Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

PRED SUDOM REČENO DA JE SRBIJA NAORUŽAVALA KOSOVSKE SRBE

Bivši čelnik srbijanske policije tvrdi da su lokalni Srbi to naoružanje koristili isključivo za samoodbranu.
By IWPR ICTY
Pred Haškim je tribunalom ove sedmice rečeno da je Srbija na Kosovo 1998. godine – u vreme kada su trajali sukobi – srpskim civilima poslala oko 60,000 komada oružja.



Pred Tribunalom su iznošeni dokazi na suđenju Vlastimiru Đorđeviću, koji je za vreme kosovskog rata bio šef srbijanske policije, i koji je optužen za učešće u masovnoj kampanji terora i nasilja koja je na Kosovu 1999. sprovedena protiv albanskih civila.



Tužilaštvo se pozvalo na ono što je predočilo kao srbijansku vojnu dokumentaciju, koja pokazuje da je oko 60,000 komada pešadijskog naoružanja, uključujući i automatsko, bilo podeljeno takozvanim Rezervnim policijskim odredima (RSO), odnosno Srbima po kosovskim selima.



Đorđević je rekao kako ti odredi, uprkos svom nazivu, nisu bili u sklopu srbijanske policije, niti čak zvaničnih rezervnih formacija. Pripadnici tih odreda su se praktično ponašali kao civili, premda su mnogi od njih bili u rezervnim jedinicama srbijanskih snaga – rekao je on.



Okrivljeni je priznao da je za vreme rata srbijanska policija srpskim civilima dostavljala oružje, ali je rekao kako mu nije poznato da je bila podeljena tolika količina. Takođe je rekao da pomenuti odredi nisu počinili nikakve zločine na Kosovu.



Đorđević je izjavio da su to naoružanje srpski civili „koristili isključivo za samoodbranu“. Kazao je i da su sami Srbi tražili to oružje, kako bi se odbranili od etničkog nasilja. Ali je rekao i to da „policijski odredi nisu bili korišćeni za ofanzivne akcije“. Dodao je da je lokalnim Srbima obećao da će ih zaštititi srbijanske snage.



Đorđević je istakao i da civilnim odredima nije komandovao njegov sektor, iako ih je srbijanska policija snabdevala naoružanjem i obučavala. „Snage ministarstva unutrašnjih poslova i policijske stanice nisu komandovale tim policijskim odredima“, kazao je on.



Đorđević je za vreme rata bio visoko rangirani i odlikovani srbijanski zvaničnik. Tokom 1998. godine, kada je oružje navodno bilo distribuirano, obavljao je funkciju pomoćnika srbijanskog ministra unutrašnjih poslova. Takođe je, počev od 1997. godine, praktično bio na čelu srbijanske policije. Formalno je tu poziciju preuzeo u januaru 1999.



Tadašnji predsednik Slobodan Milošević odlikovao ga je Ordenom jugoslovenske zastave prvog reda. Tužilaštvo tvrdi da je ovo odlikovanje bilo rezervisano za one koji su sudelovali u borbi sa takozvanim teroristima na Kosovu. Đorđević je to negirao.



Tužilaštvo je predočilo i dokument iz kojeg se navodno vidi da je srbijanski general od šefova policije zahtevao da prikriju naoružavanje srpskih civila. Đorđević se nije saglasio sa tumačenjem tog dokumenta.



Prilikom unakrsnog ispitivanja od strane zastupnika tužilaštva Čestera Stempa (Chester Stamp), Đorđević je izjavio kako nije odgovoran ni za kakav zločin koji je na Kosovu počinila srbijanska policija. „Ne znam ko je počinio zločine“, rekao je on.



Đorđević je negirao i bilo kakvu odgovornost za smrt 55 ljudi čiji su leševi u aprilu 1999. bili pronađeni u kamionu-hladnjači koji je isplivao iz jezera Perućac u Srbiji. On je rekao da je želeo da istraži te zločine, ali da mu je njegov pretpostavljeni – Vlajko Stojiljković – kazao kako je istraga već u toku.



Okrivljeni je rekao da je samo na taj način bio povezan sa tim zločinom: „Nisam imao ništa sa tim.“



Đorđević je priznao odgovornost za ukop 80 Albanaca pronađenih u drugom kamionu, koji je u reku Dunav bio potopljen kraj Kladova, na oko 250 kilometara istočno od Beograda.



On je rekao da su ta tela kasnije bila sahranjena u sklopu jednog centra za obuku specijalnih antiterorističkih jedinica, te da mu je naređenje za njihov ukop izdao Stojiljković.



Okrivljeni je izjavio da je Stojiljković „rekao da je u toku rat“ i da je „to način da se razreši situacija“.



Protiv Stojiljkovića je Haški tribunal 1999. podigao optužnicu, ali je on 2002. izvršio samoubistvo.



Suđenje se nastavlja.



Mike Kielty je stažista IWPR-a iz Londona.