Propao pokušaj miniranja suđenja

Tužilac Dermot Grum je proživeo noćnu moru svakog advokata: njegov svedok se odrekao svojih ranijih reči i poništio ključne elemente svoje prethodne izjave. Sud daje u ovakvim slučajevima mogućnost tužiocu da posle unakrsnog ispitivanja ponovno ispita svedoka i da pokuša da ga rehabilituje. Ali, ovo nije bila situacija u kojoj je svedok želeo (ili trebao) da bude rehabilitovan. On je prosto promenio priču. Da mu je tužilac ponosvo postavio ista pitanja, on bi samo ponovio ono što je rekao Miloševiću u unakrsnom ispitivanju.

U tim situacijama, običajno pravo predviđa da tužilac zatraži od pretresnog veća da obznani da je svedok optužbe prešao na stranu odbrane i postao 'neprijateljski svedok'. Ako to veće prihvati, tužilac može da unakrsno ispita svedoka upotrebljavajući metode ispitivanja kojima je cilj da se pokaže da svedok laže. Premda ovo tužioci nerado rade, ponekad je ovaj pravni manevar neizbežan.

Grumov problem sa Draganom Vasiljkovićem (Kapetanom Draganom), koji je drugog dana svedočenja počeo da svedoči u korist optuženog, je da Međunarodni sud nije obavezan da prati načela običajnog prava. Iz komentara sudija se moglo zaključiti da je barem jedan od njih smatrao da Međunarodni sud ne treba da prihvati princip 'neprijateljskog svedoka.' Grum je onda rekao da to i ne traži, i da ne planira da okrivi svedoka. Cilj mu je, rekao je, da 'razmoti kontradikcije.' Posle konsultacije, sudije su se složili da je takva analiza kontradikcija potrebna da bi mogli da obave svoju dužnost -- da utvrde šta je istina, a šta nije.

Tužilac Grum je onda kratko ali maestralno ispitao Kapetana Dragana. Nije odbacio celokupno njegovo svedočanstvo, a ni njegovu pisanu izjavu datu istraživačima Kancelarije tužilaštva. Umesto toga, tužilac je osvetlio razloge koji su mogli da navedu svedoka da promeni priču u toku suđenja.

Grum se prvo osvrnuo na nekoliko ključnih detalja iz Vasiljkovićevog originalnog svedočenja (koje je promenio u unakrsnom ispitivanju.) Vasiljković je prvo rekao da je srpska Služba državne bezbednosti aktivno pomagala srpsku stranu u ratu u Hrvatskoj. Kada je Vasiljković izbegavao da se izjasni, tužilac mu je pročitao, ili je od njega tražio da pročita, delove njegove pisane izjave Kancelariji tužlaštva, stenogram sa direktnog saslušanja i delove intervjua kojeg je Vasiljković dao beogradskom nedeljniku Vreme.

Vasiljković je nekoliko puta pokušao da objasni razlike u izjavama. U nekoliko detalja je priznao da je njegova originalna izjava bila tačna, s obzirom na njegova tadašnja saznanja. Nekoliko je puta rekao da njegova ranija izjava prosto nije tačna. Odrekao se, na primer, svoje tvrdnje iz 2001 godine da je deo njegove jedinice uključen u SDB i da je iz toga izrasla paravojna jedinica 'Sivi vukovi.' Grum je prethodno od svedoka dobio priznanje da je to deo izjave koju je dao 2001, i da ju je on tada pročitao, složio se sa zapisom i potpisao. Vasiljković je ipak optužio tužioce da su promenili njegove reči i prevarili ga. Tužilac ga je pitao da li on hoće da kaže da je izjava fasilfikovana? 'To je apsolutno pogrešna interpretacija,' odgovorio je svedok.

Nakon što je dao svedoku priliku da komenntariše svoje ranije izjave o vezi između svojih Crvenih beretki i službe bezbednosti Srbije, Grum ga je pitao o pretnjama koje je primio 1991 godine i nedavno. Kapetan Dragan je svedočio da je 1991, nakon što je stao na stranu studenata kojima je pretio Vojislav Šešelj, pozvan na sastanak sa dvojicom agenata Službe. U ranijoj njegovoj izjavi, koju je Grum pročitao, stoji: 'Oni su mi rekli da je došlo vreme da odem sa Balkana. Dali su mi na znanje da mi je život u opasnosti… Naređenje je stiglo sa vrha. Ja sam znao da to znači od Predsednika Miloševića.' Vasiljković je priznao da se to zaista desilo. GRUM: 'Vi ste verovali da je Milošević dao naređenje da Vas se izbaci iz zemlje, i da Vas se ubije ako ne odete?' SVEDOK: 'U to vreme sam tako mislio.'

