Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Preminuo osuđeni oficir bosanskih Srba

Milan Gvero je osuđen po optužbama za Srebrenicu, ali mu je odobreno prevremeno oslobađanje.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 777, 22. februar 2013.)

Bivši oficir vojske bosanskih Srba, koji je bio osuđen zbog učešća u srebreničkom masakru počinjenom 1995., preminuo je 17. februara usled očitih komplikacija nakon amputacije noge – saopštio je njegov advokat medijima u Srbiji.

Milan Gvero (75) bio je pomoćnik komandanta za moral, pravna i verska pitanja vojske bosanskih Srba. Na suđenju pred Haškim tribunalom, sudije su zaključile da je on sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu prisilnog raseljavanja stanovništva srebreničke enklave tokom 1995.

Kao grad u istočnoj Bosni, Srebrenica je 1993. bila proglašena bezbednom zonom, ali su je 11. jula 1995. zauzele snage bosanskih Srba. Usledio je masakr nad preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka, koji se smatra najtežim pojedinačnim zlodelom koje je na evropskom tlu počinjeno nakon Drugog Svetskog rata.

Prilikom izricanja presude za progon i prisilno raseljavanje stanovništva, Gvero je, u junu 2010., bio osuđen na pet godina zatvora. Ubrzo potom mu je bilo odobreno prevremeno oslobađanje.

Prema smrtovnici koju je ove sedmice izdao Tribunal, Gvero je preminuo u Beogradu.

Čitajući presudu, predsedavajući sudija Karmel Agijus (Carmel Agius) je 2010. rekao da je Gvero „obavljao ključne funkcije u vezi sa spoljnom propagandom, kao i komunikaciju sa međunarodnim organizacijama, a u cilju pružanja podrške planu za prisilno iseljavanje stanovništva iz enklava“.

Sudija je rekao kako je, nakon što je vojska bosanskih Srba krenula u napad na Srebrenicu, Gvero dao izjavu za medije u kojoj je kazao da su vojne aktivnosti bile upravljene ka „neutralizaciji muslimanskih terorista, a ne protiv bilo kakvih civila ili [snaga UN-a]“.

Sudija Agijus je rekao kako je ta „šokantno lažna izjava“ bila data u nameri da se „obmanu međunarodne vlasti koje su se brinule za bezbednost enklave, a u cilju odlaganja bilo kakve akcije koja bi mogla osujetiti planove [vojske bosanskih Srba]“.

Žalbeni postupak u slučaju Gvero bio je iz zdravstvenih razloga obustavljen više od dve godine. Nakon što je u novembru 2012. Gvero bio proglašen sposobnim da se žali na presudu, branioci su u njegovo ime podneli žalbu na 94 stranice.

Sada će, međutim, Gverova žalba verovatno biti proglašena spornom, pošto Tribunal nikada nije usvojio nikakvu presudu koja bi se ticala umrlog okrivljenika.

Gveru se sudilo zajedno sa još šestoricom saoptuženika. U pitanju je bio najveći slučaj u istoriji Haškog tribunala.

Dvojica okrivljenika – visoki oficiri Vujadin Popović i Ljubiša Beara – bili su proglašeni krivima za genocid i osuđeni na doživotnu robiju. Drago Nikolić, šef bezbednosti Zvorničke brigade vojske bosanskih Srba, proglašen je krivim za pomaganje i podsticanje genocida, te kažnjen sa 35 godina zatvora. Radivoje Miletić, načelnik za operativni rad i obuku u glavnom štabu vojske bosanskih Srba, osuđen je za ubijanje i progon na 19 godina. Vinko Pandurević je, kao komandant Zvorničke brigade, proglašen krivim za ubijanje i osuđen na 13 godina zatvora.

Preživeli okrivljenici iz ovog slučaja žalili su se na presudu – izuzimajući Ljubomira Borovčanina, bivšeg zamenika komandanta specijalne policijske brigade ministarstva unutrašnjih poslova bosanskih Srba. Potonji je bio osuđen za istrebljenje i ubijanje, te kažnjen sa 17 godina zatvora. Na njegovu presudu nije se žalila ni odbrana, a ni tužilaštvo.

Borovčanin je u novembru 2011. prebačen u jedan zatvor u Danskoj.

Rachel Irwin je viša izveštačica IWPR-a iz Haga.