Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Problemi sa privatizacijom na Kosovu

Zvanicnici agencije za privatizaciju strahuju od mogucih sudskih tuzbi.
By IWPR Balkans

Proces privatizacije na Kosovu je u teskocama, jer je osoblje agencije koja trenutno vodi privatizaciju zabrinuto pravnim implikacijama onoga sto agencija radi.


Zabrinutost je posebno dosla do izrazaja kada je Kosovska trust agencija, KTA, prvo ponistila poslednji krug privatizacije, da bi ga potom potvrdila.


KTA - agencija koju vodi Evropska unija - bezuspesno je pokusala da obezbedi potpuni pravni imunitet za osoblje koje potpisuje ugovore, a koji bi jednog dana mogli dovesti do pokretanja sudskih postupaka.


KTA je 7. oktobra suspendovala prodaju u trecem krugu. Tender za 22 firme objavljen je u septembru i ponude su trebalo da budu otvorene 11. novembra, ali sef EU na Kosovu, Nikolaus Graf Lambsdorf je to otkazao.


Odluku je doneo nakon sto je jedan americki biznismen pocetkom oktobra pokrenuo u Njujorku sudski postupak protiv KTA, u vezi sa pogonom za preradu drveta u Peci.


Premijer Kosova Bajram Redzepi odmah je uputio pismo Lambsdorfu zahtevajuci hitno nastavljanje zapocetog procesa. "Ova odluka... moze imati katastrofalne posledice za investitore", navodi se u pismu. "Priznajuci da postoje greske koje svojom ozbiljnoscu mogu dovesti do obustavljanja citavog procesa, dovescete u sumnju sposobnost KTA i EU da uopste vode proces privatizacije."


Tender je ponovo aktiviran 22. oktobra posle sastanka upravnog odbora KTA. Izgleda da privremena suspenzija nije bila direktna posledica sudskog postupka u SAD. Ipak, jasno je da je inicirana sve vecom zabrinutoscu unutar agencije. Ovo pitanje dovelo je do neslaganja izmedju EU i Ujedinjenih nacija koje upravljaju Kosovom.


Sirom istocne Evrope, privatizacija je predstavljala tezak i cesto osporavan proces. Ipak, na Kosovu su stvari dodatno iskomplikovane cinjenicom da niko ne zna kakav ce biti konacni status provincije - da li ce to biti suverena drzava ili deo Srbije. To znaci da je EU otpocinjanjem ove privatizacije usla na osetljiv i nepoznat teren.


Mada je privatizacija zapocela u maju ove godine, o pravnim aspektima procesa se prethodno raspravljalo pune dve godine.


Privremena administrativna misija UN na Kosovu, UNMIK, sklopila je 2001. godine ugovor sa EU o nadgledanju ovog procesa i osnovala KTA u junu 2002.


U prva dva kruga prodaje, KTA je prodala 20 preduzeca, sva, osim jednog, kupcima koji su kosovski Albanci. Kupoprodajna cena je propisno isplacena, i ukupan iznos od 24 miliona evra deponovan je na racun u Centralnoj banci Kosovo.


Ali, nijedan ugovor nije ratifikovan, jer to upravni odbor agencije odbija.


To investitorima onemogucava da preuzmu kontrolu nad kompanijama koje su kupili, ili da zatraze nazad novac. "Isplatili smo vise od milion evra, a opet ne mozemo nista da radimo dok ugovor ne bude ratifikovan", izjavio je za IWPR jedan kupac koji je zahtevao da ostane anoniman. "Svaki novi dan cekanja donosi nam samo gubitke - zamrznut novac ne donosi profit."


Kosovo ima oko 500 drzavnih firmi, poznatih kao "drustvena preduzeca", koje je nasledilo iz Titove Jugoslavije. Na UNMIK-ovoj listi za privatizaciju nalazi se 415 preduzeca, koja zaposljavaju oko 30.000 ljudi.


Beograd je u vise navrata izrazavao zabrinutost zbog privatizacije na Kosovu, pre svega zato sto - kao zemlja koja pravno nasledjuje Jugoslaviju - polaze pravo na vlasnistvo na mnogim kompanijama koje se sada nude na prodaju.


Ipak, od jos veceg znacaja je pitanje duga poveriocima u Srbiji i inostranstvu. Prodaja ovih kompanija zajedno sa preostalim dugom otvara mogucnost za pokretanje sudskih postupaka u buducnosti.


Vlada u Beogradu tvrdi da mnoga preduzeca na Kosovu jos duguju novac srpskim kompanijama i zahteva da dugovi budu isplaceni pre njihove prodaje. KTA je prethodno objavila da ce nove privatne firme naslediti sve zaostale dugove, i uvedena je odredba o otplati u slucaju potrebe. Ali, Srbi postavljaju pitanje treba li da cekaju da se citav proces zavrsi pre nego sto se to dogodi.


