PRIPREME ZA NASTAVAK ŠEŠELJEVOG SLUČAJA
Nakon što u januaru suđenje bude nastavljeno, biće saslušani i dodatni svedoci.
PRIPREME ZA NASTAVAK ŠEŠELJEVOG SLUČAJA
Nakon što u januaru suđenje bude nastavljeno, biće saslušani i dodatni svedoci.
Sudije su ove sedmice naložile nastavak suđenja Vojislavu Šešelju – predsedniku Srpske radikalne stranke (SRS) koji se pred Haškim tribunalom samostalno brani od optužbi za ratne zločine.
Sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) zatražio je od Kancelarije tužilaštva da se njen preostali svedok pred sudom pojavi 12. januara, kada bi suđenje trebalo da bude nastavljeno.
Sudije su najavile i da će, nakon što svedoci tužilaštva budu dali poslednje izjave, pozvati još sedmoro dodatnih svedoka.
Po rečima sudije, šestorica od preostalih svedoka tužilaštva žele da svedoče u prilog okrivljenog, a protiv tužilaštva. Veće je zauzvrat odlučilo kako je u interesu pravde da pred sudom bude saslušan još jedan svedok.
Sudija Antoneti je 24. novembra potvrdio da je sudsko veće odbacilo predlog tužilaštva da se Šešelju naloži da potraži dodatne pravne zastupnike.
Sudije su odbacile i zahtev da se tužilaštvu omoguće dodatno sudsko vreme.
Šešelju se pripisuje odgovornost za zločine koji su u periodu od 1991. do 1993. godine počinjeni nad hrvatskim, muslimanskim i ostalim nesrpskim stanovnicima Hrvatske, Bosne i Srbije.
U optužnici se navodi da je Šešelj sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu tako što je planirao, naređivao, sprovodio ili pomagao planiranje progona nesrpskog civilnog stanovništva, a sve sa ciljem stvaranja države u kojoj bi dominirali Srbi.
Šešelj je – kaže se u optužnici – držao zapaljive govore u medijima, ohrabrujući nasilno stvaranje homogene „Velike Srbije“, čime je sudelovao u ratnoj propagandi i podsticanju mržnje prema pripadnicima nesrpskih naroda.
Optužnica protiv Šešelja podignuta je 14. februara 2003. Suđenje je počelo 27. novembra 2006. godine, ali u odsustvu Šešelja, koji je 10. novembra otpočeo štrajk glađu, odbijajući da se pojavi pred sudom. Suđenje je iznova započelo 7. novembra 2007.
No, 11. februara 2009. sudsko veće je obustavilo postupak nakon što su tužioci naveli da je okrivljeni zastrašivao pojedine svedoke optužbe.
Sudsko veće je 24. novembra donelo jedinstvenu odluku koja se ticala svih postojećih predloga.
„Ovakvu odluku smo doneli zato što bismo želeli da suđenje počne na najbolji mogući način“, rekao je sudija Antoneti.
Sudije u svojoj odluci od tužilaštva traže da odustane od preostala tri svedoka i da u roku od osam dana to odustajanje potvrdi – kako bi se proces ubrzao.
Sudije su saopštile da će tužilaštvu i Šešelju – osim u posebno regulisanim situacijama – biti zabranjeni kontakti sa svedocima sudskog veća.
„Ukoliko želite da stupite u kontakt sa svedocima, morate o tome [obavestiti] veće i podneti zahtev u kojem ćete navesti razloge“, rekao je na zasedanju sudija Antoneti.
Dodao je i da, uprkos tome što je sudsko veće izdavalo obavezujuće pozive svedocima, neće biti zasebnih istraga u vezi sa preostalim svedočenjima.
Osim toga, sudija Antoneti je Šešelju naložio da sudu ubuduće predaje kopije eventualnih publikacija čiji je potpisnik, ukoliko se one tiču slučaja.
Šešelj je u julu 2009. osuđen na 15 meseci zatvora zbog toga što je u jednoj svojoj knjizi otkrio imena i poverljive podatke o zaštićenim svedocima. Odluka o žalbi koju je Šešelj tim povodom podneo još se očekuje.
„Ukoliko objavite novu knjigu, obavestite nas o tome“, rekao je 24. novembra sudija Antoneti okrivljenom, naglašavajući da će sekretarijat suda morati da proveri da li ta publikacija sadrži bilo kakve poverljive podatke koji se tiču zaštićenih svedoka.
Šešelj je rekao da je takva odluka „nepoznata u istoriji čovečanstva“ i da predstavlja neku vrstu „cenzurisanja“ njegovih knjiga.
Sudija Frederik Harhof (Frederick Harhoff) negirao je da sud, time što zahteva da mu se predaju kopije rukopisa, uvodi cenzuru.
