PREPREKE PRIJEMU U EVROPSKU UNIJU

Prijem deset novih clanica u Evropsku uniju 1. maja ove godine, pri cemu ce Bugarska i Rumunija slediti njihov primer 2007. godine, skrece paznju na one koji jos cekaju na uclanjenje.

Kris Paten, komesar za spoljne odnose Evropske unije, izjavio je u maju prosle godine da mapa Evropske unije nece biti kompletna dok se zemlje zapadnog Balkana ne ukljuce, sto je, potom, i potvrdjeno na samitu EU u Solunu sledeceg meseca.

Mada je jasno stavljeno do znanja da je politika Evropske unije podrska zapadnim balkanskim drzavama "u njihovim pripremama za buducu integraciju u evropske strukture i potom clanstvo", pozitivan ishod je, ipak, jos veoma daleko.

Sve balkanske drzave koje zele prijem u Evropsku uniju imaju znacajne prepreke pred sobom koje moraju prevazici. Tokom jugoslovenskih ratova iz devedesetih godina, sve bivse republike, sa izuzetkom Slovenije, stekle su losu reputaciju zbog promovisanja agresivnog nacionalizma koji je dodatno podsticao sukobe i nestabilnost. Ekonomske i politicke posledice ovih ratova jos uvek se osecaju u citavoj regiji.

Hrvatska je najambicioznija od zemalja-kandidata, a njena optimisticka vlada se nada da ce se pridruziti evropskoj porodici nacija zajedno sa Rumunijom i Bugarskom 2007. godine. Hrvatska je takodje prva zemlja koja je podnela zvanicnu kandidatura za clanstvo u februaru prosle godine.

Nakon sto je Evropska komisija objavila pozitivan izvestaj pocetkom ovog meseca, Hrvatska je dobila zeleno svetlo, poznato kao "avis", iz Brisela, za pocetak zvanicnih pregovora o prijemu u Evropsku uniju.

Ranije je prijava Hrvatske za pristupanje Evropskoj uniji bila opterecena pitanjem ratnih zlocina. Medjunarodna zajednica je jasno stavila do znanja da se Hrvatska tesko moze nadati prijemu u Evropsku uniju ukoliko se svi osumnjiceni za ratne zlocine ne izruce Haskom tribunalu.

Velika Britanija i Holandija su dugo blokirali ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, SAA, koji je Hrvatska potpisala 2001. godine, dok se glavni optuzeni za ratne zlocine general Ante Gotovina ne izruci Medjunarodnom sudu u Hagu.

Proslogodisnju izbornu pobedu i formiranje desnicarske koalicine vlade predvodjene Hrvatskom demokratskom zajednicom, HDZ, strankom na cijem je celu nekada bio hrvatski nacionalisticki lider u borbi za nezavisnost, Franjo Tudjman, medjunarodna zajednica je docekala sa oprezom uprkos tvrdnjama da se ova partija, u medjuvremenu, reformisala.

Ono, sto Hrvatsku cini drugacijom u odnosu na nekoliko drugih zemalja zapadnog Balkana, je opste rasireno uverenje u Hrvatskoj da se ona mora pribliziti standardima Evropske unije. Suzana Jasic, direktorica Gonga, nevladine organizacije koja se bavi pitanjima drzavljanstva i demokratizacije, uverena je da hrvatski gradjani zele da zive u demokratskoj drzavi, te da su spremni za promene.

Makedonija, za razliku od Hrvatske, ulozila je puno napora na diplomatskom frontu, a svoju prijavu za clanstvo u EU predala je 22. marta ove godine, sto je ogroman korak napred za zemlju koja se umalo raspala 2001. godine kada je NATO intervenisao da bi zaustavio sukob izmedju brojcano velike albanske manjine i makedonske vojske. Prema rezultatima nedavnog istrazivanja, javna podrska ulasku Makedonije u Evropsku uniju je veoma velika - skoro 87 odsto. Za razliku od Hrvatske, ova drzava nema otvorenih pitanja sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji.

Kljucni izazovi sa kojima se suocava vlada u Skoplju ce biti ekonomski, a malo ko ocekuje da ce se brzo razresiti. Kao sto je to predsednik vlade Branko Crvenkovski rekao kada je podnosio prijavu za clanstvo: "Pred Makedonijom je jos uvek dug i tezak put pre uclanjenja, ali mi znamo da ovaj put nema alternativu."

Slucaj Srbije-Crne Gore i Bosne i Hercegovine je nesto slozeniji. Osim visokog nivoa animoziteta prema Evropskoj uniji, obe zemlje su opterecene postojanjem komplikovanih politickih i organizacionih struktura koje predstavljaju ozbiljne prepreke sprovodjenju reformi kao preduslova za pocetak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji, SAA.

Svojom izjavom da odnosi sa Hagom nisu prioritet srpske vlade premijer Vojislav Kostunica je probudio nove sumnje u iskrenost nastojanja Srbije da se pridruzi Evropskoj uniji. Dok je vlastima i biracima u Hrvatskoj i Makedoniji veoma stalo do unapredjenja medjunarodnih standarda, cini se da je Srbija manje sklona napustanju izolacionisticke i nacionalisticke ideologije.

Problemi sa ustavnim okvirom su takodje od sustinske vaznosti. Srbija je i dalje u nestabilnoj drzavnoj tvorevini sa Crnom Gorom poznatijoj kao "drzavna zajednica" dve republike. Istovremeno, neizvesnost u vezi sa konacnim statusom Kosova - nominalnom sastavnim delom Srbije, ali u praksi - medjunarodnim protektoratom - verovatno se onemoguciti bilo kakav pomak ka potpisavanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji u bliskoj buducnosti.

Iako je vise politicke volje za uspostavljanjem bliskih veza sa Evropom u Bosni i Hercegovini, ciji zvanicnici s puno optimizma pominju 2009. godinu kao moguci datum za prijem u EU, nedavno istrazivanje javnog mnjenja pokazuje da clanstvo u EU nije prioritet za bilo koju od tri etnicke grupe u zemlji.

Kao sto je to slucaj sa Srbijom, mnogi posmatraci smatraju slozenu ustavnu strukturu, te podelu ovlascenja izmedju dva prakticno nezavisna "entiteta" faktorom koji otezava sprovodjenje neophodnih reformi. U nedavno objavljenoj studiji o izvodljivosti se pominje 16 oblasti u kojima se moraju sprovesti promene pre implementacije Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.

U teoriji, od prosirenja Evropske unije ce imati koristi i zemlje-clanice i sami kandidati za clanstvo. Proces politicke i ekonomske integracije je vec omogucio narodima u Evropskoj uniji da ostvare zivotne standarde koji su medju najvisima u svetu.

Ipak, balkanske zemlje moraju shvatiti da clanstvo u Evropskoj uniji nece dobiti na tanjiru. Pravo na clanstvo u EU treba zasluziti. Jasno je da ce zemlje koje ulaze sledecu fazu prosirenja EU morati da uloze puno napora da ubede Evropsku uniju kako sirenje na jugoistok kontinenta predstavlja isplativu inversticiju u evropsku buducnost.

Milena Borden je konsultant za EU-NATO pitanja za Ashbourne Beaver Associates Ltd. Ona predaje na Reding univerzitetu u Engleskoj.