Pored problema dugova iz bivse Jugoslavije, Srbiji smeta i to sto trenutno otplacuje i dug od 1,5 milijardi americkih dolara kosovskih firmi prema inostranim poveriocima. Mada je kao garant za dugovanja duzna da to cini, Srbija tvrdi da na ovaj nacin snosi odgovornost za firme koje niti kontrolise niti od njih ima bilo kakve koristi.


Nenad Vasic, analiticar koji se specijalizovao za kosovsku privredu, izjavio je za IWPR: "Osnova srpskih prituzbi jeste u tome da Srbija placa dugovanja kosovskih preduzeca i pri tom ne dobija nikakav profit iz njih; ona nije u stanju da namiri zaostala dugovanja; a i status lokalnih proizvodnih ogranaka srpskih kompanija takodje ostaje nerazresen."


Vasic misli da srpske banke i kompanije mogu i treba da tuze KTA, kako u Beogradu tako i pred medjunarodnim trgovinskim sudovima.


Nije izvesno kakvu bi tezinu ova razlicita potrazivanja imala pred medjunarodnim arbitrima. Ali problem dugova pruza vise osnova da se neke od novih kompanija jednog dana nadju pred sudom.


Ako se to dogodi, sluzbenici KTA koji su potpisali ugovore o privatizaciji takodje bi se mogli naci na sudu. Svesni ovoga, sluzbenici KTA su sve zabrinutiji zbog svoje uloge u poslednjih nekoliko meseci. Izvori bliski EU i KTA zalili su se IWPR-u da ih je UN ostavila u teskom polozaju.


"Dali su nam da obavimo prljavi deo posla, sasvim svesni koliko problematicno i tesko to moze biti", izjavio je nas izvor.


Da bi umanjio rizik, UNMIK je u junu prosle godine usvojio odluku o imunitetu KTA unutar protektorata. Osnovana je posebna komora unutar Vrhovnog suda Kosova koja ce se baviti potrazivanjima od agencije - ali nece dozvoljavati pokretanje sudskih postupaka. Portparol EU, Monik de Grot, izjavila je za IWPR da je "do sada vladalo misljenje da ovaj propis o KTA pruza dovoljnu zastitu njenim pripadnicima."


Ali, pokazalo se da su ove mere nedovoljne da bi se vratila sigurnost medjunarodnim sluzbenicima u KTA, koji strahuju da bi ih neko mogao tuziti licno negde izvan Kosova. Pretpostavlja se da je to dovelo do njihovog odbijanja da ratifikuju ugovore o privatizaciji.


U pokusaju da pronadje resenje, EU je zatrazila od UN da obezbedi sluzbenicima KTA imunitet u citavom svetu od sudskih postupaka po osnovu njihovog angazmana u KTA.


Sef za EU, Lambsdorf nedavno je pisao pravnoj sluzbi UN-a u Njujorku i zatrazio puni imunitet za osoblje KTA i clanove upravnog odbora. Odgovorm koji je iz UN poslat 9. oktobra - a u koji je IWPR imao uvid - takva mogucnost je iskljucena.


Rezultat je sukob izmedju UN i EU. Nije izvesno do kakvog kompromisa mogu doci, i kada ce se to dogoditi. Predstavnik EU, De Grot, izjavila je za IWPR samo da se sada traze "dodatna objasnjenja od UN".


IWPR saznaje da je direktor KTA Jirgen Mendricki koji je dao ostavku krajem septembra verovatno napustio ovaj polozaj zbog pitanja imuniteta. Mada je u sluzbenom obrazlozenju navedeno da su u pitanju bili licni razlozi, clan upravnog odbora KTA Bedri Sabani je izjavio: "Mendricki je rekao clanovima upravnog odbora da je morao da ode zato sto UN nisu izasle u susret njegovim zahetvima".


Kada je IWPR kontaktirao Mendrickog, on je odbio da daje komentare o KTA.


Izvor iz KTA koji je zahtevao da ostane anoniman izjavio je da je doslo do razdora u agenciji izmedju EU konsultanata koji ne zele da nastave sa procesom dok se pravna pitanja ne rese, i americke konsultantske kuce Barring Point koja insistira da se proces privatizacije nastavi.


IWPR je postavio pitanje o tome konsultantu iz kuce Barring Point koji je zahtevao da ostane anoniman, ali on je tvrdio da do takvog razilazenja nije doslo.


Detalji o uslovima pod kojima je KTA ponovo potvrdila tender za privatizaciju nisu sasvim poznati, ali postoje naznake da je pritisak zagovornika privatizacije primorao agenciju da promeni svoju odluku i pored toga sto nije dobila nikakve koncesije u pogledu imuniteta.


Tanja Matic je koordinator IWPR-a za Kosovo. Alma Lama je novinar RTK televizije na Kosovu.