo toga novog u procesu resavanja problema ovog regiona.


Mada je Putin poseban naglasak stavio na ruske interese na Balkanu, nije izneo uverljive argumente u prilog znacajnijem uticaju Moskve u ovom podrucju.


Putin se ne razlikuje od svog prethodnika Borisa Jeljcina u svojoj podrsci Beogradu, koji se predstavlja kao umereni politicki faktora, a u stvari je naslednik bivseg rezima.


I jugoslovenski i ruski predsednik tvrde da tolerisanje albanskog ekstremizma u regionu od strane medjunarodne zajednice treba kriviti za trenutnu nestabilnost.


Putin se, takodje, okomio na izbore zakazane za novembar ove godine za koje kaze da su preuranjeni i usmereni protiv srpske manjine u pokrajini.


Ruski lider se slaze sa Kostunicom da bi kosovski Srbi trebalo da bojkotuju izbore i da ne bi trebalo da ucestvuju stvaranju zajednickih demokratskih institucija na Kosovu.


Takav pristup, kojim se opstruira demokratizacija Kosova, jasno pokazuje da njih dvojica ostaju taoci proslosti.


Oba predsednika su potom predlozili organizovanje regionalne konferencije koja bi dala smernice za buducnost balkanskog regiona. To podrazumeva, kazu oni, ocuvanje svih sadasnjih granica kao i jugoslovenske federacije kojom dominira Srbija.


Sve to, uprkos cinjenici da je takva struktura prakticno prestala da postoji. Njihovo insistiranje na odrzanju federalnih institucija jednako je nedemokratsko i licemerno.


Opstruirajuci izbore na Kosovu, Beograd se zapravo zalaze za prolongiranje medjuetnickih tenzija u regionu. Za Moskvu, kao zastitnicu Srbije, sto je vece podrucje pod srpskom kontrolom, to je uticaj Rusije veci.


Medjutim, besmislena je bilo kakva konferencija posvecena buducnosti regiona bez ucesca kosovskih demokratskih institucija. Slobodan Milosevic je 1990. godine insistirao na tome da se suverenitet Srbije nad Kosovom mora osigurati pre prvih slobodnih izbora. Svima je poznato do cega je dovela takva politika.


Sada i sam Kostunica pokusava da obezbedi suverenitet nad Kosovom kao preduslov za ucesce Srba na izborima. Zar to nije tek odjek starog nacina misljenja prema kome demokratija moze da ceka ili da se suspenduje dok Kostunica ne bude siguran da Srbija ima sve adute u svojim rukama?


Ali, sta ciniti sa federacijom ukoliko Crna Gora i Kosovo ne zele da bude njeni sastavni delovi? Uostalom, ko uopste zeli da se lisi demokratije u ime federacije?


Skeljzen Malici je glavni urednik dopisnistva Radija Slobodna Evropa sa Kosova.