Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

PROTIVREČNA SVEDOČENJA NA SUĐENJU ZA SILOVANJA U FOČI

Svedocima odbrane na sarajevskom suđenju za ratna silovanja u istočnoj Bosni naloženo je da govore istinu.
By Denis Dzidic
Pred bosanskim sudom za ratne zločine u Sarajevu ove sedmice je – svedočenjem trojice bivših razvodnika straže iz zloglasnog pritvorskog centra Partizan u bosanskom gradu Foči – nastavljeno suđenje bosanskom Srbinu Gojku Jankoviću, optuženom za silovanja bošnjačkih žena i devojaka počinjena 1992.



Svedoci su izjavili kako optuženog nikada nisu videli unutar ili u blizini sportske hale Partizan, koja je tokom bosanskog rata (1992-95.) služila kao pritvorski centar za više stotina nesrpskih civila.



U optužnici se navodi da su pritvorenici bili uglavnom žene, deca i starci, koji su držani pod veoma lošim uslovima, a često i bili ubijani. Zatvorenice su bile silovane, mučene i seksualno porobljavane.



Potom se navodi da je Janković, u periodu od 13. jula do 13. avgusta 1992. – kao tadašnji zamenik komandanta vojne policije za Foču – silovao ili pomagao pri silovanju Bošnjakinja pritvorenih u sportskoj hali.



Neke od pritvorenih žena bile su grupno silovane na nekoliko lokacija, usled čega su pretrpele teške ozlede.



Jankovića (53) je najpre 1996. optužio Haški tribunal, zajedno sa još šestoricom osumnjičenika, ali je njegov slučaj u junu 2005. – u skladu sa izlaznom strategijom Tribunala – prepušten bosanskom Vijeću za ratne zločine.



Dvojica bivših razvodnika straže iz Partizana, koji su ove sedmice svedočili u Jankovićevu odbranu – Boško Partalo i Soniboj Kovačević – rekli su kako njihov posao nije bio da čuvaju sportsku halu sa pritvorenim civilima, već policijsku stanicu preko puta.



Partalo je prvo rekao da „niko nikad nije ulazio u Partizan, i niko nikad nije izveo nijednu ženu“.



Međutim, tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Filip Alkok (Phillip Alcock) predočio mu je odlomke iz transkripta njegovog ranijeg svedočenja, na kojem je rekao da su „maskirani ljudi dolazili i odvodili žene“, ali da se to nikada nije dogodilo u njegovoj smeni.



Svedok je potom postao vidno uznemiren, izjavljujući kako je to možda čuo, ali kako ne može da se seti kada i od koga.



Soniboj Kovačević je sa Savom Arsenićem – takođe razvodnikom straže – svedočio ove sedmice. Priznali su da bi izvesni Srbi dolazili i odvodili žene iz sportske hale, ali su ponavljali da se to „nikada, zaista nikada nije događalo tokom naših smena“.



Sudije su svu trojicu svedoka u više navrata podsetile na to da su obavezni da govore istinu ili će se u protivnom suočiti s pravnim posledicama lažnog sudskog svedočenja.



Četvrti svedok koji je ove sedmice svedočio bila je bosanska Srpkinja iz Foče, Mirjana Todorović, koja je govorila o zaštićenim svedokinjama 191 i 186. Reč je o dvema žrtvama silovanja koje su na suđenju dale iskaz u okviru dokaznog postupka optužbe.



Svedočeći ove godine, zaštićena svedokinja 191 opisala je sudu kako je iz vlastite kuće odvedena u jedan stan u Foči, gde ju je navodno seksualno iskorišćavao Janković, zajedno sa svojim ljudima.



Zaštićena svedokinja 186 imala je svega 12 godina u vreme kada ju je navodno silovao Janković. U optužnici i u izjavi koju je ona dala sudu pre nekoliko meseci, stoji da ju je Janković odabrao za „vlastitu seksualnu robinju“.



Todorovićeva je pak posvedočila da je svedokinje 191 i 186 tokom rata viđala u zgradi u kojoj je živela, ali je rekla kako nije znala da su Bošnjakinje. U optužnici se navodi da devojkama nije bilo dozvoljeno da koriste prava imena, te da su im umesto njih bila data srpska.



Todorovićeva je takođe potvrdila da je često viđala Jankovića kako dolazi u stan u kojem su devojke živele, rekavši kako je mislila da im je on „porodični prijatelj“.



Suđenje će biti nastavljeno 15. decembra.



Denis Džidić je izveštač IWPR-a iz Sarajeva.