Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Primakov svedoci da je Milosevic bio mirotvorac na Balkanu

By IWPR ICTY
Jevgenij Primakov, bivsi ruski premijer, ministar inostranih poslova i sef obavestajne sluzbe, bio je treci visoki ruski zvanicnik koji je dao iskaz u svojstvu svedoka odbrane u postupku koji se protiv Slobodana Milosevica vodi za ratne zlocine, zlocine protiv covecnosti i genocid. Primakov je bio predsednik vlade do maja 1999.godine kada ga je predsednik Boris Jeljcin otpustio.

Kao i njegove kolege pre njega, Primakov je izlozio glediste ruske tvrde linije po kome su albanski teroristi izazvali borbe na Kosovu, sto su SAD podrzale kao korisno za svoj siri plan za rasporedjivanje snaga NATO u krnju Jugoslaviju i da bi zavrsile njen raspad. Svedok je takodje naveo da je u razgovorima sa njim okrivljeni uvek favorizovao mirno resenje za Kosovo, kao sto je to cinio i za zavrsetak rata u Bosni.

Medjutim, Primakov, kao ruski predstavnik u Kontakt grupi (koju je cinilo sest drzava), je takodje tokom unakrsnog ispitivanja prihvatio da je Rusija podrzala izjave Kontakt grupe kojima je osudjivana upotreba prekomerne sile od strane srpskih policijskih snaga protiv civila i mirnih demonstranata, kao sto je osudjivan i terorizam OVK-a. Tuzilac Dzefri Najs procitao je pasus iz knjige koju je svedok napisao, u kome kritikuje srpsku policiju za seriju incidenata 'ciscenja terena'. Primakov je u sudnici objasnio sta je imao na umu: 'Prema nasim podacima, OVK (Oslobodilacka vojska Kosova) koja je bila u albanskim naseljima napadala je srpska naselja i vracala se u svoje baze u albanskim naseljima. Tada je srpska policija pocinjala operaciju isterivanja OVK iz albanskih naselja. To je cesto imalo formu ciscenja terena. Civili iz obe etnicke grupe su trpeli.'

Slicno tome, Najs je citirao zajednicku izjavu ruskog predsednika Borisa Jeljcina i Milosevica, u kojoj se Milosevic slozio da se 'uzdrzi od preduzimanja represivnih mera prema civilnom stanovnistvu', pitajuci, izmedju ostalog, svedoka: 'Da li Vi prihvatate da je bilo potrebe da predsednik Jugoslavije kaze da ce se uzdrzati od preduzimanja represivnih mera protiv civilnog stanovnistva?' Primakov je svoj odgovor ogranicio na: 'Vas citat je tacan'.

Svedok je pre toga rekao da je tokom 1998.godine, zapad, pre svega SAD, zauzimao jos rigidniji stav prema Kosovu, uprkos cinjenici da je jos bilo prostora za pregovore. To se podudaralo sa njegovim misljenjem, zasnovanim na podacima ruske obavestajne sluzbe, da su SAD nameravale da upotrebe interevenciju NATO u Bosni kao model za buduce intervencije izvan sfere uticaja NATO. Svedok je rekao da je 'buducnost to potvrdila'.

Nastavljajuci sa ovim, Primakov je sudijama rekao da nakon sto je Klintonova administracija dosla na vlast 'postalo je jos jasnije da je njihov cilj da se oslabi Srbija, da se ne dozvoli da ona ojaca i moguce cak da se zavrsi proces potpunog raspada (zemlje).' Ovo je zasnovano na verovanju kolega sa zapada da je Milosevic vodio politiku stvaranja Velike Srbije, sto je misljenje koje 'ja apsolutno ne delim'. Primakov je svedocio da tokom njihovog prvog sastanka u januaru 1993.godine, postavio direktno pitanje Milosevicu - da li on gaji planove o Velikoj Srbiji, na sta mu je Milosevic nedvosmisleno odgovorio: 'Ne'. Optuzeni je tada rekao da Velika Srbija moze biti ostvarena samo uz veliko krvoprolice, a 'ja na to nisam spreman'. Tokom unakrsnog ispitivanja Tuzilac je osporio iskaz Primakova u delu koji se odnosi na ovaj razgovor. U svojoj knjizi, bivsi ruski premijer izneo je drugaciju verziju: 'Razgovor se nastavio o planovima o Velikoj Srbiji. Ja sam istakao da su ti planovi u sadasnjim uslovima neizvodljivi cak i po cenu da se prolije mnogo krvi. Gospodin Milosevic se slozio. Rekao sam gospodinu Milosevicu da je to realnost bez obzira da li to neko zeleo ili ne'. Suocen sa onim sto je pisao i sa onim sto je rekao u sudnici, Primakov je izjavio da on ne vidi bilo kakvu protivrecnost, cak i kada mu je Najs pokazao da u svojoj knjizi Primakov, a ne Milosevic, kaze da je Velika Srbija neostvariva. Bez obzira na neslaganje, ovo pokazuje da su Milosevic i Primakov razgovarali o tom konceptu.

Prema Primakovu, on je optuzenog u njihovom prvom razgovoru ubedio da ode u Zenevu da bi pomogao u ubedjivanju bosanskih Srba da prihvate Vens-Ovenov mirovni plan. U odgovoru na Milosevicevo pitanje, bivsi premijer je opisao kako je gledao na Milosevica u tom periodu: 'Vi niste zeleli da dozvolite nesto na stetu srpskih interesa u Bosni i Hercegovini. Ja sam u isto vreme osecao da ste Vi zeleli mirno resenje, sto se odrazilo u Vasem kasnijem stavu u Dejtonu.' Priznavsi da nije bio u Dejtonu, Primakov je izjavio da je pitao tadasnjeg drzavnog sekretara SAD Medlin Olbrajt da li ona veruje da bi uspeh bio postignut u Dejtonu bez Milosevica: 'Ona je jasno odgovorila: 'Ne, bez Milosevica ne bismo postigli pozitivan rezultat.''