„Vi ste već osuđeni zbog toga što ste u jednoj knjizi objavili stvari koje nisu smele da budu objavljene“, rekao je sudija Harhof. „Moramo se uveriti u to da li postoje podaci koji ne smeju da budu objavljeni.“
Julia Hawes izveštava za IWPR iz Haga.
Sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) zatražio je od Kancelarije tužilaštva da se njen preostali svedok pred sudom pojavi 12. januara, kada bi suđenje trebalo da bude nastavljeno.
Sudije su najavile i da će, nakon što svedoci tužilaštva budu dali poslednje izjave, pozvati još sedmoro dodatnih svedoka.
Po rečima sudije, šestorica od preostalih svedoka tužilaštva žele da svedoče u prilog okrivljenog, a protiv tužilaštva. Veće je zauzvrat odlučilo kako je u interesu pravde da pred sudom bude saslušan još jedan svedok.
Sudija Antoneti je 24. novembra potvrdio da je sudsko veće odbacilo predlog tužilaštva da se Šešelju naloži da potraži dodatne pravne zastupnike.
Sudije su odbacile i zahtev da se tužilaštvu omoguće dodatno sudsko vreme.
Šešelju se pripisuje odgovornost za zločine koji su u periodu od 1991. do 1993. godine počinjeni nad hrvatskim, muslimanskim i ostalim nesrpskim stanovnicima Hrvatske, Bosne i Srbije.
U optužnici se navodi da je Šešelj sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu tako što je planirao, naređivao, sprovodio ili pomagao planiranje progona nesrpskog civilnog stanovništva, a sve sa ciljem stvaranja države u kojoj bi dominirali Srbi.
Šešelj je – kaže se u optužnici – držao zapaljive govore u medijima, ohrabrujući nasilno stvaranje homogene „Velike Srbije“, čime je sudelovao u ratnoj propagandi i podsticanju mržnje prema pripadnicima nesrpskih naroda.
Optužnica protiv Šešelja podignuta je 14. februara 2003. Suđenje je počelo 27. novembra 2006. godine, ali u odsustvu Šešelja, koji je 10. novembra otpočeo štrajk glađu, odbijajući da se pojavi pred sudom. Suđenje je iznova započelo 7. novembra 2007.
No, 11. februara 2009. sudsko veće je obustavilo postupak nakon što su tužioci naveli da je okrivljeni zastrašivao pojedine svedoke optužbe.
Sudsko veće je 24. novembra donelo jedinstvenu odluku koja se ticala svih postojećih predloga.
„Ovakvu odluku smo doneli zato što bismo želeli da suđenje počne na najbolji mogući način“, rekao je sudija Antoneti.
Sudije u svojoj odluci od tužilaštva traže da odustane od preostala tri svedoka i da u roku od osam dana to odustajanje potvrdi – kako bi se proces ubrzao.
Sudije su saopštile da će tužilaštvu i Šešelju – osim u posebno regulisanim situacijama – biti zabranjeni kontakti sa svedocima sudskog veća.
„Ukoliko želite da stupite u kontakt sa svedocima, morate o tome [obavestiti] veće i podneti zahtev u kojem ćete navesti razloge“, rekao je na zasedanju sudija Antoneti.
Dodao je i da, uprkos tome što je sudsko veće izdavalo obavezujuće pozive svedocima, neće biti zasebnih istraga u vezi sa preostalim svedočenjima.
Osim toga, sudija Antoneti je Šešelju naložio da sudu ubuduće predaje kopije eventualnih publikacija čiji je potpisnik, ukoliko se one tiču slučaja.
Šešelj je u julu 2009. osuđen na 15 meseci zatvora zbog toga što je u jednoj svojoj knjizi otkrio imena i poverljive podatke o zaštićenim svedocima. Odluka o žalbi koju je Šešelj tim povodom podneo još se očekuje.
„Ukoliko objavite novu knjigu, obavestite nas o tome“, rekao je 24. novembra sudija Antoneti okrivljenom, naglašavajući da će sekretarijat suda morati da proveri da li ta publikacija sadrži bilo kakve poverljive podatke koji se tiču zaštićenih svedoka.
Šešelj je rekao da je takva odluka „nepoznata u istoriji čovečanstva“ i da predstavlja neku vrstu „cenzurisanja“ njegovih knjiga.
Sudija Frederik Harhof (Frederick Harhoff) negirao je da sud, time što zahteva da mu se predaju kopije rukopisa, uvodi cenzuru.
„Vi ste već osuđeni zbog toga što ste u jednoj knjizi objavili stvari koje nisu smele da budu objavljene“, rekao je sudija Harhof. „Moramo se uveriti u to da li postoje podaci koji ne smeju da budu objavljeni.“
Julia Hawes izveštava za IWPR iz Haga.
