PROTIVLJENJE ODLAGANJU SUĐENJA KARADŽIĆU

Haški tužioci su ove sedmice zatražili od sudija odbacivanje zahteva bivšeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, da nastavak sudskog procesa protiv njega bude ponovo odložen.



Tužioci su 3. februara predali pismeni podnesak u kojem tvrde kako su sudije iz pretresnog i žalbenog veća već utvrdile da je Karadžić spreman za suđenje, te da ranija sudijska odluka o odlaganju suđenja za 1. mart „ni na koji način nije bila povezana s Karadžićevom potrebom da se dodatno pripremi“.



Karadžić se i dalje brani samostalno – s tim da je odbio da se pojavi na početku svog suđenja 26. oktobra, kao i na potonjoj uvodnoj reči tužilaštva, tvrdeći kako mu je za pripremu vlastitog slučaja potrebno dodatnih deset meseci. Reč je o zahtevu koji su prethodno odbili i pretresno i žalbeno veće.



Sudije su 5. novembra odlučile da mu dodele branioca u pripravnosti, koji će preuzeti njegov slučaj ukoliko se Karadžić ne bude pojavio ni 1. marta, ili ukoliko bude „opstruirao adekvatno i efikasno“ odvijanje procesa.



Tužioci su ove sedmice istakli da je prethodno odlaganje bilo odobreno kako bi se braniocu u pripravnosti dalo dovoljno vremena da se pripremi za proces „ukoliko Karadžić ponovo bude odlučio da se ne pojavi na suđenju“.



Karadžić je 1. februara pismeno obavestio sudije kako ni u martu neće biti spreman za suđenje, i to zato što je svojom novembarskom odlukom sekretarijat Tribunala uskratio finansijska sredstva njegovom timu pravnih savetnika.



On je naveo kako šestoricu članova njegovog tima sud više ne finansira, tako da oni nisu u stanju da budu angažovani puno radno vreme. Štaviše, napisao je i da od 10. novembra ne raspolaže nikakvim sopstvenim istražiteljima ili pravnicima „koji bi mu pomogli u pripremama za suđenje“.



Karadžić se već žalio na odluku sekretarijata, ali je saopštio da bi – čak i ukoliko finansiranje bude obnovljeno – sudski proces trebalo da bude odložen kako bi se mogao „vratiti u situaciju u kojoj bi se našao da nije bilo greške sekretarijata“.



Ukoliko finansiranje ne bude obnovljeno, Karadžić – prema vlastitioj tvrdnji – „verovatno naprosto neće sudelovati na suđenju na kojem se tužilaštvu i svim njegovim resursima mora suprotstaviti svojim jednočlanim timom, bez pravnika i istražitelja. Takvo suđenje bi bilo farsa.“



Karadžić se žalio i na odluku o imenovanju britanskog advokata Ričarda Harvija (Richard Harvey) za branioca u pripravnosti, tvrdeći da je sekretarijat time „prekršio njegovo pravo da sam odabere branioca u pripravnosti i nametnuo mu zastupnika u koga dr Karadžić nema poverenja“.



Taj žalbeni postupak je još u toku, ali Karadžić kaže da će – ukoliko Harvi bude povučen iz slučaja – suđenje morati da bude odloženo za najmanje tri i po meseca, kako bi se novom braniocu u pripravnosti dalo vremena da se pripremi.



Međutim, tužilaštvo smatra da ishod te žalbe „ne utiče na to da li je sam Karadžić spreman za suđenje ili nije“, te da je stoga „pogrešno“ tvrditi da će suđenje morati da bude odloženo ukoliko Harvi bude povučen iz slučaja.



Osim toga, tužilaštvo je prokomentarisalo i Karadžićevu tvrdnju da je u međuvremenu opterećen sa dodatnih 300,000 stranica dokumentacije, a da pri tom nema saradnike koji bi te materijale „pregledali, obradili i organizovali“.



„Karadžić je propustio da ukaže na to da je većinu tih dokumenata dobio kao odgovor na njegove sopstvene konkretne zahteve“, pišu tužioci.



Napomenuli su i da se radi o materijalu koji je tek „posredno relevantan“ za dokazni postupak tužilaštva ili za Karadžićev postupak odbrane.



„Nije neophodno da Karadžić u potpunosti pregleda taj materijal pre nastavka suđenja“, istakli su tužioci.



I dok Karadžič ohrabruje sudije da sačekaju odluke o svim žalbama kako bi tek onda utvrdile datum nastavka suđenja, tužilaštvo se ne slaže sa takvim redosledom poteza.



„Da bi se izbeglo nepotrebno uznemiravanje svedoka, kao i nepotrebni troškovi oko njihovog dovođenja u Hag, bilo kakvu odluku o odlaganju bi trebalo doneti što je pre moguće“, navode oni.



Kao predsednik bosanske Republike Srpske u periodu od 1992. do 1996. godine, Karadžić se tereti za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva tokom koje je ubijeno skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr koji je jula 1995. u Srebrenici počinjen nad gotovo 8,000 muškaraca i dečaka.



U optužnici se u ukupno 11 tačaka navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubistva i prisilnog razmeštanja, koji su „doveli do ostvarivanja cilja – trajnog iseljenja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.



Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.