Predsednički dan: Biljana Plavšić priznaje odgovornsot, dok Stipe Mesić svedoči protiv Miloševića

Biljana Plavšić, nekadašnji politički lider Republike Srpske, danas je priznala svoju odgovornsot za zločine protiv čovečnosti -- za zlostavljanje na političkoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi. Ona je prva među ratnim vođama iz bivše Jugoslavije da to učini. U izjavi koju je pripremio u njeno ime, advokat gospođe Plavšić je rekao da 'svojim potpunim i bezuslovnim prihvatanjem odgovornosti i pokajanjem, gospođa Plavšić želi da barem delomično uteši nedužne žrtve rata u Bosni i Hercegovini -- Mulismane, Hrvate i Srbe. Gospođa Plavšić poziva i druge, pogotovo političke lidere sa svih strana u konfliktu, da preispitaju svoju savest i svoje ponašanje (u ratnom periodu).'

Ovo se svakako odnosi i na Slobodana Miloševića. Iako gospođa Plavšić nije za sada pristala da svedoči u drugim procesima, ta mogućnost i dalje ostaje otvorena. U svakom slučaju, njena priznanja određenih činjenica su potencijalni dokazi protiv drugih optuženika. Jedna od stavki za koju je gospođa Plavšić priznala odgovornsot je da su bosanski Srbi zlostavljali bosanske Muslimane uz pomoć JNA i srpskih paravojnih jedinica.

U prvih par dana suđenja koje se odnosi na Hrvatsku i na Bosnu i Hercegovinu, Milošević je kroz pitanja koje je postavljao svedocima pokazao da namerava da tvrdi da nije imao kontrolu, a ni mogućnost da utiče, na JNA. Kako u doba kada je bio predsednik Srbije Milošević nije imao de jure kontrolu nad JNA, tužilaštvo će morati da dokaže da je ipak imao de fakto kontrolu. Samo pet dana nakon početka drugog dela suđenja, Milošević je dao priliku tužilaštvu da pokaže upravo da je on imao de fakto kontrolu nad Armijom. Ovo se desilo u toku unakrsnog ispitivanja hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, koji je je imao jednu od ključnih uloga u raspadu Jugoslavije. Milošević je insistirao kod Sudije Ričarda Meja da mu se odobri dodatnih dvadesetak minuta da završi ispitivanje svedoka.

Mesić je ranije svedočio da mu je 1991. godine Milošević, koji je tada bio predsednik Srbije, onemogućio dolazak na mesto predsedika predsedništva SFR Jugoslavije, i da je tim pučem Milošević sebi otvorio mogućnost da preuzme kontrolu nad zemljom. Nekoliko minuta pre završetka suđenja za taj dan, Miloševič je pitao da li nije Mesić bio taj koji je blokirao Predsedništvo? To je dalo Mesiću priliku da izgovori ono što je želeo da kaže Sudu. Objasnio je da je kao rezultat puča Milošević bio jedini čovek koji je imao uticaj nad Predsedništvom, dok on nije mogao ni da dođe u Beograd da prisustvuje sednicama. Međutim, u Mesićevoj kancelariji u Beogradu je ostao njegov savetnik, Srbin, koji mu je javio da je čuo razgovor između Miloševića i šefa armije, u kome je Milošević tražio da vojska ostavi na miru Vukovar i da napadne Zagreb. General je odgovorio da to nije moguće, jer su hrvatske snage dovoljno ojačale da su bile sposobne da odbrane Zagreb. Čuvši taj odgovor, Milošević je odobrio opsadu i razaranje Vukovara.

U tom momentu, Miloševiću je preostao samo minut da kaže da se nije nikada sastao sa članivima predsedništva, osim kada su bili prisutni drugi predsednici republika. Mesić je odgovorio da to nije bila redovna sednica predsedništva, da ne zna ko je pozvao Miloševića, ali da je ovo čuo od svog savetnika. Premda je ovo informacija iz druge ruke, pravno je prihvatljiva kao dokaz, a na sudijama je da procene koliku će važnost da joj daju. Ova anegdota ide u prilog tezi tužilaštva da je Milošević učestvovao u zajedničkom kriminalnom poduhvatu čije su žrtve bili ne-srpski stanovnici Hrvatske.

Miloševićeva neosnovana samouverenost se vidi iz njegovog upornog odbijanja da poštuje pravne propise i odbijanja da koristi usluge profesionalnih advokata. Profesionalac bi davno završio unakrsno ispitivanje ovog svedoka, i ne bi davao predsedniku Mesiću dodatne prilike da iznese svoje viđenje događaja. Advokat takođe ne bi postavio pitanje na način da dozvoli svedoku da iznese nove informacije u toku suđenja. Na kraju će Miloševića možda ipak skupo dakošta odluka da iznosi političke stavove u toku pravnog procesa.

Premda je malo verovatno da će Milošević da se preispituje na način koji savetuje Biljana Plavšić, za njega bi bilo korisno da razmisli o svojoj sve većoj izolovanosti. Predsednik Hrvatske i bivša predsedica Bosne dali su bivšem predsedniku Srbije razloga za brigu.