PRLIĆEV SVEDOK PORIČE ETNIČKO ČIŠĆENJE
Hrvatski zvaničnik je sudijama rekao da izbegli Bošnjaci nisu bili proterani, već da su sami odlučili da odu na bezbedna područja.
PRLIĆEV SVEDOK PORIČE ETNIČKO ČIŠĆENJE
Hrvatski zvaničnik je sudijama rekao da izbegli Bošnjaci nisu bili proterani, već da su sami odlučili da odu na bezbedna područja.
Jedan poslanik bosanskog parlamenta izjavio je ove sedmice da na teritoriji pod kontrolom Hrvata tokom rata nije bilo izvršeno etničko čišćenje Bošnjaka, već da su oni svojevoljno otišli.
Sadašnji poslanik u državnom parlamentu Bosne i Hercegovine, Martin Raguž, tokom rata je radio u Uredu za prognana i raseljena lica samoproklamovane hrvatske države Herceg-Bosne.
Ovaj zvaničnik je odbacio tvrdnje da su bosanski Hrvati proterali Bošnjake sa teritorije koja je bila pod kontrolom Hrvatskog vijeća obrane (HVO) – tj. oružanih snaga i vlade ratnog entiteta.
Iseljavanje je, umesto toga, pripisao vojnim operacijama, rekavši kako su civili svojevoljno pobegli na sigurnija mesta.
„Ljudi su otišli tamo gde im je bilo bolje“, kazao je svedok.
Bivši premijer Herceg-Bosne, Jadranko Prlić, tereti se zajedno sa još petoricom zvaničnika za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj – u vreme hrvatsko-bošnjačkog sukoba tokom 1993. i 1994. godine – bilo proterivanje Bošnjaka iz pojedinih delova Bosne i Hercegovine koji su bili pod kontrolom bosanskih Hrvata.
Zajedno sa Prlićem, na optuženičkoj se klupi nalaze i bivši ministar odbrane Herceg-Bosne, Bruno Stojić; komandant vojne policije HVO-a, Valentin Ćorić; te generali Slobodan Praljak i Milivoj Petković, kao i načelnik komisije za razmenu zarobljenika, Berislav Pušić. Svi oni se terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i progone, ubistva, silovanja i deportacije.
U optužnici se navodi da su pripadnici političkog i vojnog establišmenta Hrvatske želeli da ostvare ujedinjenje Herceg-Bosne sa samom Hrvatskom.
Svedoci optužbe su potvrdili da je politika HVO-a bila da „primenjuje svoj plan na način da to dovodi do iseljavanja Muslimana i ostalih ne-Hrvata“ iz Herceg-Bosne.
Međutim, okrivljeni – koje je svojim ovosedmičnim svedočenjem podržao i Raguž – tvrde da su bosanski Hrvati bili prinuđeni da se samooorganizuju, jer su bili izolovani od strane vlade u Sarajevu, koju su uglavnom činili Bošnjaci.
Ragužova politička karijera počela je u junu 1992., kada je postavljen na mesto ministra za rad, socijalnu zaštitu i izbeglice Bosne i Hercegovine. Potkraj 1992. napušta Sarajevo i odlazi u Zagreb, gde se pridružuje svojoj porodici.
Tamo ostaje do maja 1993. godine, kada prihvata posao zamenika načelnika u Uredu za prognana i raseljena lica Herceg-Bosne. Nakon toga je isključen iz bosanske vlade.
Raguž je ove nedelje stao u odbranu stvaranja HVO-a.
„Moramo imati na umu činjenicu da je [HVO] predstavljao legitimnu odbrambenu strukturu stvorenu u vreme kada se raspadao socijalistički sistem i kada je bilo nemoguće zaštititi čitavu zemlju“, kazao je on.
Svedok je odbacio tvrdnje optužbe po kojima je u pretežno hrvatskom delu Hercegovine sprovedeno etničko čišćenje.
