Pretresno veće se približava odluci da Miloševiću dodeli branioca, u suđenju koje traje u nedogled

Prvog dana nastavka suđenja Slobodanu Miloševiću, nakon dvonedeljne pauze zbog njegovog lošeg zdravlja, Pretresno veće je proširilo mandat prijatelja suda (Amici Curiae): zabrinuti zbog zdravstvenih tegoba optuženog, zbog kojih je suđenje devet puta do sada zaustavljano (čime je već produženo za oko godinu dana,) Veće je dozvolilo prijateljima suda da 'primaju naloge od optuženog, i da štite i zastupaju interese odbrane.' To na prvi pogled ne deluje mnogo drugačije od uobičajene definicije prijatelja suda, ali je možda u ovom slučaju to preliminarni korak prijatelja suda ka stolicama advokata odbrane. Sudija Mej je ranije rekao da Pretresno veće 'nastavlja da razmatra mogućnost dodeljivaja advokata' optuženom i protiv nejgove volje. Milošević za sada i dalje odbija branioca, ali postoji mogućnost da će da popusti pred pritiskom ogromne količine dokaznog materijala koji treba da obradi da bi pripremio svoju odbranu

Nedavno je raspored suđenja skraćen na samo tri pretresa sedmično, što znači da će tužilaštvo da nastavi iznošenje dokaza mnogo nakon ranije planiranog roka, kraja 2003. Sada se procenjuje da će tužilaštvo da iznese dokaze polovinom februara 2004. Kako se završetak suđenja gubi u nekoj dalekoj i nepredvidivoj budućnosti, postoji opasnost da će postati nesuvislo. Tužioci planiraju i ponovo menjaju raspored svedočenja, što povlači veliki trošak i gnjavažu. Same promene rasporeda dovode do toga da je suđenje sve manje povezano i suvislo. Kao što je sudijama rekao Džefri Najs, osoba koja je trebala danas da svedoči, a koji je već tri puta putovala u Hag i vraćala se kući jer je pretres otkazan, jednostavno danas nije došla. Najs je, naravno, ljutit zbog toga što se svedok nije potrudio ni da javi da ne dolazi; jednostavno se nije pojavio na aerodromu.

Drugi je problem u kojoj meri će sudije, tužioci, prijatelji suda i, naravno, optuženi, da se sećaju svih svedoka, izjava, dokumenata i fizičkih dokaza iznetih nekoliko godina ranije. Postoje sistemi organizacije dokaza, ali ipak utisci nisu sveži i manje su jaki.

Postavlja se i pitanje pravnog značaja ovog suđenja. Svetska javnost je mahom već izgubila interes, i mediji se uveliko bave novim temama. Čak i u zemljama bivše Jugoslavije suđenje Miloševiću biva potisnuto iz sećanja još pre nego što je završeno. Ako tako nastavi, presudu će čuti tek sledeća generacija za koju ni Milošević ni daleki strani sud koji mu je sudio neće imati nikakvu važnost. Umesto da bude 'suđenje stoleća,' kako je najavljeno, ono će možda postati tek nevažna fusnota.