Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Prvi deo: Smena generala dokazuje da je Milošević 1992. godine imao kontrolu nad JNA

Dan 148
By IWPR ICTY
Reagujući na Miloševićev izazov, general Aleksandar Vasiljević je oštro odgovorio da ne svedoči ni za tužilaštvo, niti za optuženog. To se, zaista i videlo u šest dana njegovog svedočenja pred Međunarodnim sudom u Hagu: svedok je potvrdio neke od navoda optužnice, ali je u nekoliko situacija i podržao Miloševićeve interpretacije događaja. To se donekle može objasniti činjenicom da je general Vaslijević čovek iz stare garde, koji je verovao u SFRJ u doba kada se ona raspadala, i kome je u tom periodu Milošević izgledao kao jedini republički predesdnik koje se zalaže za opstanak federacije. Sada je jasno da su, dok se Milošević borio za kontrolu nad državom i armijom, generali te armije bili su neodlučni, zbunjeni, i sami zauzeti borbama za moć.

General Vasiljević, koji je bio prvi čovek Kontraobaveštajne službe JNA od 1990 do sredine 1992, je od svih dosadašjnih svedoka u suđenju Miloševiću bio na najvišoj poziciji u njegovoj strukturi vlast. Vasiljević nije bio predsednikov prijatelj (njih je bilo malo!), ali je bio jedan od ključnih ljudi u JNA. Na suđenju je svedočio o smeni grupe generala koju je Milošević izveo da bi konsolidovao svoju vlast i kontrolu nad JNA. General Vasiljević je smenjen u drugoj grupi, u junu 1992, a dobrovoljno se vratio u službu kao zamenik šefa KOS-a u aprilu 1999, za vreme NATO bombardovanja.

Milošević, koji je tada bio predsednik Srbije, je 1991. godine poslao svog izaslanika da ispita Vasiljevića o drugim generalima. Vasiljević sada tvrdi da je odbio da daje takve informacije, ali se Milošević u unakrsnom isitivanju posebno usmerio na taj deo njegove izjave. Vasiljević nije porekao, ali je bio manje direktan u odgovoru na Miloševićeva pitanja nego šta je bio u prvom delu pretresa.

Svedok je opisao pokušaj smene Ministra odbrane Veljka Kadijevića u jesen 1991. Ovaj pokušaj puča je propao kada je General Blagoje Adžić odbio da preuzme Kadijevićevu dužnost, i kada je Vasiljević nagovorio vojnu policiju da se povuku. Kadijević je ipak smenjen nakon tri meseca kasnije. U otvorenom delu poretresa nije bilo spomena o tome da li je -- ili koju je -- ulogu Milošević igrao u Kadijevićevom padu.

Neposredno nakon Kadijevićevog odlaska sa mesta saveznog Ministra odbrane, u januaru 1992, ojačala je Miloševićeva kontrola nad JNA, smatra Vasiljević. Već u februaru, svedok je čuo od prijatelja da Milošević ima sastavljen spisak generala koji su za 'penziju.' General Adžić mu je na kraju pokazao taj spisak na kome su bila imena 33 generala, uključujući gen. Tumanova, koji je bio Vasiljvićev zamenik. Kada se Vasiljević pobunio, šef Generalštaba, gen. Adžić, mu je rekao da njega o tome niko nije pitao. Na Vasiljevićevo insistiranje, Adžić je telefonirao Miloševiću. Milošević je pozvao Adžića da dođe na razgovor. Na tom sastanku je Adžić uspeo da sa spiska skine imena petorice generala, uključujući Tumanova. Ostalih 28 je prisilno penzionisano. Nekoliko meseci kasnije, istu sudbinu su doživeli Vasiljević, Tumanov o još 36 generala JNA, a da o tome opet nije bio konsultovan šef Generalštaba JNA.
Na pitanje tužioca Najsada li je Milošević prekoračio svoja ustavna ovlaštenja kada je odlučivao o smeni generala, svedok je odgovorio potvrdno. 'General Adžić nije nazvao nekoga iz Predsedništva, nego Miloševića. On je znao ko ima vlast.' Po zakonu, Milošević, kao predsednik jedne od republika, nije imao pravo da smenjuje generale. To je mogao da uradi samo tadašnji predesdnik Predsedništva Jugoslavije, Branko Kostić.

Iz reči generala Vasiljevića se vidi da je Milošević imao de fakto kontrolu nad JNA u februaru 1992, ako ne i posle toga, a čini se i da je njegova moć bila slabija u jesen 1991, u vreme prvog pokušaja da se smeni Kadijević. Pri unakrsnom ispitivanju, Miloševič je uspeo od svedoka da dobije važno priznaje upravo s tim u vezi. MILOŠEVIĆ: Dakle, utvrdili smo da nisam mogao da imam kontrolu nad vojnim vrhom i Kadijevićem [u septembru 1991].' VASILJEVIĆ: 'Ne, mislim da nisi.' Kada je Milošević insistirao na tome da li je on, ili bilo ko iz Srbije, mogao da utiče na promene na vrhu JNA, general Vasiljević je odgovorio: 'Ne, pre kraja 1991.' Ali, Vasiljević je insistirao da je Milošević stajao iza smene 28 generala u februaru 1992.

Vasiljević takođe tvrdi da, osim što je konsolidovao svoju kontrolu nad JNA, Milošević je i opremao i trenirao srpske snage koje su se borile u Hrvatskoj, uključujući Teritorijalnu odbranu, srpski MUP i paravojne jedinice. U borbanma su sve jedinice bile pod komandom JNA, na osnovu principa ujedinjene komande [Vidi CIJ izveštaj 'Stampedo insajdera u Sudnicu Jedan?,' 05.02.2003.]

Pitanje u kojoj je meri Milošević imao kontrolu nad JNA 1991 godine je značajno zato što su u tom periodu u Hrvatskoj, na teritoriji koja je bila pod kontrolom JNA, počinjena dva masakra o kojima je general Vasiljević svedočio i za koje je Milošević optužen: u minskom polju u Lovasu i u bolnici u Vukovaru. To je predmet drugog dela ovog izveštaja.