PRED SUDOM REČENO DA DELIĆ NIJE IMAO KONTROLU
Bivši generalov telohranitelj posvedočio je da odmetnute jedinice nisu izvršavale naređenja iz komandi vojnih štabova.
PRED SUDOM REČENO DA DELIĆ NIJE IMAO KONTROLU
Bivši generalov telohranitelj posvedočio je da odmetnute jedinice nisu izvršavale naređenja iz komandi vojnih štabova.
Nekadašnji vrhovni zapovednik bosanske vojske nije kontrolisao sve formacije koje su bile pod njegovom komandom, a nedostajao mu je – sudeći po onome što je bivši generalov telohranitelj ove sedmice izjavio pred Haškim tribunalom – čak i autoritet da spreči hapšenje i mučenje svog sina.
Rasimu Deliću se pripisuje odgovornost za zločine koje je počinila grupa stranih muslimanskih boraca iz sastava jedinice El Mudžahid, koja je delovala u sklopu bosanske vojske. Prema navodima tužilaštva, Delić jeste bio upoznat sa egzekucijama i ostalim zlostavljanjima, ali ih nije zaustavio, niti je kaznio odgovorne.
Ismet Dedović je posvedočio da je počev od 1993., pa do kraja rata, provodio po 24 sata sa generalom i da ga „nikada nije video kako se sastaje sa bilo kojim pripadnikom [bosanske] vojske iz afričkih ili azijskih zemalja“.
Dedovićevo svedočenje o stanju u kojem se vojska nalazila tokom 1993. takođe je osnažilo argument odbrane da neke vojne jedinice nisu bile pod Delićevom komandom.
„Situacija je unutar glavnih vojnih štabova po generala Delića bila veoma negativna, jer je postojalo veliko nepoverenje prema njemu još otkako je imenovan na taj položaj“, kazao je Dedović.
„Postojale su jedinice koje su odgovarale jedino svojim komandantima, i koje su odbijale da izvršavaju naređenja koja su im izdavali vojni štabovi i general Delić. Bilo je mnogo zločinačkih aktivnosti koje su sprovodile ove odmetnute jedinice.“
Svedok je objasnio da je Delić pokušavao da pokrene to pitanje tako što je – zajedno sa tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova, Bakirom Alispahićem – nastojao da „upravlja radom i civilnih i vojnih struktura, ali su naišli na veliko protivljenje.
„[Delić] je bio nemoćan bez pune podrške tadašnjeg ratnog predsedništva i predsednika Alije Izetbegovića.“
Da bi potcrtala ovaj argument, braniteljka Vasvija Vidović je svedoku postavila neka pitanja koja su se ticala perioda kada je Delićev sin Admir bio zarobljen od strane nepokornih jedinica, i to neposredno pošto je on sam preuzeo komandu nad vojskom.
Tužilaštvo je protestvovalo protiv ovakvog načina ispitivanja, opisujući ga „potpuno nevažnim kada je reč o optužbama protiv Delića“. No, Vidovićeva je nastavila da tvrdi kako je to “važno da bi se pokazali uslovi u kojima je okrivljeni bio prisiljen da radi“. Sudije su joj dozvolile da nastavi.
Dedović je ispričao kako je Deseta brdska brigada, kojom je komandovao Musan Topalović Caco, zarobila i mučila Delićevog sina.
„Rasim Delić je učinio sve što je u njegovoj moći da ga oslobodi, ali ništa nije postigao. Mladi Admir je oslobođen tek pošto je lično predsednik Izetbegović nazvao Cacu i zatražio njegovo puštanje“, rekao je svedok.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Deril Mundis (Daryl Mundis) upitao je da li je ta teška situacija potrajala do kraja rata. Svedok je odgovorio: „Incident sa Cacom poslužio je kao katalizator za poboljšanje situacije, nakon čega je većina jedinica bila poslušna.“
Svedok je bio upitan i za Delićevo boravište tokom leta 1995., kada su pripadnici jedinice El Mudžahid mučili nekolicinu srpskih vojnika, a jednome od njih – u pritvorskom logoru Kamenica – i odrubili glavu.
U razdoblju od juna do avgusta 1995., Delić je – po Dedovićevim rečima – pokušavao da probije opsadu Sarajeva, i „nikada nisam video da se Rasim Delić susreo sa dotičnom jedinicom.
