Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

PRETNJA SUDJENJEM HARADINAJU POTRESA KOSOVO

Ispitivanje popularnog bivseg komandanta UCK od strane tribunala izazvalo je potres na citavoj teritoriji Kosova u veoma osetljivom trenutku.
By Muhamet Hajrullahu

Odluka tribunala u Hagu da pozove na ispitivanje Ramusa Haradinaja, lidera trece po velicini stranke na Kosovu, podiglo je tenzije na Kosovu, sto je neke analiticare navelo da upozore na mogucnost izbijanja nereda.


Neizvesnost u pogledu mogucnosti da Medjunarodni tribunal za bivsu Jugoslaviju, ICTY, nakon ispitivanja podigne optuznicu protiv Haradinaja nastupila je upravo u trenutku kada je u prestonici Holandije otpocinjao prvi postupak protiv kosovskih Albanaca.


Razgovori sa Haradinajem, za koga se ocekuje da ce biti sledeci premijer Kosova, obavljeni su u Pristini 10. i 11. novembra, a odnosili su se na njegovu ulogu komandanta Oslobodilacke armije Kosova, UCK, 1998. i 1999. godine u regionu Dukadjini.


”Poziv” Haradinaju da se pojavi pred tuziocima ICTY u Pristini stigao je samo nekoliko sati nakon sto je Karla del Ponte, glavna tuziteljka tribunala, objavila na skupstini NATO da se spremaju nove optuznice.


Del Ponteova je izjavila da uprkos izostajanju saradnje medjunarodne zajednice i lokalnih vlasti na Kosovu u vezi sa istragom povodom umesanosti komandanata UCK u ratne zlocine, ona veruje da ce ove godine biti objavljene optuznice protiv nekih bivsih vodja UCK.


Tokom sukoba na Kosovu Haradinaj je komandovao snagama UCK u okolini njegovog rodnog sela Gilodjan, na zapadu Kosova, u oblasti u kojoj su vodjene teske borbe izmedju Albanaca i Jugoslovenske armije i srpskih paravojnih formacija 1998. i 1999. godine.


Posle demilitarizacije UCK i transformacije gerilske armije u Kosovski zastitni korpus, KPC, 1999. godine, Haradinaj je postao oficir KPC.


Godine 2000, napustio je KPC da bi usao u politiku i osnovao trecu po velicini albansku stranku, Savez za buducnost Kosova, AAK, koja je na ovogodisnjim opstim izborima od 23. oktobra osvojila devet sedista u skupstini Kosova.


Dva Haradinajeva brata poginuli su u ratu, dok se treci brat, Daut Haradinaj, takodje bivsi komandant UCK, nalazi na izdrzavanju petogodisnje zatvorske kazne na Kosovu zbog kidnapovanja i ubijanja lokalnih Srba.


Analiticari predvidjaju da bi optuznica protiv Haradinaja izazvala veliki potres na Kosovu, jer je ovaj bivsi borac UCK veoma popularan. Takodje je tokom cetiri godine od kraja rata uspeo da izgradi reputaciju konstruktivnog i umerenog politicara.


Posto je Haradinaj u ovom trenutku najverovatniji kandidat za mesto premijera entiteta, ovakva optuznica otvara mogucnost da Kosovo 2005. godine ostane bez vlade.


Znak pitanja nad mogucom daljom sudbinom coveka koji ce najverovatnije biti premijer takodje bi mogao ometati vladu u implementaciji standarda koje je medjunarodna zajednica odredila kao preduslov za otpocinjanje pregovora o konacnom statusu Kosova. Ovi pregovori treba da pocnu 2005. godine.


Gotovo sve kosovske institucije, ukljucujuci i skupstinu, vladu, predsednistvo i vodece stranke, stavile su do znanja da istragu i mogucu optuznicu protiv Haradinaja ne vide kao pozitivan doprinos politickom procesu na Kosovu.


Veton Suroi, lider ORA, nove politicke inicijative koja je osvojila sedam mesta na poslednjim izborima, pozvao je ostale stranke u pismu od 9. novembra da Haradinaju pruze institucionalnu i pravnu podrsku.


