Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Presevski maturanti vide svoju buducnost u Srbiji

Uprkos zaostalom nepoverenju mestana prema vlastima iz Beograda, mladi presevski Albanci odlaze na studije u prestonicu.
By IWPR Balkans

"Nedavno smo u skoli pricali o tome gde cemo na studije. Rekao sam im da zelim u Beograd", rekao je Ragmi Mustafi, ucenik srednje skole u Bujanovcu, novinaru IWPR-a.


Takva izjava bi tesko zavredela bilo kakav pomen drugde u Srbiji, ali to nije slucaj ovde u Presevskoj dolini, gde su vec godinama lokalni Albanci studirali na Kosovu.


"Nastavnik je bio iznenadjen, a onda mi je rekao da jagnje ne bi trebalo da se odvaja od svog stada jer bi ga inace pojeli vukovi. Medjutim, moj nastavnik je studirao u Beogradu, cesto ide tamo, a niko ga do sada nije pojeo."


Posle nekoliko decenija odbijanja saradnje sa srpskim vlastima, sve je vise znakova da neki mladi Albanci u ovoj regiji vide svoju buducnost u Srbiji, a ne na Kosovu.


Na samom pocetku vladavine Slobodana Milosevica, Albanci u Presevskoj dolini poceli su da se povlace iz javnog zivota. Posle ukidanja autonomije Kosova krajem osamdesetih, mestani albanske nacionalnosti nasli su se na meti kritike zbog njihovog protesta protiv takve odluke centralnih vlasti.


Situacija se neprestano pogorsavala. Presevski Albanci su 1992. godine odrzali nezvanicni referendum o nezavisnosti od Jugoslavije i prisajedinjenju Kosovu. Devedeset pet procenata je glasalo za nezavisnost.


Albanci u juznoj Srbiji vise nisu priznavali vlasti u Beogradu, odbijali su da ucestvuju u drzavnim poslovima, kao i na izborima i popisima stanovnistva. Kada bi zeleli da nastave skolovanje posle srednjih skola odlazili bi na univerzitete na Kosovu, Albaniji ili zapadnoj Makedoniji.


Tome je dosao kraj kada je u regionu buknuo oruzani sukob izmedju Vojske Jugoslavije i albanske gerile u januaru 2000. godine, koji se oduzio sve do sredine sledece godine.


Borbe su utihnule posle postizanja sporazuma izmedju sukobljenih strana, uz posredovanje medjunarodne zajednice, prema kome su se albanski gerilci razoruzali i odustali od otcepljenja u zamenu za garancije da ce im se obezbediti veca prava i zastupljenost u lokalnim vlastima i policiji.


Ovim sporazumom otvoren je put za proces sveobuhvatnije integracije u Srbiji. Ali mnogi jos uvek nemaju dovoljno poverenja u srpske institucije – pogotovo u vojsku u kojoj jos uvek nisu sprovedene ozbiljnije reforme.


Albanska omladina, medjutim, sve je sklonija da makar razmotri mogucnost aktivnog ucesca u zivotu Srbije verujuci da su politicke promene u Beogradu otvorile nove mogucnosti za njih. Otuda njihova sve veca zelja da studiraju u Beogradu.


Amir Dzaferi, maturant iz sela Veliki Trnovac, rekao je novinaru IWPR-a da planira upis u vojnu akademiju u srpskoj prestonici kako bi ispunio svoj san da postane pilot. Smatra da bi mu bilo bolje da studira tamo nego na Kosovu ili u Makedoniji.


Jeton Ljutfiju, takodje iz Velikog Trnovca, kaze da zeli da studira ekonomiju u Beogradu kada maturira. "Imajuci u vidu da je Univerzitet u Beogradu jednako dobar kao i bilo koji drugi u Evropi, ja zelim da idem tamo. Potom cu moci da se vratim kuci i dam znacajan doprinos u mom rodnom kraju", kaze on.


Oni koji bi da se zapute u prestonicu na studije rizikuju, medjutim, da navuku na sebe bes svojih komsija koji jos uvek nemaju poverenja u srpske vlasti.


"Ne znam da li da se vise plasim mog sopstvenog naroda ili Srba", kaze Nedzat Azizi, lokalni advokat, koji razmislja o slanju svog sina na studije u Beograd.


"Moj otac mi je rekao da se do znanja i sanse za uspeh jedino moze doci tamo. To je tvoja zemlja i tvoja prestonica – rekao mi je. Sada se moj sin sprema za univerzitet. Ja mislim isto kao i moj otac."


Azizi kaze da komsije nisu docekali takvu odluku blagonaklono. "Oni nas vec optuzuju da smo spijuni."


On, kao i mnogi roditelji buducih studenata koji se spremaju za Beograd, takodje su zabrinuti zbog mogucih problema na koje bi mogli da naidju u srpskoj prestonici. "Sta ako se nesto desi mom sinu? Srbi su ubili sopstvenog predsednika vlade – zasto onda ne bi ubili jednog Albanca?"


Politicki i verski lideri u juznoj Srbiji nisu javno komentarisali najnoviji trend, ali postoje pokazatelji da nisu bas spremni da podrze odluku onih koji bi zeleli u Beograd na studije.


Behljul Nasufi, potpredsednik lokalne Partije demokratske akcije, smatra da je odlazak na studije u Beograd preuranjen. "Isuvise je rano za Albance da odlaze tamo", kaze on. "Rane iz bliske proslosti su jos uvek sveze i duboke."


U pokusaju da se podstaknu mladi iz Presevske doline na upis na srpske univerzitete kako bi bolje upoznali Srbiju, beogradski Centar za medjuetnicke odnose, uz podrsku srpske vlade, nudi 100 stipendija za buduce studente na vise razlicitih visokoobrazovnih institucija, zatim finansijsku pomoc za sportske klubove koji bi se takmicili izvan regije, kao i sredstva za kulturnu razmenu izmedju albanskih i srpskih umetnika.


Srpski ministar obrazovanja Gaso Knezevic vec je javno dao podrsku projektu stipendiranja mladih Albanaca. "Ucinicu sve sto je u mojoj moci da se svaki mladi Albanac koji ispunjava standarde, a zeli da studira u Beogradu, upise na studije", rekao je Knezevic.


Driton Redzepi je nezavisni novinar iz juzne Srbije.