Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Priblizavanje Crne Gore i Hrvatske

Izvinjenje Crne Gore zbog granatiranja Hrvatske priblizava ove dve drzave.
By IWPR Balkans

Nedavni susret izmedju predsednika Hrvatske i Crne Gore predstavlja kulminaciju odnosa izmedju dve zemlje koje su gotovo deceniju bile u zestokom sukobu.


Savezne trupe iz Crne Gore, partnera Srbije u jugoslovenskoj federaciji, granatirale su Dubrovnik i druge dalmatinske primorske gradove 1991. godine u jeku rata u Hrvatskoj. Mnogi civili su izgubili zivote i naneta je ogromna materijalna steta.


Hrvatski predsednik, Stipe Mesic i Milo Djukanovic, predsednik Crne Gore, susreli su se u Cavtatu, juzno od Dubrovnika 24. juna, sto je izazvalo politicku buru medju opozicijom u Podgorici i u Zagrebu.


U toku ovog susreta, do kojeg je doslo na inicijativu medjunarodne zajednice koja zeli da se odnosi izmedju ove dve drzave poboljsaju, uspesno je zaobidjeno kljucno sporno pitanje - teritorijalni spor oko poluostrva Prevlake.


Posle ovog susreta Djukanovic se izvinio zbog uloge Crne Gore u sukobu od 1992. do 1995. godine. Jedan od funkcionera blizak Mesicevoj vladi, izjavio je za Reuters da je ovaj gest predstavljao preduslov poboljsanja bilateralnih veza izmedju dve zemlje. Izvinjenja ove vrste, medjutim, ne izgovaraju se tako lako. Bivsi nemacki kancelar Willie Branta nesto slicno uradio je dvadeset godina nakon zavrsetka Drugog svetskog rata.


"U svoje ime i u ime gradjana Crne Gore, izrazavam iskreno zaljenje svim gradjanima Hrvatske, narocito u oblasti Dubrovnika za svu bol, stradanja i materijalne gubitke koju im je naneo crnogorski narod", citirao je Djukanovica Hrvatski radio.


U intervju koji je usledio u hrvatskim novinama "Nacional", Djukanovic je otisao jos dalje rekavsi: "Ukoliko okolnosti raspada bivse Jugoslavije znace da mora doci do placanja ratne stete, onda Crna Gora nece bezati od te odgovornosti."


Pa ipak, Djukanovic je tvrdio da su Crnogorci na prevaru bili umesani u konflikt. "Crna Gora je nevoljno i donekle naivno ucestvovala u operacijama ciji karakter u to vreme nije bio jasan", rekao je Djukanovic.


Ove opaske osudila je opozicija u Podgorici i beogradski rezim.


"Bez sumnje, sa ovim izvinjavanjem Hrvatskoj crnogorski rezim ulazi u poslednju fazu izdajnistva, otvoreno pozivajuci na okupaciju ovog dela zemlje", rekao je Velizar Nikcevic, lider Srpske narodne stranke iz Podgorice.


Rezimske dnevne novine "Politika" prenele su da je Djukanovic "okaljao ugled ponosnih Crnogoraca bacivsi se na kolena ispred hrvatskog predsednika Stipe Mesica".


Opozicioni lideri u Beogradu razlicito su reagovali. Predrag Simic iz Srpskog pokreta obnove nazvao je izvinjenje "hrabrim korakom". Medjutim, Vojislav Kostunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, rekao je da Djukanovic pokusava da "opere ruke" od svoje proslosti. Djukanovic je bio premijer Crne Gore u vreme sukoba. U Hrvatskoj, kritike upucene Mesicu od strane HDZ koji je nekada bio na vlasti bile su, mozda, i predvidljive.


Pa ipak, Mesic i Djukanovic imaju jake politicke i ekonomske razloge za uspostavljanje veza izmedju ove dve zemlje. Predlozena je izgradnja autoputa od Jadranskog do Jonskog mora koji bi povezivo Italiju i Grcku preko Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Albanije sto je samo jedan primer do cega bi mogli da dovedu stabilni odnosi.


Autoput, za ciju bi izgradnju sredstva ulozila medjunarodna zajednica, jedan je od pokusaja da se ucvrsti i stabilizuje Balkan putem razvoja ekonomskih i saobracajnih veza. Hrvatska, koja se uveliko oslanja na turizam, ima ogroman interes za ostvarivanje ovakvih projekata.


Ova mogucnost mozda objasnjava cinjenicu da su obe strane zapostavile pitanje Prevlake. Jugoslovenske trupe zauzele su 1991. godine ovo nenastanjeno poluostrvo koje zvanicno pripada Hrvatskoj, ali se sa njega kontroliše ulaz u zaliv Boke Kotorske - u kome je stacionirana jugoslovenska mornarica. Na ovom poluostrvu je trenutno Misija UN.


Jasno je da i Mesic i Djukanovic veruju da obe zemlje imaju daleko vise koristi od predlozene izgradnje autoputa, nego da se upuste u novi sukob oko Prevlake.


U toku susreta sa Mesicem ovog proleca, franscuski predsednik, Jacques Chirac, predlozio je organizovanje samita u Zagrebu na kome bi ucestvovale Albanija i zemlje koje su stvorene posle raspada bivse Jugoslavije, sa izuzetkom Slovenije.


Iako cilj ovakvog skupa treba jos definisati, ovaj dogadjaj bi jos vise doprineo izolaciji jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica. Pomirenje izmedju Hrvatske i Crne Gore otklanja i poslednju stvarnu prepreku Chirakovoj inicijativi.


Drago Hedl je redovni dopisnik IWPR.