“Mi podrzavamo rad tribunala, tim pre sto je Kosovo bilo zrtva varvarskih zlocina,” izjavio je Suroi u pismu, dodajuci: “U isto vreme, izrazavamo podrsku heroju oslobodilackog rata,” Ramusu Haradinaju.”


Driton Tali, savetnik sadasnjeg premijera, Bajrama Redzepija, upozorio je da bi Haradinajevo hapsenje stetilo bezbednosnoj situaciji na Kosovu, koja je nesigurna jos od talasa etnickog nasilja koji je potresao ove teritorije u martu.


“Imajuci u vidu opstu frustriranost na Kosovu i pesimizam u pogledu njegovog buduceg statusa, njegovu ekonomsku stagnaciju i pocetak sudjenja Limaju, nece biti potrebno mnogo vremena da stignemo do tacke kljucanja i da dodje do pobune dela populacije,” izjavio je Tali za IWPR ranije ove nedelje.


Sudjenje Fatmiru Limaju, jos jednom popularnom komandantu UCK, i jos dvojici bivsih vojnika UCK, Haradinu Balaju i Isaku Musliju, pocelo je 15. novembra.


Cinjenica da je ovo sudjenje pocelo jednu sedmicu pre nego sto je Haradinaj pozvan na razgovor sa tuziocima mdjunarodnog suda ojacala je uverenje medju kosovskim Albancima da tribunal prakticno izjednacava tezinu srpskih i albanskih zlocina na Kosovu.


Govoreci o Haradinajevom saslusanju i sudjenju Limaju, Faik Fazliu, iz Udruzenja ratnih veterana, izjavio je: “Ne mozemo dozvoliti takvo izjednacavanje zlocina srpskih snaga sa odbrambenim i oslobodilackim ratom koji je vodila UCK.”


Ahmet Sadriu, star 27 godina, student prava, izjavio je da etnicka proporcija u hapsenjima ne odgovara etnickoj proporciji u zlocinima. “Od sedmoro poslednjih uhapsenika u Hagu optuzenih za ratne zlocine na Kosovu, cetvorica su Srbi, a trojica Albanci, sto je potpuno nesrazmerno s obzirom na odnos u broju zrtava rata na Kosovu.”


Aleksandra Milenov, predstavnik medjunarodnog tribunala u Beogradu, izjavila je da je takvo vidjenje pogresno. Ona je naglasila da je pored cetvorice srpskih zvanicnika koji su vec uhapseni u periodu izmedju 1999. i 2003, tribunal za ratne zlocine na Kosovu optuzio jos petoricu jugoslovenskih drzavljana, od kojih su cetvorica jos u bekstvu, a jedan je preminuo.


Alesandra Milenov takodje skrece paznju na cinjenicu da optuznice protiv Srba i Albanaca nisu iste vrste.


“Albancima se u Hagu sudi po optuzbama za mucenje i ubijanje oko 30 albanskih i srpskih zrtava, dok se Milosevicu i njegovim saradnicima sudi za ubistvo najmanje 700 Albanaca koji se mogu imenovati, kao i deportaciju jos 800.000, te za mucenja i silovanja,” izjavila je.


Milenova je dodala da tribunal nije politicka institucija i da se optuznice sastavljaju iskljucivo na osnovu prikupljenih dokaza.


Skarlet Mekgvajer, britanska politicka analiticarka koja savetuje kosovske politicare u oblasti odnosa sa javnoscu, izjavila je da tribunal ne doprinosi poboljsanju svog imidza time sto postupa kao da ne postuje nacelo da je svako lice nevino dok se krivica ne dokaze.


“Ocigledno je iz nacina na koji Karla del Ponte govori o ljudima kojima se sudi u Hagu da su optuzenici za tribunal vec krivi,” izjavila je.


Uprkos Haradinajevoj tvrdnji da ce posle razgovora sa ljudima iz tribunala nastaviti da obavlja duznosti kao i obicno, ni on ni drugi bivsi pripadnici UCK nece biti bezbrizni do kraja ove godine.


Tek tada istice krajnji rok za podizanje optuznica za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji.


Muhamet Hajrulahu i Arben Salihu su redovni saradnici IWPR