Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Priznavanje OVK

Izgleda da je Skoplje prihvatilo da mora da prizna politicku ulogu OVK.
By IWPR Balkans

Jug Balkana je posle ovonedeljne sluzbene kvazi-drzavne posete premijera Kosova Hasima Tacija Makedoniji napravio skroman ali znacajan korak u pravcu normalnosti.


U toku posete Hasi se zaustavio u Tetovu gde je odrzan jedinstven trilateralni sastanak sa albanskim premijerom Pandeli Majkom kao i sa vodecim albanskim politicarima iz Makedonije. Sledeceg dana je Ibrahim Rugova, "Predsednik" kosovskih Albanaca, takodje stigao u makedonsku prestonicu. Medjutim, poseta od znacaja je bila Tacijeva.


Tacija, politickog vodju Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) primio je 16. juna makedonski premije Ljubco Giorgijevski uz sve formalnosti koje prilice sefu drzave. Giorgijevski, koji se nalazi na celu nacionalisticke VMRO-DMNPE, najvece stranke u vladajucoj koaliciji, je istakao svoju podrsku Taciju i privremenoj vladajucoj administraciji na Kosovu koju je naimenovala OVK. "U interesu Makedonije je da se administracija Hasima Tacija ustanovi na Kosovu", rekao je Giorgievski. "To ce biti u interesu politicke stabilnosti kao i ekonomskog prosperiteta Kosova."


Dvojica vodja su se obavezala da ce saradjivati na resavanju zajednickih problema, ukljucujujuci i osnivanje kancelarija za vezu u Pristini i Skoplju, resavanju manjih neresenih granicnih sporova, i organivanje uzvratne posete makedonskog premijera Kosovu.


Otvorena podrska vodji OVK je znacajna pogotovo u vreme kada zemlje clanice NATO-a izrazavaju zabrinutost oko demilitarizacije i "obuzdavanja" militantnih clanova albanske zajednice na Kosovu. Izvestaji u medjunarodnoj stampi su se prethodnih dana bavili osetljivim pitanjem preuzimanja kontrole od OVK u Pristini, Prizrenu, na granici sa Albanijom i u ostalim strateskim delovima pokrajine.


Prema navodima albanskog izvora koji je blizak sastancima, iznenadna Tacijeva poseta je koordinisana uz podrsku SAD, iako americka ambasada u Skoplju to porice.


Znacaj koji osiromasena Makedonija pridaje finansijskoj i politickoj podrsci sa Zapada, politicki analiticari u Makedoniji smatraju da je malo verovatno da je Giorgievski mogao da se upusti u takvu javnu diplomatiju sa Tacijem bez odobrenja Vasingtona.


Opustenost sastanaka i umerene izjave sugerisu da se napori ulazu da se Taci i OVK odvuku od oruzane borbe i pribilize formalnoj i demokratskoj politici.


Takodje od velikog znacaja u toku posete je bilo uzdravanje koje je pokazala makedonska stampa - cak i nacionalisticka glasila. "Premijer primio Hasima Tacija", Denes, dnevni list iz Skoplja, je primetio preko volje, pobrinuvsi se da u urednickom komentaru stavi omalovazavajuce znakove navoda pri pomenu "premijera" Tacija i njegovog predloga o "ambasadi" u Skoplju. Drugi nacionalisticki listovi smatrali su da sastanak ni ne zasluzuje da se nadje na naslovnoj strani.


U uobicajenom balkanskom kontekstu, sastanci na visokom nivou izmedju nacionalistickih lidera sukobljenih etnickih grupa izazvali bi lavinu glasina o "tajnim" dogovorima o podeli jos jednog propacenog dela Balkana.


Jedan list je lansirao spekulacije o takvom dogovoru izmedju albanskih i makedonskih stranaka u vreme odrzavanja makedonskih parlamentarnih izbora prosle jeseni.


Vec dugo vremena se pripadnici OVK u Makedoniji opisuje kao nasilni separatisti, koji po svaku cenu zele da postignu nezavisnost Kosova a zatim i ujedinjenje sa Tiranom u okviru Velike Albanije. To bi neminovno znacilo podelu Makedonije, dok bi se zapadni deo zemlje u kome zivi vecinsko albansko stanovnistvo, ukljucujuci Tetovo, prikljucio novoj drzavi.