„Operaciju Sarajevo isplanirao je general Delić, koji je i direktno sudelovao u borbama. U to vreme smo stalno bili na terenu, na komandnim položajima nadomak neprijateljskih linija, jer komunikacije nisu bile bezbedne, a on je želeo da ih ostvari neposredno.“
Dedović je ispričao kako su u julu čuli za masakr u Srebrenici, nakon čega su otišli na područje Tuzle kako bi „razgovarali i pomagali izbeglicama koje su tamo pristizale“.
Kazao je i da Delić „nije dobijao nikakva dokumenta i nije mogao biti podrobnije obavešten ni o kakvim vojnim aktivnostima u ostalim delovima zemlje“.
Tužilaštvo je svedoka pitalo i gde se Delić nalazio 11. septembra 1995., u trenutku kada su pripadnici jedinice El Mudžahid, prilikom napada na selo Vozuća, navodno zarobili i mučili tri žene i 50 muškaraca.
Dedović je odgovorio kako je tada, zajedno sa Delićem, boravio na islamskoj donatorskoj konferenciji u Kuala Lumpuru, te da su se vratili tek 17. septembra.
„Putovanje sam upamtio po tome što je u medijima bilo mnogo negativnih komentara zbog toga što general Delić odlazi na konferenciju u vreme dok besni rat“, kazao je svedok.
Na pitanje sudija – da li smatra mogućim da je Delić operacijama rukovodio odande? – svedok je rekao: „Ja sam bio zadužen za njegovu bezbednost, tako da sam telefonirao umesto njega. Ni sa kim nismo bili u dodiru. Takođe sam nosio i njegove torbe i znam da sa sobom nismo imali nikakve mape, niti dokumenta.“
Dedović je porekao i tvrdnju tužilaštva da su nakon napada posetili Vozuću.
„Po povratku u Bosnu, obišli smo planinu Ozren, koja nije toliko blizu Vozuće, a tamo smo proveli svega dva sata, koliko je trajao naš susret sa komandom Drugog korpusa – i ni sa kim više“, kazao je Dedović.
Konačno, optužbu je zanimalo da li je svedok i lično prisustvovao nekom od Delićevih sastanaka, te da li je mogao steći potpuni uvid u ono što general zna i koja naređenja izdaje. Svedok je odgovorio kako „nikada nisam prisustvovao nikakvim sastancima, i uvek bih stajao ispred vrata“.
Saslušanje se nastavlja iduće sedmice.
Denis Džidić je obučeni izveštač IWPR-a iz Sarajeva.
Rasimu Deliću se pripisuje odgovornost za zločine koje je počinila grupa stranih muslimanskih boraca iz sastava jedinice El Mudžahid, koja je delovala u sklopu bosanske vojske. Prema navodima tužilaštva, Delić jeste bio upoznat sa egzekucijama i ostalim zlostavljanjima, ali ih nije zaustavio, niti je kaznio odgovorne.
Ismet Dedović je posvedočio da je počev od 1993., pa do kraja rata, provodio po 24 sata sa generalom i da ga „nikada nije video kako se sastaje sa bilo kojim pripadnikom [bosanske] vojske iz afričkih ili azijskih zemalja“.
Dedovićevo svedočenje o stanju u kojem se vojska nalazila tokom 1993. takođe je osnažilo argument odbrane da neke vojne jedinice nisu bile pod Delićevom komandom.
„Situacija je unutar glavnih vojnih štabova po generala Delića bila veoma negativna, jer je postojalo veliko nepoverenje prema njemu još otkako je imenovan na taj položaj“, kazao je Dedović.
„Postojale su jedinice koje su odgovarale jedino svojim komandantima, i koje su odbijale da izvršavaju naređenja koja su im izdavali vojni štabovi i general Delić. Bilo je mnogo zločinačkih aktivnosti koje su sprovodile ove odmetnute jedinice.“
Svedok je objasnio da je Delić pokušavao da pokrene to pitanje tako što je – zajedno sa tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova, Bakirom Alispahićem – nastojao da „upravlja radom i civilnih i vojnih struktura, ali su naišli na veliko protivljenje.
