Pretresno vece MKSJ odobrilo privremeno pustanje na slobodu optuzenim srpskim liderima – optuzenici napustili pritvorsku jedinicu

Pretresno vece III je 14. aprila odobrilo privremeno pustanje na slobodu cetvorici bivsih visokih jugoslovenskih funkcionera optuzenih za ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti zbog njihove navodne uloge u nasilnom proterivanju i ubijanju hiljada Albanaca na Kosovu tokom 1999.godine. U ovu cetvoricu spadaju: Milan Milutinovic, bivsi predsednik Srbije; Nikola Sainovic, bivsi potpredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije (SRJ); Dragoljub Ojdanic, bivsi nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije; i general Vladimir Lazarevic, bivsi komandant snaga Vojske Jugoslavije na Kosovu. Optuznice protiv ovih okrivljenih navode da su oni planirali, podsticali, naredili, pocinili ili na drugi nacin pomogli i podrzali namernu i rasirenu, sistematsku kampanju terora i nasilja protiv albanskih civila na Kosovu. U optuznicama se navodi da su snage SRJ i Srbije, namerno i sistematski, nasilno proterale i interno raselile stotine hiljada kosovskih Albanaca iz njihovih domova sirom citave pokrajine Kosovo i da je oko 800.000 kosovskih Albanaca deportovano. Dalje se navodi da su jugoslovenske i srpske snage pocinile sistematske akte brutalnosti i nasilja i unistenja imovine protiv albanskih gradjana na Kosovu.

Sva cetvorica su napustila pritvorsku jedinicu.

Klima u Srbiji se promenila u pravcu saradnje sa Tribunalom – faktor koji pomaze u obezbedjivanuju povratka okrivljenih
Privremeno pustanje na slobodu ovih okrivljenih otkriva neksto o tome sta se dogadja u Srbiji od pocetka ove godine. Tokom saslusanja po zahtevu o privremenom pustanju Milutinovica, Sainovica i Ojdanica pocetkom marta, srpski ministar pravde Zoran Stojkovic garantovao je da ce se okrivljeni vratiti na sudjenje. On je naveo nedavnu 'bujicu dobrovoljnih predaja' kao faktor koji moze pomoci da se okrivljeni zaista vrate u Hag i pojave na sudjenju. Najmanje desetorica okrivljenih koji zive u Srbiji (ukljucujuci i neke koji su godinama begunci) 'dobrovoljno' su se predali Tribunalu od januara 2005.godine. Ministar Stojkovic okarakterisao je te dogadjaje kao dokaz da se na Srbiju moze osloniti i da Srbija ispunjava svoje obaveze prema MKSJ.

Hapsenje protiv dobrovoljne predaje – Srbija ce jemciti da ce se okrivljeni pojaviti na sudjenju, ali da li to znaci da ce oni biti uhapseni ako odbiju da se vrate?
Uprkos tim ohrabrujucim predajama, medjutim, ostaje nejasno koje korake ce Srbija preduzeti da uhapsi nekoga ko nije spreman da se 'dobrovoljno' vrati pred MKSJ. Tuzilastvo je tvrdilo da srpske vlasti nisu najbolje shvatile svoje obaveze prema Tribunalu da okrivljene uhapse, ukoliko je to neophodno. Iako je ministar Stojkovic uveravao sud da srpske vlasti nece imati poteskoca (ni pravnih ni tehnickih) da lise slobode okrivljene koji su privremeno pusteni na slobodu ukoliko se oni ne pojave u Hagu na pocetku sudjenja, on je bio mnogo manje decidan kada je govorio o tome da li ce da okrivljeni koji odbijaju da se dobrovoljno predaju biti uhapseni od strane srpske policije. Ostanak na slobodi generala Nebojse Pavkovica nastavlja da opterecuje odnose izmedju MKSJ i Srbije. General Pavkovic je javno izrazio odbijanje da se preda, ali vlasti u Srbiji nisu preduzele korake da ga uhapse, tvrdeci da su mu 'izgubili trag'. General Pavkovic, medjutim, cesto daje izjave medijima kojima iskazuje svoj prkos Tribunalu. Cak sta vise, vlasti u Srbiji se suocavaju sa stalnim optuzbama da vojska skriva generala Ratka Mladica, optuzenog za zlocine u Srebrenici i sirom Bosne – pre nekoliko nedelja cak je i srpski ministar inostranih poslova Vuk Draskovic rekao da srpske sluzba sigurnosti poseduju podatke o kretanju ovog begunca.