Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Presuda Perišiću razočarala Bosance

Malo je verovatno da će sudijska presuda omogućiti Bosni da ponovo pokrene parnicu protiv Srbije za genocid.
By Dzenana Halimovic, Ognjen Zorić

Pišu: Dženana Halimović i Ognjen Zorić iz Sarajeva i Beograda (TU br. 708, 9. septembar 2011.)

Presuda koja je ove sedmice izrečena u postupku protiv bivšeg komandanta jugoslovenske vojske, Momčila Perišića, razočarala je Bošnjake zbog toga što – kako kažu – njome nije utvđena uloga Srbije u bosanskom ratu.

Sudije Haškog tribunala su Perišića 6. septembra proglasile krivim za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene u Bosni i Hrvatskoj početkom devedesetih, i osudile ga na 27 godina zatvora.

„Ovo je veoma teška kazna i očekujem da će se Perišić žaliti“, kazao je srbijanski ministar odbrane Dragan Šutanovac, jedan od prvih srbijanskih zvaničnika koji su komentarisali presudu Perišiću.

Obraćajući se 6. septembra beogradskim medijima, ministar je sugerisao da suđenja za ratne zločine treba da budu prepuštena prošlosti, jer nikome u regionu ne donose ništa dobro.

„Krajnje je vreme da stavimo tačku na te optužnice i kazne, i da se okrenemo budućnosti, umesto što stalno otvaramo stare rane govoreći o prošlosti“, kazao je Šutanovac.

Ova presuda je prva koju je Tribunal izrekao u postupku koji je za zločine počinjene u Bosni vođen protiv jednog zvaničnika Srbije.

Kao neko ko je od 26. avgusta 1993. do 24. novembra 1998. bio načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ), Perišić je proglašen krivim za pomaganje i podsticanje ubijanja; nehumanog postupanja; progona na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; kao i napada na civile u Sarajevu i Srebrenici. Osuđen je i zbog toga što nije kaznio svoje potčinjene za raketne napade koji su 2. i 3. maja 1995. izvršeni na Zagreb.

Međutim, Perišić je oslobođen optužbi za pomaganje i podsticanje istrebljenja kao zločina protiv čovečnosti počinjenog u Srebrenici, te za komandnu odgovornost u vezi sa zločinima u Sarajevu i Srebrenici.

Kao predstavnica udruženja Pokret majki enklava Srebrenice i Žepe, Kada Hotić je izjavila da je razočarana presudom zbog toga što je „Perišić znao šta će se dogoditi u Srebrenici ukoliko ona padne u ruke vojske bosanskih Srba“.

Preko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka je ubijeno u julu 1995., nakon što su snage bosanskih Srba zauzele Srebrenicu.

Presudom je nezadovoljan i Fikret Grabovica, predsednik Udruženja roditelja ubijene dece opkoljenog Sarajeva (1992-95.).

„Perišić je trebalo da bude osuđen na doživotnu robiju. U Sarajevu su tokom opsade počinjeni stravični zločini, za koje je on odgovoran kao osoba koja je bila na vrhu lanca komandovanja“, kazao je Grabovica.

Izvršna direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, smatra da je presuda izrečena u slučaju Perišić „pravedna i primerena“. Međutim, i ona je ukazala na neke propuste.

„Ova presuda nije rezultirala nijednom činjenicom koja bi dodatno osvetlila ono što je ovde glavno pitanje, a koje se tiče stvarne prirode odnosa između Srbije i Republike Srpske tokom bosanskog rata. Nama je jasno da ono što se dogodilo u Srebrenici nisu mogle učiniti samo snage bosanskih Srba i da se to ne bi ni dogodilo bez učešća Srbije“, kazala je Kandićeva.

Bosanski su zvaničnici takođe kritikovali to što presudom nije ukazano na ono što oni vide kao direktno učešće Srbije u bosanskom ratu (1992-95.), čime bi njima bilo omogućeno da pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu pokrenu novu parnicu protiv Srbije zbog genocida.

Taj sud je 2007. već presudio da Srbija nije kriva za planiranje i vršenje genocida koji se u Srebrenici dogodio 1995. godine, već samo zbog toga što ga nije sprečila, niti kaznila počinitelje. Bosna ima pravo da u roku od deset godina nakon prvobitne presude pokrene novu parnicu, ali samo ukoliko dostavi nove, uverljive dokaze o tome da je Srbija direktno odgovorna za genocid koji je počinjen u toj zemlji.

Međutim, po rečima posmatrača iz Bosne i Srbije, presuda koja je izrečena Perišiću ne sadrži takve dokaze.

„Bosna se nadala da će presuda Perišiću jasno pokazati da je državni vrh Srbije preko Perišića bio upoznat sa time da se u Bosni priprema genocid i da je država Srbija pomogla u njegovom izvršenju. To se nije dogodilo i ja mislim da nijedna nova činjenica nije utvrđena ovom presudom“, izjavio je Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava iz Beograda.

Profesor međunarodnog humanitarnog prava na sarajevskom fakultetu političkih nauka, Zarija Seizović, saglasan je sa Dimitrijevićem oko toga da je malo verovatno da će presuda Perišiću povećati šanse Bosne da izmeni odluku koju je MSP doneo u postupku koji je protiv Srbije vođen zbog genocida.

„Čak i da je Perišić bio proglašen krivim za istrebljenje u Srebrenici, time još uvek ne bi bila stvorena dovoljno čvrsta osnova za reviziju procesa pred MSP-om“, kazao je on.

Međutim, bosanska advokatica Vasvija Vidović, koja je pred Tribunalom branila nekoliko optuženika, izjavila je kako žrtve ratnih zločina u Bosni ipak mogu biti zadovoljne ovom presudom, pošto ona pruža dovoljno osnova za odštetne zahteve.

„Izvesno je da će žrtve, pogotovo one iz Zagreba, ali i iz Bosne, imati solidnu osnovu da zahtevaju nadoknadu za štetu koju su pretrpele“, kazala je ona.

Dženana Halimović i Ognjen Zorić su izveštači Radija Slobodna Evropa i IWPR-a iz Sarajeva i Beograda.