Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Prvi svedok Srebrenice dao iskaz na suđenju Karadžiću

Okrivljeni nije uspeo da obustavi suđenje kako bi razmotrio dokumente koji se tiču optužbi za genocid.
By Alexandra Arkin
  • Witness testifying under the pseudonym KDZ039 at the Karadzic trial. (Photo: ICTY)
    Witness testifying under the pseudonym KDZ039 at the Karadzic trial. (Photo: ICTY)

Piše: Alexandra Arkin iz Haga (TU br. 719, 25. novembar 2011.)

Na suđenju bivšem lideru bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, ove sedmice je počela poslednja faza dokaznog postupka optužbe,  iskazom svedoka koji je govorio o genocidu počinjenom u Srebrenici 1995. godine.

Zaštićeni svedok KDZ039 preživeo je masovno pogubljenje oko 1,000 bošnjačkih pritvorenika u Orahovcu kraj Srebrenice, koje se odigralo nakon što je taj grad u leto 1995. pao u ruke srpskih snaga.

Reč je o svedoku koji je u novembru 2007. već svedočio pred Haškim tribunalom, na suđenju Vujadinu Popoviću, bivšem pukovniku vojske bosanskih Srba koji je proglašen krivim za genocid, istrebljenje, ubijanja i progone, te osuđen na doživotnu robiju. Nakon izricanja presude Popoviću, pokrenut je žalbeni postupak, koji je još uvek u toku.

Tužioci navode da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.

Optužen je i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i tokom koje je poginulo oko 12,000 ljudi; kao i za masakr koji je nad oko 8,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici.

Karadžić  je uhapšen 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Otkako je suđenje počelo u aprilu 2010., tužioci su izneli dokaze koji se tiču ostalih delova optužnice, uključujući i opsadu Sarajeva, zločine počinjene u 20 bosanskih opština i pritvaranje preko 200 pripadnika mirovnih trupa Ujedinjenih nacija i vojnih posmatrača, koje se u RS-u odigralo 1995. godine.

Prema navodima Haškog tribunala, do sada je okončano oko 65 procenata dokaznog postupka optužbe.

Do ovoga trenutka je izvedeno 138 svedoka, među kojima je i KDZ039.

Prethodno je ove nedelje sudsko veće odbacilo Karadžićev zahtev za obustavu suđenja na mesec dana pre početka one faze postupka koja će se odnositi na genocid u Srebrenici.

U svom podnesku od 11. novembra, u kojem je zatražio obustavu sudskog postupka, Karadžić  se pozvao na to da kancelarija tužilaštva nije blagovremeno obelodanila više stotina hiljada stranica dokumenata o relevantnim događajima, usled čega mu je – kako je rekao – uskraćena prilika da razmotri taj materijal i pripremi se za ovu fazu suđenja.

Kako se navodi u tom podnesku, kada je dobila materijale koji su joj poslednji otkriveni, kao i više stotina dodatnih dokumenata o Srebrenici, odbrana je bila prinuđena da ih ostavi po strani, a ne da ih pregleda, jer je prioritet nad time imalo razmatranje brojnih naknadno dostavljenih dokumenata koji su se odnosili na onaj deo slučaja koji se tiče pojedinih opština.

Karadžić  je u podnesku tvrdio da poslednje obustave postupka, koje je sudsko veće odobrilo, nisu bile dovoljne da bi se postiglo sve ono što je po timu odbrane bilo potrebno. Budući da se suđenje počev od maja odvija u punom obimu, okrivljeni tvrdi da on i njegova odbrana nemaju dovoljno vremena i sredstava da se posvete dokazima za Srebrenicu.

„Tim odbrane je poslednjim snagama uspeo da se pripremi za onaj deo suđenja koji je bio posvećen opštinama“, pisao je on. Usled toga, „odbrana se suočava sa mogućnošću da će, zbog toga što nije imala dovoljno vremena i sredstava, srebrenički deo slučaja biti prinuđena da započne potpuno nepripremljena“.

Sudsko veće je 22. novembra objavilo odluku u kojoj je zaključilo da je najveći deo materijala bio otkriven pre godinu dana, te da „okrivljeni nije uspeo da ukaže na valjane razloge zbog kojih se opredelio za to da otkriveni materijal ostavi po strani i ne pogleda ga skoro čitavu jednu godinu“.

Potom se zaključuje da je broj otkrivenih stavki kojima odbrana raspolaže oko 5,500 –  što je manje od polovine u odnosu na broj koji je Karadžić naveo u svom podnesku.

Iako je sud u ranijim prilikama obustavljao postupak u nastojanju da Karadžiću obezbedi dovoljno vremena za pregledanje otkrivenog materijala i da zaštiti njegovo pravo na pravičan sudski postupak, ono je u jednoj prethodnoj situaciji odlučilo i da obustava nije neophodna svaki put kada pristigne novi materijal, pošto okrivljeni mora biti u stanju da ga neprekidno razmatra, u sklopu svojih tekućih priprema za suđenje.

„Dakle, budući da veće nije zaključilo da su okrivljeni i njegov tim odbrane iskoristili vreme i sredstva koja su im interno dodeljena, veće smatra da je okrivljeni imao prilike da pregleda, nakar delimično, otkriveni materijal“, stoji u odluci suda. „S obzirom na to da je okrivljeni odlučio da se brani samostalno, on snosi i odgovornost za upravljanje vlastitim slučajem i sredstvima koja su mu odobrena.“

Veće je ocenilo i da bi – pošto je okrivljeni bio načelno upoznat sa redosledom po kojem tužilaštvo namerava da iznosi slučaj, i pošto je načelno bio upoznat i sa redosledom kojim ono namerava da izvodi svedoke – on i njegov tim trebalo da budu u stanju da organizuju resurse kojima raspolažu i odluče kako će prevashodno iskoristiti svoje vreme.

„Imajući u vidu da okrivljeni nije izneo dovoljno uverljive razloge koji bi opravdali obustavu, kao i poremećaj koji bi odlaganje sudskog procesa za mesec dana – uoči početka onog dela slučaja koji se tiče Srebrenice – izazvalo, veće ne prihvata to da [je] u interesu pravde da odobri optuženikov zahtev“, kažu u pismenoj odluci sudije.

Veće je tužioce podsetilo na to da Karadžiću što pre dostavi svu potrebnu građu o svojim preostalim svedocima, „kako bi mu omogućilo da se usredsredi na svedoke i materijal koji je za njih relevantan“.

Karadžić  će unakrsno ispitivanje svedoka KDZ039 okončati naredne sedmice, za kada je zakazan nastavak suđenja.

Alexandra Arkin je pripravnica IWPR-a u Hagu.