Pre samo dva meseca, makedonski ministar unutrasnjih poslova Pavle Trianov je izazvao uzbunu povodom otkrica onoga sto je tvrdio da su baze OVK i tovari oruzja u Makedoniji. Ostali visi makedonski clanovi vlade u Skoplju su kasnije porekli ovaj izvestaj. Medjutim, opste poimanje OVK - kao i Albanaca uopste - kao terorista koji se bave preprodajom droge i oruzja je potvrdjeno u albanofobicnoj makedonskoj stampi, u mnogim makedonskim politickim partijama i u velikom delu makedonske javnosti.


Pre manje od godinu dana, Giorgievski, osnivac Unutrasnje makedonske revolucionarne organizacije - Demokratske partije makedonskog nacionalnog jedinstva (VRMO-DPMNE), bi prvi napali dijalog sa tvrdim krilom kosovskih Albanaca. Vec dugo vremena se VRMO-DPMNE smatra ekstremnom nacionalistickom grupom. Takodje se smatra da njihov cilj: "Makedonija za Makedonce," iskljucuje Albance iz realne politicke moci.


Medjutim, izgledi mirovnog resenja na Kosovu su imali trenutni odjek smirivsi regionalne tenzije isto tako brzo kao sto su one vrtoglavo narasle kada je pocelo NATO bombardovanje.


Najveci razlog za zabrinutost Makedonije predstavljalo je 360.000 kosovskih Albanaca koji su dosli u zemlju, od kojih je oko 260.000 ostalo. Ovo je izazalo nervozu medju Makedoncima, ukljucujuci i vladajuci VMRO-DPMNE, da ce doci to stalne promene demografske strukture, ali i razocaralo mnoge Albance u Makedoniji koji su smatrali da bi zemlja trebalo da im pruzi dobrodoslicu.


U ranoj fazi bombardovanje, tenzije oko pitanja izbelgica su pretile da izazovu ozbiljnu politick krizu u Makedoniji, uz rizik da ce albanski vodja Arben Dzaferi povuci svoju Demokratsku partiju Albanaca (PDP) iz koalicione vlade.


Posto je zemlja posluzila i kao najveca baza za zapadne trupe, Makedonci su takodje strahovali od prosirenja rata putem direktnog napada ili na podstrekivanje Beograda. Dok su Albanci podrzali NATO, Makedonci su se suprotstavili bombardovanju Jugoslavije. Kosovski Albanci su pokazali gorucu zelju da se vrate, a rizik napada Beograda je uklonjen, Skoplju je ostala jedna, glavna briga vezana za Kosovo, da ce OVK nastaviti svoju oruzanu borbu da bi postigla Veliku Albaniju - ukljucujuci i delove Makedonije. Sastanak vodecih albanskih zvanicnika iz tri zemlje u Tetovu, u gradu u kome je nedavno izbilo nasilje povodom neoficijalnog univerziteta na albanskom jeziku, bi izazvalo lavinu nacionalistickih komentara u makedonskoj stampi.


Sastanak izmedju Tacija i Giorgijevskog je tema koja je dominirala sednicom parlamenta sledeceg dana a koja je postala toliko haoticna da njegovi clanovi nisu mogli da se dogovore ni o dnevnom redu. Delegat Socijaldemokrata i bivsi premijer Branko Crvenkovski je optuzio vladu da podriva nacionalne interese Makedonije time sto priznaje nezavisno Kosovo i pozvao narod da izadje na masovne demonstracije.


Medjutim sam Taci je odlucno nametnuo umeren i pozitivan ton. "Moramo da ostavimo mrznju proslosti, i da pocnemo da razmisljamo o prosperitetu Balkana," rekao je posle onoga sto je albanski izvor blizak sastanku sa Giorgievskim opisao kao veoma otvorena i


srdacna diskusija. On je takodje istakao potrebu otvorenih granica, privrednog razvoja i intezivnih politickih kontakata izmedju Kosova i Makedonije.


Sledeci sastanak u Tetovu izmedju albanskih lidera sa tri teritorije naseljene Albancima izgleda da je takodje bio sracunat da demonstrira da politicka komunikacija preko granica da bi se raspravila zajednicka pitanja bi mogla da ima stabilizacioni a ne preteci efekat.


Antoni Borden je izvrsni direktor i Iso Rusi je dopisnik iz Makedonije Instituta za izvestavanje o ratu i miru.