Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

PRIPREME ZA MARATONSKO SUĐENJE ZA SREBRENICU

Najnovije intervencije omogućiće da se okrivljenima sudi u okviru jedinstvenog procesa.
By Janet Anderson
estorica od ukupno osmorice okrivljenih – koji čekaju početak suđenja zbog navodnog učešća u masakru koji se u Srebrenici odigrao u julu 1995. – izjasnila su se na ovosedmičnoj statusnoj konferenciji kao nevini po optužbama iz nove zajedničke optužnice, zahvaljujući kojoj će biti zajedno procesuirani.



Svi optuženici u postupku koji će biti najveće suđenje ikad održano pred Haškim tribunalom – Ljubiša Beara, Ljubomir Borovčanin, Milan Gvero, Radivoje Miletić, Drago Nikolić, Vinko Pandurević, Vujadin Popović i Milorad Trbić – bili su, u vreme kada se pomenuti zločin dogodio, visoki policijski i vojni zvaničnici bosanskih Srba.



Dvojica od njih – Miletić i Gvero – nisu bili prisutni na konferenciji, jer im je odobren privremeni boravak na slobodi.



Ukoliko sudije izađu u susret zahtevu tužilaštva koji trenutno razmatraju – da se u optužnicu unesu još neke izmene – sva osmorica će biti ponovo pozvana da se izjasne.



Svi oni se terete za učešće u zaveri „proterivanja muslimanskog stanovništva iz enklava Srebrenica i Žepa na područja koja nisu pod kontrolom [Republike Srpske]“.



Šestorica okrivljenih – Beara, Borovčanin, Nikolić, Pandurević, Popović i Trbić – se potom terete i za navodno učešće u zajedničkom poduhvatu ubijanja vojno sposobnih muslimanskih zarobljenika, zbog čega su optuženi i za genocid.



Smatra se da je barem 8,000 muslimanskih muškaraca i dečaka ubijeno nakon što su „bezbednu zonu“ UN-a zauzele snage bosanskih Srba.



Ovo je prvi put da se od optuženih lica – koja su prvobitno optužena po odredbama sadržanim u nizu pojedinačnih i zajedničkih optužnica – traži da se izjasne i o zajedničkoj optužnici, koja je objavljena u novembru.



Dopune za koje se tužioci nadaju da će im biti odobrene uključiće i dodavanje Borovčaninovog imena – koje je, kako se čini, greškom izostavljeno – na spisak onih koji se terete i za učešće u zaveri radi vršenja genocida.



Druga predložena izmena u vezi je sa nedavnom odlukom žalbenog veća kojom se u Tribunalu odustaje od upotrebe pravnog termina „direktno ili indirektno saučesništvo“. Članovi žalbenog veća na suđenju Milomiru Stakiću – visokom zvaničniku bosanskih Srba odgovornom za zločine protiv čovečnosti počinjene u Prijedoru – odlučili su da takvu kvalifikaciju krivične odgovornosti ne bi trebalo koristiti u Tribunalu.



Tužioci bi stoga želeli da te odredbe iz srebreničke optužnice uklone i zamene ih manje spornim pojmom „zajedničkog zločinačkog poduhvata“.



Izvori bliski timovima odbrane potvrdili su za IWPR da bi takav potez imao „značajne pravne implikacije“, te da oni stoga planiraju da podnesu formalni prigovor na svaku izmenu te vrste. Za to im je dat rok do 12. aprila, nakon čega će i optužbi biti dato nedelju dana da odgovori.



Pre no što je svakog od optuženika upitao da li se po navodima nove optužnice oseća krivim, sudija Karmel Agijus (Carmel Agius) je objasnio razlike između prethodnih pojedinačnih, i nove, zajedničke optužnice.



Najvažnije izmene tiču se izostavljanja optužbi za umešanost u genocid, umesto kojih se šestorica okrivljenih terete za učešće u zaveri radi vršenja genocida.



Takođe, svi okrivljeni su sada eksplicitno optuženi i za razdvajanje muških stanovnika Srebrenice od žena i dece, kao i za prevoz muškaraca autobusom do lokacija na kojima će potom biti i pogubljeni. Osim toga, svi okrivljeni su sada optuženi i za deportacije izvršene u Žepi – zasebnoj zaštićenoj enklavi UN-a, južno od Srebrenice.



Borovčanin je odbio da se izjasni o tački optužnice u kojoj je njegovo ime greškom izostavljeno. Sudija Agijus mu je stoga dao novi rok od 30 dana da to učini.



Svi preostali optuženici su se izjasnili kao nevini po svih osam tačaka optužnice.



Sudija je takođe saopštio da bi želeo da organizuje pred-procesnu konferenciju 28. avgusta, kako bi uvodna reč mogla da počne nedelju dana kasnije. Obećao je odbrani da će nakon toga dobiti „novi predah“. Ova garancija se očito tiče nečega o čemu se raspravljalo iza zatvorenih vrata, za šta ni u ovoj prilici nije dato nikakvo dodatno objašnjenje.



Timovi odbrane – čiji je zajednički zastupnik Stefan Burgonj (Stephan Bourgon), branilac Drage Nikolića – tvrde kako će za suđenje biti spremni tek 1. novembra, te kako bi svaki raniji datum u kasnijoj fazi za posledicu verovatno imao nova odlaganja.



Burgonj je pomenuo i to da bi se – ukoliko bi tužilac zahtevao da se u periodu do početka suđenja „još neko priključi“ optuženicima – to odrazilo u na ukupnu količinu vremena koja je neophodna za pripremu odbrane.



U aktuelnoj verziji optužnice pominje se još jedan visoki oficir vojske bosanskih Srba. Reč je o Zdravku Tolimiru, koji je još uvek u bekstvu.



Jedan od najtraženijih haških optuženika – ratni general bosanskih Srba, Ratko Mladić – takođe će, kada i ako bude stigao u Hag, morati da se izjasni o događajima u Srebrenici i Žepi.



Janet Anderson je direktorka programa međunarodne pravde IWPR-a u Hagu.