Takođe je porekao da su vlasti ohrabrivale Hrvate iz srednje Bosne da se doseljavaju u Hecegovinu, kako bi se uvećalo tamošnje stanovništvo, a sve u sklopu procesa koji je nazvan „obrnuto etničko čišćenje“.
Na primer, iako je priznao da je HVO doselio oko 15,000 Hrvata sa područja Kaknja (srednja Bosna), on je rekao da je to učinjeno kako bi se ljudima pomoglo da prežive.
„Već sam rekao, a sada to i ponavljam – apsolutno se nije radilo o tome [obrnutom etničkom čišćenju]. Ovde, pred ovim časnim sudom, odbacujem bilo kakvu mogućnost da se pomoć koja je pružena tim ljudima okarakteriše na taj način“, kazao je Raguž.
On je istakao da je prisustvo HVO-a značilo da će civilima biti pružena pomoć.
„Na području koje je branio HVO spaseno je najviše ljudi i isporučeno je najviše humanitarne pomoći u Bosni“, kaže Raguž.
Raguž je objasnio da su lokalni zvaničnici, a ne Prlićeva vlada, bili zaduženi za smeštaj izbeglica, te da stoga premijer ne može snositi komandnu odgovornost.
On je dodao da su neke hrvatske opštine od zvaničnika Herceg-Bosne tražile da ih evakuišu zbog sukoba sa bosanskom vojskom. Da je taj zahtev odbijen, opštine bi ih optužile za politizaciju i kockanje sa životima civila – kazao je on.
Svedok je odbacio navode da su vize koje su vlasti Herceg-Bosne izdavale Bošnjacima, i posredstvom kojih su oni mogli da odu u treće zemlje, predstavljale sredstvo etničkog čišćenja.
Nekoliko hiljada viza „bio je mali broj kada se u vidu ima milion ljudi koji su već bili raseljeni širom sveta“, kazao je Raguž.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilaštvo je predočilo dokumenta koja su se ticala broja stanovnika pre i nakon sukoba, kako bi pokazalo koliko je Bošnjaka tokom rata napustilo područja pod kontrolom Hrvata, poput – na primer – grada Mostara.
„Mogu samo da kažem da je to i trebalo uraditi dok je u Mostaru trajao rat u kojem su sudelovale obe strane [bosanska vojska i HVO], i u kojem su obe nacije stradale“, tvrdi Raguž.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Goran Jungvirth je obučeni novinar IWPR-a iz Hrvatske.
Sadašnji poslanik u državnom parlamentu Bosne i Hercegovine, Martin Raguž, tokom rata je radio u Uredu za prognana i raseljena lica samoproklamovane hrvatske države Herceg-Bosne.
Ovaj zvaničnik je odbacio tvrdnje da su bosanski Hrvati proterali Bošnjake sa teritorije koja je bila pod kontrolom Hrvatskog vijeća obrane (HVO) – tj. oružanih snaga i vlade ratnog entiteta.
Iseljavanje je, umesto toga, pripisao vojnim operacijama, rekavši kako su civili svojevoljno pobegli na sigurnija mesta.
„Ljudi su otišli tamo gde im je bilo bolje“, kazao je svedok.
Bivši premijer Herceg-Bosne, Jadranko Prlić, tereti se zajedno sa još petoricom zvaničnika za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj – u vreme hrvatsko-bošnjačkog sukoba tokom 1993. i 1994. godine – bilo proterivanje Bošnjaka iz pojedinih delova Bosne i Hercegovine koji su bili pod kontrolom bosanskih Hrvata.
Zajedno sa Prlićem, na optuženičkoj se klupi nalaze i bivši ministar odbrane Herceg-Bosne, Bruno Stojić; komandant vojne policije HVO-a, Valentin Ćorić; te generali Slobodan Praljak i Milivoj Petković, kao i načelnik komisije za razmenu zarobljenika, Berislav Pušić. Svi oni se terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i progone, ubistva, silovanja i deportacije.
U optužnici se navodi da su pripadnici političkog i vojnog establišmenta Hrvatske želeli da ostvare ujedinjenje Herceg-Bosne sa samom Hrvatskom.
