Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Pretresno veće odbilo da naredi Srbiji i Crnoj Gore da dostave Kancelariji tužilaštva dokumente koje traže

Dan 159
By IWPR ICTY
Tužioci verovatno imaju utisak da se njihov predmet pretvara u potupno drugačiju zverku od one koju su zamislili. Ono što je jednom ličilo na žirafu sve više je nalik jazavcu.

Nakon što je tužilaštvo zatražilo od Pretresnog veća da iskoristi svoj uticaj u vladi Republike Srbije i Crne Gore i da insistira kod njih da dostavljaju dokumenta koje tužilaštvo traži, Veće je zatražilo od vlade da odgovore na zahtev u roku od dva meseca. Tužioci traže neke od ovih dokumenta još od aprila 2001. Šef tužilaštva, Džefri Najs je rekao da je nivo saradnje [Vlade Republike Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim sudom] na apsolunto minimalnom nivou, i da samo ako 'kancelarija tužilaca može da identifikuje dokument, tako da ne može da se porekne njegovo postojanje,' i samo ako su uporni u zahtevima da im se taj dokument stavi na uvid, tek tada postoji mogućnost da će ga dobiti.

Kancelarija tužilaštva je podnela Sudu spisak od 162 prioritetna dokumenta koje smatra ključnim za dokazivanje navoda optužnice. Posebno je značajna grupa od oko devedeset dokumentata koje će da iznese zaštićeni svedok za oko dve nedelje. Vladimir Đerić, predstavnik Vlade RSiCG, je rekao da može u kratkom roku da locira tih 90 dokumenta, ali Pretresno veće nije iskoristilo priliku da ga na to i pravno obaveže. Veće kao da se oslanja na dobre namere Vlade, premda je Najs upozorio da njihovo ponašanje do sada nije pokazalo da imaju nameru da ozbiljno sarađuju. Zahtev da im se da na raspolaganje tih 90 dokumenata, na primer, tužilaštvo je podnelo Vladi još u junu prošle godine. U napisu Sudu, tužioci su naveli da je 'Vlada FRJ uspela da blokira, izbegne ili ignoriše veliki broj zahteva za saradnju…'

Među dokumentima koje tužioci traže su 'ključni dokumneti u vezi sa Vrhovnim većem odbrane, Generalštabom, vojskom i policijom.' U prijavi koju su 13.12.2002. podneli Sudu, Kancelarija tužilaštva je navela da 'u biti, nije bilo odgovora na zahteve da nam bude stavljena na raspolaganje najvažnija i najosetljivija arhivska građa, uključujući arhive JNA, MUP-a Srbije i DB-a Srbije.'

Vlada Srbije i Crne Gore je odgovorila da Statut i Pravilnik Međunarodnog suda ne daju Kancelariji tužilaštva pravo pristupa državnim arhivama. A i da im je to pravo dato, tvrde oni, zahtev tužilaštva ne zadovoljava kriterije Pravila 54bis naslovljenog 'Zahtevi državama za podnošenje dokumenata.' U odgovoru je gospodin Najs izrazio svoje čuđenje da Vlada kaže da Tužilaštvo nema pristupa arhivama, jer to nikada ranije nisu naveli kao razlog zašto im ne dostavljaju tražene dokumente. Ministar pravosuđa je ranije dozvoljavao ovu vrstu saradnje. Najs je takođe naglasio da su Bosna i Hercegovina, Republika Srpska i Hrvatska dozvolile Kancelariji Tužilaštva pristup državnim arhivama i da nisu smatrali da je to sporno. Tužioci smatraju da je dozvola njima da pretražuju državne arhive dana upravo da bi se smanjio teret na državi da pronalazi relevantne dokumente.

Radi se, u stvari, o sledećem: da li tužioci mogu da traže da im bude dostavljena cela grupa dokumenta, na primer, 'sve naredbe koje je izdao General Nebojša Pavković… u vezi upotrebe ili uloge VJ i srpske policije u ratnim dejstvima na Kosovu 1999.' Ili oni moraju da opišu svaki dokumenat koji traže, što znači da oni moraju prvo da saznaju da određeni dokument postoji. Najs je takođe zatražio da Sud definše šta tačno smatraju arhivom, jer bi Vlada 'mogla da strpa sve dokumente u vezi Vrhovnog veća odbrane u kontejner i da deklariše da je to arhiv' kome tužilaštvo nema pristup.

Veće se nije osvrnulo na pravne razloge koje su iznele dve strane u ovoj diskusiji. Objavilo je samo da bi bilo preuranjeno donositi deffinitivnu odluku, i da bi bilo 'produktivnije prekinuti diskusiju da bi se Vladi dalo vremena da u sledeća dva meseca odgovori na zahtev tužilaštva.' Veće je naložilo Vladi da 'udovolji zahtevu tužilaštva što potpunije i što ranije, ili da objasne zašto se protive takvoj saradnji u određenoj situaciji.' Pretresno veće će za dva meseca ponovo da razmotri da li je potrebna dodatna intervencija ili diskusija.

Ako se Sud bude držao sadašnjeg plana, tužilaštvu će da preostane samo jedan mesec nakon isteka ovog roka da iznese sve svoje dokaze. Tužioci, znači, mogu samo da se oslone na dobru volju Srbije i Crne Gore da će im u dovoljno kratkom roku, mnogo kraćem od dva meseca koliko je Sud odredio, da dostave sve važe dokumente. Ovo stavlja ogroman pritisak na Kancelariju tužilaštva, jer dokumente mogu da iznesu samo odgovarajući svedoci, a optuženom moraju da se daju imena svedoka barem deset dana pre početka njihovog svedočenja. Ako Vlada Srbije i Crne Gore ne podnese dokumente u dovoljno skorom roku, tužioci mogu da se nađu u situaciji da ne mogu da ih iznesu u sudnici.

Ovo je samo jedna u nizu odluka Veća kojim se ograničava domet tužilaštva. Sudije su u ovom slučaju pokleknuli pred državnim autoritetom, dajući prednost diplometskoj ljubaznosti ispred pravne nužde. Tužioci imaju pravo da pitaju zašto Srbija i Crna Gora dobijaju ustupke koji nisu dati drugim državama i grupama iz bivše Jugoslavije? S obzirom na vremenska ograničenja, Veće je barem trebalo da izda nalog u kome bi bilo jasno rečeno šta država mora da uradi do određenog dana. Problematična je njihova odluka da se oslone na dobru volju vlade o čijoj se lošoj saradnji sa ovim sudom diskutovalo u Savetu bezbednosti Ujednijenih naroda. Za dva meseca će možda Pretresno veće, kao i Kancelarija tužilaštva, da zažali što nisu bili odlučniji.