„[Delić] je bio nemoćan bez pune podrške tadašnjeg ratnog predsedništva i predsednika Alije Izetbegovića.“
Da bi potcrtala ovaj argument, braniteljka Vasvija Vidović je svedoku postavila neka pitanja koja su se ticala perioda kada je Delićev sin Admir bio zarobljen od strane nepokornih jedinica, i to neposredno pošto je on sam preuzeo komandu nad vojskom.
Tužilaštvo je protestvovalo protiv ovakvog načina ispitivanja, opisujući ga „potpuno nevažnim kada je reč o optužbama protiv Delića“. No, Vidovićeva je nastavila da tvrdi kako je to “važno da bi se pokazali uslovi u kojima je okrivljeni bio prisiljen da radi“. Sudije su joj dozvolile da nastavi.
Dedović je ispričao kako je Deseta brdska brigada, kojom je komandovao Musan Topalović Caco, zarobila i mučila Delićevog sina.
„Rasim Delić je učinio sve što je u njegovoj moći da ga oslobodi, ali ništa nije postigao. Mladi Admir je oslobođen tek pošto je lično predsednik Izetbegović nazvao Cacu i zatražio njegovo puštanje“, rekao je svedok.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Deril Mundis (Daryl Mundis) upitao je da li je ta teška situacija potrajala do kraja rata. Svedok je odgovorio: „Incident sa Cacom poslužio je kao katalizator za poboljšanje situacije, nakon čega je većina jedinica bila poslušna.“
Svedok je bio upitan i za Delićevo boravište tokom leta 1995., kada su pripadnici jedinice El Mudžahid mučili nekolicinu srpskih vojnika, a jednome od njih – u pritvorskom logoru Kamenica – i odrubili glavu.
U razdoblju od juna do avgusta 1995., Delić je – po Dedovićevim rečima – pokušavao da probije opsadu Sarajeva, i „nikada nisam video da se Rasim Delić susreo sa dotičnom jedinicom.
„Operaciju Sarajevo isplanirao je general Delić, koji je i direktno sudelovao u borbama. U to vreme smo stalno bili na terenu, na komandnim položajima nadomak neprijateljskih linija, jer komunikacije nisu bile bezbedne, a on je želeo da ih ostvari neposredno.“
Dedović je ispričao kako su u julu čuli za masakr u Srebrenici, nakon čega su otišli na područje Tuzle kako bi „razgovarali i pomagali izbeglicama koje su tamo pristizale“.
Kazao je i da Delić „nije dobijao nikakva dokumenta i nije mogao biti podrobnije obavešten ni o kakvim vojnim aktivnostima u ostalim delovima zemlje“.
Tužilaštvo je svedoka pitalo i gde se Delić nalazio 11. septembra 1995., u trenutku kada su pripadnici jedinice El Mudžahid, prilikom napada na selo Vozuća, navodno zarobili i mučili tri žene i 50 muškaraca.
Dedović je odgovorio kako je tada, zajedno sa Delićem, boravio na islamskoj donatorskoj konferenciji u Kuala Lumpuru, te da su se vratili tek 17. septembra.
„Putovanje sam upamtio po tome što je u medijima bilo mnogo negativnih komentara zbog toga što general Delić odlazi na konferenciju u vreme dok besni rat“, kazao je svedok.
Na pitanje sudija – da li smatra mogućim da je Delić operacijama rukovodio odande? – svedok je rekao: „Ja sam bio zadužen za njegovu bezbednost, tako da sam telefonirao umesto njega. Ni sa kim nismo bili u dodiru. Takođe sam nosio i njegove torbe i znam da sa sobom nismo imali nikakve mape, niti dokumenta.“
Dedović je porekao i tvrdnju tužilaštva da su nakon napada posetili Vozuću.
„Po povratku u Bosnu, obišli smo planinu Ozren, koja nije toliko blizu Vozuće, a tamo smo proveli svega dva sata, koliko je trajao naš susret sa komandom Drugog korpusa – i ni sa kim više“, kazao je Dedović.
Konačno, optužbu je zanimalo da li je svedok i lično prisustvovao nekom od Delićevih sastanaka, te da li je mogao steći potpuni uvid u ono što general zna i koja naređenja izdaje. Svedok je odgovorio kako „nikada nisam prisustvovao nikakvim sastancima, i uvek bih stajao ispred vrata“.
Saslušanje se nastavlja iduće sedmice.
Denis Džidić je obučeni izveštač IWPR-a iz Sarajeva.
