PRLIĆEVA ODBRANA TRAŽI PRIVREMENO OSLOBAĐANJE

Tim odbrane visokog političkog predstavnika bosanskih Hrvata, Jadranka Prlića, zatražio je od sudija da njihovom klijentu odobre privremeni boravak na slobodi, kako bi se vratio u Hrvatsku i u njoj proveo period do kraja suđenja.



Prlić je svojevremeno bio premijer samoproklamovane hrvatske paradržave Herceg-Bosne, a u Haškom tribunalu mu se sudi od aprila 2006.



On se, zajedno sa još petoricom visokih zvaničnika – Slobodanom Praljkom, Brunom Stojićem, Milivojem Petkovićem, Valentinom Ćorićem i Berislavom Pušićem – tereti za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu proterivanja Bošnjaka iz nekih delova Bosne i Hercegovine koje su kontrolisali bosanski Hrvati. Reč je o zločinima koji su se desili tokom 1993. i 1994., za vreme hrvatsko-muslimanskog sukoba.



Prlić se odrekao svog prava da prisustvuje suđenju, koje bi trebalo da traje do maja 2010.



Do tada bi – imajući u vidu da mu je pravo na privremeni boravak na slobodi bilo u šest navrata ograničavano – Prlić u pritvoru ukupno trebalo da provede preko četiri godine.



Prlićev advokat, Majkl Karnavas (Michael Karnavas), izjavio je kako je toliko dug boravak u pritvoru „protivan pretpostavci o njegovoj nevinosti i predstavlja kršenje prava na pravično suđenje“.



On kaže kako pravila Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) ne predviđaju da se privremeni boravak na slobodi ograničava samo na periode u kojima sud ne radi – tokom kojih ga sudije često odobravaju.



Osim toga, on se usprotivio i nečemu što je nazvao „pogrešnom“ primenom procesnog prava – kao sistema zasnovanog više na prethodnim sudijskim odlukama, nego na statutarnim propisima – koja podrazumeva to da za odobravanje privremenog boravka na slobodi nakon okončanja dokaznog postupka optužbe postoje „dovoljno uverljivi humanitarni razlozi“.



„Ovaj zahtev [koji je vidljiv u ranijim odlukama o privremenom oslobađanju] i verovatno zalaganje za pritvor [ukoliko se ne iznesu pomenuti razlozi] lišeni su bilo kakvog zakonskog osnova“, rekao je Karnavas.



„Ništa ne sugeriše da se dr Prlić neće vratiti u pritvor [Ujedinjenih nacija] kada to bude od njega zatražilo sudsko veće.“



Po Karnavasovim rečima, Prlić ni prilikom ranijih privremenih oslobađanja – u skladu sa pravilima suda – nije smeo da pobegne, niti da utiče na svedoke.



Uz njegov zahtev je priloženo i pismo hrvatske vlade, koja se obavezuje da će pomoći Tribunalu ukoliko se tokom privremenog boravka na slobodi bude ponašao nezakonito.



„Vlada Republike Hrvatske će preduzeti i sve mere koje su neophodne da bi se obezbedilo ponovno pojavljivanje g. Prlića na suđenju, te da tokom privremenog boravka na slobodi ne vrši uticaj i ne zastrašuje svedoke, žrtve ili bilo koga drugog“, stoji u pismu.



Prlić se Tribunalu predao u aprilu 2004. Dokazni postupak tužilaštva okončan je u januaru 2008., a odbrana je svoje dokaze počela da iznosi u maju 2008. Presuda pak neće moći da bude doneta pre početka 2011.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.