Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

PRIPREME ZA GLAVNO SUĐENJE BOSANSKIM HRVATIMA

Suđenje šestorici Hrvata optuženih za ratne zločine počinjene u Bosni trebalo bi da počne krajem meseca, ali još uvek traju rasprave o tome koliko će ono trajati.
By IWPR ICTY
Najveće zajedničko suđenje u dosadašnjoj praksi Tribunala trebalo bi da započne 26. aprila, kada će se na optuženičkoj klupi naći šestorica bosanskih Hrvata koji se terete za ratne zločine počinjene u Herceg-Bosni nad Muslimanima.



Ali iako je datum već zakazan, još uvek traju žestoke rasprave o tome koliko će trajati dokazni postupak optužbe, koji će se fokusirati na navodna proterivanju Muslimana iz Herceg-Bosne, koju su lokalni hrvatski lideri 1993. proglasili nezavisnom jod Bosne i Hercegovine.



Sudiće se: Jadranku Prliću, bivšem premijeru Herceg-Bosne; Brunu Stojiću, njegovom ministru odbrane; Valentinu Čoriću, komandantu vojne policije Hrvatskog vijeća obrane (HVO); Berislavu Pušiću, koji je bio zadužen za razmene zarobljenika; te Slobodanu Praljku i Milivoju Petkoviću, višim zapovednicima HVO-a.



Njih šestorica su se u aprilu 2004. dobrovoljno predali Tribunalu, nakon čega su izjavili da se ne osećaju krivima. Bilo im je odobreno da vreme do početka suđenja provedu na slobodi.



Zabrinutost zbog moguće dužine suđenja – sudeći prema onom što spremaju tužioci – je do te mere ozbiljna da je ovosedmičnoj statusnoj konferenciji, koja je održana 12. aprila, trebala prisustvovati i glavna tužiteljica Karla del Ponte (Carla Del Ponte), kako bi se o tome lično izjasnila. Međutim, njeno pojavljivanje je naposletku otkazano zbog toga što je u posetu Tribunalu doputovao Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan (Kofi Annan).



Sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti), koji nadgleda pripremnu fazu procesa, rekao je da plan tužilaštva da izvede oko 400 svedoka i u dokaze uključi oko 9,500 dokumenata može značiti da će suđenje trajati i duže od tri godine.



Svi timovi odbrane zatražili su da im se odobri onolika količina vremena koja će biti odobrena tužiocima, tvrdeći da na njihove klijente treba gledati kao na pojedince, te da ih ne treba procesuirati kao grupu.



Sudija je pak rekao da bi se, ukoliko se advokatima ispuni ta želja, suđenje proteglo do 2012., ako ne i duže. Već je ranije utvrđeno da svi prvostepeni postupci moraju biti okončani do 2008., te da bi Haški sud trebalo da završi rad do 2010.



Sudija Antoneti je toliko iziritiran celim slučajem da je čak i pitanje zatvaranja Tribunala palo u drugi plan. Prema njegovoj proceni, suđenje bi u najgorem slučaju i ako se to dozvoli, moglo potrajati cijelih 18 godina - a do tada, istakao je, „većina nas neće biti živa“.



Na ovosedmičnoj statusnoj konferenciji – poslednjoj pre početka suđenja – on je rekao da želi da slučaj bude okončan u roku od dve godine.



Jedan od načina na koji bi se suđenje moglo ubrzati, a koji je sudija Antoneti i ranije predlagao, jeste i taj da tužilaštvo pristane na skraćenje optužnice. Kao drugo rešenje sudija navodi i mogućnost da članovi sudskog veća budu aktivniji no obično, odnosno da imaju glavnu reč pri saslušanjima svedoka.



Sudija je čekao da bude saopšten zaključak istrage koju je vodio sudija Ian Bonomi (Ian Bonomy) u vezi mogućih načina da se ubrzaju suđenja pred Tribunalom. Ovo je pitanje došlo u središte pažnje nakon što je najvažniji okrivljeni, bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević, umro nakon više od četiri godine suđenja.



Ali, do početka ovosedmične statusne konferencije sudija Antoneti još uvek nije bio dobio rezultate pomenute istrage.



Petkovićeva zastupnica odbrane Vesna Alaburić opisala je napore da se usklade želje tužilaštva, odbrane i sudija u ovom slučaju kao svađu oko toga „kako nasuti litar vode u bocu od pola litre“.



Ona se žestoko usprotivila tome da planovi o okončanju rada Tribunala na bilo koji način utiču na dužinu trajanja odbrane. Sud je možda odgovoran Savetu bezbednosti UN-a, rekla je Alaburić, ali „mi nismo odgovorni njima, već svojim klijentima“.



Budući da pitanje trajanja suđenja nije mogao rešiti na ovoj statusnoj konferenciji, sudija je ponovio kako želi da čuje sugestije same Del Ponteove.



Veći deo ostatka zasedanja bio je posvećen diskusijama o tome kako organizovati dokazni postupak optužbe.



Tužilac Kenet Skot (Kenneth Scott) uvažio je zabrinutost sudije Antonetija zbog toga što će se sud suočiti sa „morem dokumenata“, pa je predložio da se oni podijele u dosijee koji se odnose na određene slučajeve navodnih ratnih zločina.



Skot je takođe obećao da će optužba uskoro podneti i spisak prvih svedoka koji bi trebalo da se pojave pred sudom. Najavio je da će 125 svedoka izjave dati u pisanom obliku, umesto da lično svedoče pred sudijama.



Odgovarajući na upit Prlićevog advokata Majkla Karnavasa (Michael Karnavas), Skot je potvrdio da će se kao svedok pojaviti i Ivica Rajić – bosanski Hrvat koji je u Hagu nedavno priznao krivicu za ratne zločine i okrivio rukovodstvo bosanskih Hrvata za izazivanje sukoba sa muslimanskim stanovništvom.



Skot je najavio da će tužiočeva uvodna reč trajati jedan ili dva dana.



Petorica okrivljenih su se odrekli prava da se na početku suđenja obrate sudijama. Jedini koji će to učiniti je Praljak – bivši ekscentrični pozorišni reditelj, poznatiji pod nadimkom „Brada“, zbog gustih sedih dlaka koje mu prekrivaju lice.



Praljkovi branioci zatražili su da im se odobri onoliko vremena koliko je za svoju izjavu dobila optužba. Antoneti je odgovorio da bi Praljak trebalo da objasni zbog čega traži toliko vremena, upozoravajući ga da mu neće biti dopušteno da drži političke govore.



Goran Jungvirth je izveštač IWPR-a iz Haga.