Svedoci optužbe su potvrdili da je politika HVO-a bila da „primenjuje svoj plan na način da to dovodi do iseljavanja Muslimana i ostalih ne-Hrvata“ iz Herceg-Bosne.
Međutim, okrivljeni – koje je svojim ovosedmičnim svedočenjem podržao i Raguž – tvrde da su bosanski Hrvati bili prinuđeni da se samooorganizuju, jer su bili izolovani od strane vlade u Sarajevu, koju su uglavnom činili Bošnjaci.
Ragužova politička karijera počela je u junu 1992., kada je postavljen na mesto ministra za rad, socijalnu zaštitu i izbeglice Bosne i Hercegovine. Potkraj 1992. napušta Sarajevo i odlazi u Zagreb, gde se pridružuje svojoj porodici.
Tamo ostaje do maja 1993. godine, kada prihvata posao zamenika načelnika u Uredu za prognana i raseljena lica Herceg-Bosne. Nakon toga je isključen iz bosanske vlade.
Raguž je ove nedelje stao u odbranu stvaranja HVO-a.
„Moramo imati na umu činjenicu da je [HVO] predstavljao legitimnu odbrambenu strukturu stvorenu u vreme kada se raspadao socijalistički sistem i kada je bilo nemoguće zaštititi čitavu zemlju“, kazao je on.
Svedok je odbacio tvrdnje optužbe po kojima je u pretežno hrvatskom delu Hercegovine sprovedeno etničko čišćenje.
Takođe je porekao da su vlasti ohrabrivale Hrvate iz srednje Bosne da se doseljavaju u Hecegovinu, kako bi se uvećalo tamošnje stanovništvo, a sve u sklopu procesa koji je nazvan „obrnuto etničko čišćenje“.
Na primer, iako je priznao da je HVO doselio oko 15,000 Hrvata sa područja Kaknja (srednja Bosna), on je rekao da je to učinjeno kako bi se ljudima pomoglo da prežive.
„Već sam rekao, a sada to i ponavljam – apsolutno se nije radilo o tome [obrnutom etničkom čišćenju]. Ovde, pred ovim časnim sudom, odbacujem bilo kakvu mogućnost da se pomoć koja je pružena tim ljudima okarakteriše na taj način“, kazao je Raguž.
On je istakao da je prisustvo HVO-a značilo da će civilima biti pružena pomoć.
„Na području koje je branio HVO spaseno je najviše ljudi i isporučeno je najviše humanitarne pomoći u Bosni“, kaže Raguž.
Raguž je objasnio da su lokalni zvaničnici, a ne Prlićeva vlada, bili zaduženi za smeštaj izbeglica, te da stoga premijer ne može snositi komandnu odgovornost.
On je dodao da su neke hrvatske opštine od zvaničnika Herceg-Bosne tražile da ih evakuišu zbog sukoba sa bosanskom vojskom. Da je taj zahtev odbijen, opštine bi ih optužile za politizaciju i kockanje sa životima civila – kazao je on.
Svedok je odbacio navode da su vize koje su vlasti Herceg-Bosne izdavale Bošnjacima, i posredstvom kojih su oni mogli da odu u treće zemlje, predstavljale sredstvo etničkog čišćenja.
Nekoliko hiljada viza „bio je mali broj kada se u vidu ima milion ljudi koji su već bili raseljeni širom sveta“, kazao je Raguž.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilaštvo je predočilo dokumenta koja su se ticala broja stanovnika pre i nakon sukoba, kako bi pokazalo koliko je Bošnjaka tokom rata napustilo područja pod kontrolom Hrvata, poput – na primer – grada Mostara.
„Mogu samo da kažem da je to i trebalo uraditi dok je u Mostaru trajao rat u kojem su sudelovale obe strane [bosanska vojska i HVO], i u kojem su obe nacije stradale“, tvrdi Raguž.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Goran Jungvirth je obučeni novinar IWPR-a iz Hrvatske.