Primakov je rekao da se Milosevic umesao pokusavajuci da ubedi bosanske Srbe da prihvate Vens-Ovenov plan, ali je skupstina bosanskih Srba plan na kraju odbacila. Milosevic je, istakao je svedok, uveo ekonomsku blokadu protiv Republike Srpske kao rezultat toga. To je bio dokaz da Milosevic nije imao planove o Velikoj Srbiji.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Najs je iz stenografskih belezaka sa sastanka Vrhovnog saveta odbrane SRJ odrzanog 25.avgusta 1995. godine, na kome je Milosevic prisustvovao, procitao sledecu izjavu: Blokada je cista formalnost. Pomoc dnevno odlazi. Primakov je odgovorio da mu Milosevic tako nesto nikada nije rekao. Najs je takodje istakao da je blokada uspostavljena vise od godinu dana nakon sto su bosanski Srbi odbili Vens-Ovenov plan, sto ne cini mnogo verovatnim da je ista uvedena kao kazna za odbijanje mirovnog plana.

U nastavku, tuzilac je procitao deo zapisnika sa sastanka saveta koji je odrzan jedan dan nakon sto je Milosevic navodno uverio Primakova da politika stvaranja Velike Srbije ne dolazi u obzir. 'Mora postojati jedinstvo srpskog naroda. Mi to de facto imamo jer prema svim nasim odnosima, politickim, vojnim, ekonomskim, kulturnim i obrazovnim, mi to jedinstvo imamo. Pitanje je kako sada dobiti priznanje tog jedinstva'. Kako da situaciju koja de facto postoji pretvorimo 'i u de facto i u de jure' bez obzira da li je za to potrebno sest meseci ili godina. Obeshrabren sto mu postavljaju pitanja o tome, Primakov je jednostavno odgovorio da Milosevic sa njim nikada o tome nije pricao.

Primakov je u vezi Kosova izjavio da je propast pregovora u Rambujeu bio predvidljiv. Saveznoj Republici Jugoslaviji je 'nesporno' dat ultimatum da prihvati medjunarodne vojne snage na Kosovu ili da se suoci sa NATO bombardovanjem. 'Iza toga je ocigledno stajala namera NATO da rasporedi svoje snage na Kosovu'. Tokom unakrsnog ispitivanja, Najs je procitao pismo koje je 24.februara 1999.godine Ratko Markovic, sef srpske delegacije u Rambujeu, uputio organizatorima medjunarodne konferencije kojim se srpska delegacija slozila da raspravlja okvir i velicinu medjunarodnog prisustva neophodnog za primenu sporazuma. Najs je ustvrdio da je Milosevic odustao od podrske sporazumu u Rambujeu jedan dan pre datuma na koji je datirano pismo, sto je za efekat imalo nemogucnost postizanja bilo kakvog sporazuma. Primakov je insistirao da je neresivi problem bilo ubacivanje reci 'vojno' pre reci 'medjunarodno prisustvo'.

Milosevic je nacio gresku postavljajuci pitanje svedoku da li smo 'mi u Beogradu ucinili bilo sta da isprovociramo vazdusne udare NATO protiv Jugoslavije'. Umesto cistog i jednostavnog 'ne', Primakov je rekao da su 'neki ekscesi mogli podrzati argument da zli krug nasilja nije prekinut. Istovremeno, prema nasim informacijama i mojim razgovorima sa Vama, ja sam Vas licno i Beograd posmatrao kao nekoga ko pokusava da obuzda snage kako bi se prekinuo krug nasilja'.

Primakov je, kao i prethodni svedoci, povezao masovni pokret izbeglica sa NATO bombardovanjem. To sto je najveci pokret izbeglica usledio neposredno nakon pocetka NATO bombardovanja za njih je bilo dovoljno da zakljuce da je to bio uzrok. Kada je Najs istakao da je vece culo iskaze o tome da su srpske snage proterivale ljude nakon sto bi nekolicinu ubili i sistematski konfiskovali licne dokumente, svedok je insistirao na tome da je NATO bombardovanje bilo glavni uzrok. Sto se oduzimanja licnih dokumenata tice, on je izjavio da ne zna nista o tome. Medjutim, za razliku od prethodnih svedoka, Primakov se slozio da je izvestan broj Albanaca proteran sa Kosova silom i uz krsenje ljudskih prava.

Primakov je svedocio o svom putovanju u Beograd po nalogu predsednika Francuske Zaka Siraka samo sest dana pre nego sto je bombardovanje pocelo. Sirak ga je poslao da bi video da li postoje signali od Milosevica koji bi mogli zaustaviti bombardovanje, kao sto su omogucavanje povratka izbeglica, prekid neprijateljstava, nastavak pregovora, i dozvola medjunarodnog monitoringa. Primakov kaze da se Milosevic slozio, ali da je, pre nego sto je mogao da se vrati i da o tome izvesti, NATO bombardovao beogradski aerodrom i dogovor je otpao. Iako svedok nije bio konkretniji o ustupcima, oni koje je pomenuo ne sadrze kamen razdora u Rambujeu - medjunarodno vojno prisustvo na Kosovu.