Tužilac je nastavio da ispituje svedoka o pretnjama koje je primio nedavno, zbog kojih je insistirao da njegov kontakt sa Kancelarijom tužilaštva bude držan u najvećoj tajnosti. Jedna pretnja je stigla kao tekstualna poruka na njegov telefon. Vasiljković je zamolio svoje ljude iz DB-a, policije i vojske da ispitaju odakle je poruka poslana, i oni su mu javili da ta pošiljalac ima 58 telefonskih brojeva na svoje ima. Grum je onda pitao da li smatra da je pretnju poslao neko privatno, ili da je stigla iz SDB-a. Vasiljković je rekao da ne, nije SDB, da je on sumnjao na Šešelja, ali da se ispostavio da je u pitanju nešto drugo. Nije objasnio o kome je reč.

Grum je onda pokazao da je svedok slagao Miloševića, kada mu je rekao da je prvi kontakt sa Kancelarijom tužilaštva imao tek pošto je Jugoslavija usvojila zakon o saradnji sa Međunarodnim sudom za ratne zločine. Zakon je stupio na snagu u aprilu 2002, a Vasiljković je prvu izjavu dao još 2001. Svedok kao da nije hteo da se zna kada je počeo da kontaktira sa Međunarodnim sudom.

Grum je poslednjim svojim pitanjima svedoku zadao finalni udarac. Vasiljković je rekao da je privatni prijatelj Franka Simatovića Frenkija, i da je sa njim pre puta u Hag razgovarao o svom dolasku na Sud. Grum je pitao: 'Da li ste bili u kontaktu nakon dolaska ovamo? Da li ste imali ikakve kontakte sa Simatovićem, ili sa nekim drugim iz DB-a?' VASILJKOVIĆ: 'Da, sa Frenkijem.' Zatim je priznao da je razgovarao sa Frenkijem o svojoj izjavi posle prvog dana svedočenja, ali samo '20 sekundi.' Tužilac ga je onda potsetio da je ranije rekao da je sa Frenikjem razgovarao o snimci na kojoj se vidi proslava Crvenih beretki na kojoj su bili mnogi važni ljudi iz Službe. Kada je Vasiljković rekao da je sa Frenkijem o tome razgovarao još davno, Grum ga je potsetio da je ranije izjavio da snimak prvi put video prekjuče u sudnici.

Vasiljković je onda pokušao da se izvuče rekavši da je delove snimke video pre nego što je došao na Sud, ali je to bio slab odgovor na dramatično priznanje na koje ga je Grum naveo. Posmatračima se činilo da je SDB, preko Vasiljkovićevog prijatelja Frenkija, ponovo uspostavila kontakt sa Kapetanom Draganom. To bi onda objasnilo zašto je on tako dramatično promenio izjavu između srede i četvrtka. Manje je jasno da li je pretnja stigla iz DB-a, i da li Služba štiti Miloševića ili sebe?

Mnoga pitanja su ostala bez odgovora. Da li je neko izvršio pritisak na svedoka nakon što je ovaj počeo da govori? Da li bi trebalo Vasiljkovića kazniti zbog nepoštovanja suda, t.j zato što je prekršio sudsku zabranu da diskutuje sa bilo kim o svojoj izjavi nakon što je počeo da svedoči? Da li bi on trebao da bude krivično kažnjen zbog obmanjivanja suda (jer je barem jednog od ova dva dana dao lažnu izjavu,) ili je neko drugi kriv za pretnje svedoku? Ovo su veoma ozbiljna pitanja koja bi mogla da dovedu u pitanje integritet celog procesa. Po Pravilniku Međunarodnog suda, tužilaštvo može da pokrene proces protiv svedoka koji je lažno svedočio, i ta osoba može da bude kažnjena sa do sedam godina zatvora i novčano, sa do 100,000 Eura (Pravilo 91). Isto važi za osobu koja 'preti, zastraši, . . . ili na drugi način izvrši pritisak na svedoka' (Pravilo 77).

Događajiu vezi Vasiljkovićevog svedočenja zaista bi mogli da poljuljaju integritet suđenja Slobodanu Miloševiću za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ali to se nije desilo. Dobrim delom, za to su zaslužni Dermot Grum koji je ponovo ispitao svedoka, i sudije koji su mu dozvolili da to uradi. Da Grumu prilika nije bila pružena, ili da je on to uradio manje briljantno, oni kojima je cilj da manipulišu i diskredituju Sud bi zabeležili pobedu. Umesto toga, Međunarodni sud je pokazao još jednom svoju snagu i integritet.