Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Pre Potopa: Poslednji Intervju Fehmija Aganija

"Sporazum ce oznaciti kraj srpskim aspiracijama na Kosovu. Albanci ce prihvatiti jugoslovenski suverenitet samo ako NATO zaista dodje."
By IWPR Balkans

Na trenutke je bilo moguce verovati da su Albanci uspeli da okoncaju svoju dugu borbu protiv represije: povecavao se broj clanova posmatracke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, koja je imala ambiciozan plan za civilno razmestanje, a Albanci, koji su uzivali do tada nedozivljeni stepen paznje od strane medjunarodne zajednice, su bili puni samopouzdanja.


Medjutim, u nekim drugim trenucima, se neminovnost katastrofe osecala u vazduhu: sve su cesci bili izvestaji o nasilju i pokretu snaga, nocu je glavnim gradom odjekivala pucnjavam, i izgledalo je da ce situacija izmaci kontroli.


Na njegovom omiljenom mestu, u uglu kafea na krovu jedne zgrade u centru Pristine, Profesor Fehmi Agani - zamenik Ibrahima Rugove u Demokratskom savezu Kosova i clan pregovaracke delegacije u Rambujeu dao je intervju, koji ce postati njegov poslednji, izvrsnom direktoru Antoniju Bordenu. Sede, skoro bele kose, Agani je dao svoju ocenu mogucnosti i rizika novog perioda nasilja, na engleskom jeziku, zastajkujuci ali ipak jasno izrazavajuci svoje misli.


IWPR: Da li ste optimista da ce pozitivno resenje biti postignuto u nedeljama koje dolaze?


AGANI: Nema mnogo osnova za optimizam, ali ne mozemo da dopustimo sebi da budemo pesimisti.


IWPR: Sta je problem sa sporazumom iz Rambujea?


AGANI: Za Srbe je problem sto ce sporazum znaciti kraj svim njihovim pretenzijama i iluzijama na Kosovu. Oni jos uvek hoce Kosovo u Srbiji, cak iako to ono vise nije i dva miliona ljudi to ne zeli. Mnogi u Srbiji ovo ne mogu da shvate. Ali sutra ce vise njih shvatiti. Srbiji je veoma tesko da ga prihvati, ali bice joj jos teze da ga odbije. To je nasa nada.


Za Albance je tesko da prihvate integritet i suverenitet Jugoslavije. Jugoslavija ce takodje imati veoma znacajne ingerencije. Srbija je prisutna u Ustavu. Ovo simbolicko priznanje je veoma vazno, jer je nasa cilj nezavisnost. Mi smatramo da u Srbiji ili Jugoslaviji nema buducnosti. Tako da bismo mi morali to da prihvatimo za ono vreme dok smo u Jugoslaviji. Ali kada bi ljudi bili sigurni da ce NATO zaista doci, oni bi bili spremni da ga prihvate.


IWPR: Kakvu ulogu ce imati Zapad?


AGANI: Sporazum je neka vrsta protektorata, i a imace sanse sanse jedino ukoliko ukljuci medjunardone snage, NATO snage. (Jugoslovenski predsednik Slobodan) Milosevic kaze da su Srbija i njene institucije dovoljno dobar okvir za primenu sporazuma. Ali to ce biti nemuguce bez NATO-a, jer ko ce drugi razdvojiti dve armije? Ko drugi moze da nametne mir?


IWPR: Medjutim, ostaje mogucnost da bi prvi put posle mnogo teskih godina polozaj Pristine mogao radikalno da se promeni vrlo uskoro?


AGANI: Ranije, a pogotovo od 1974. do 1990. godine, smo dobro ziveli. Albanci su bili dominantni, jer su bili u Jugoslaviji a samo nominalno u Srbiji. Imali su znacajnu autonomiju. Kosovo je ucestvovalo u federaciji na isti nacin kao i republike. Kosovo je imalo skupstinu, ustav, vrhovni sud, i finansijsku nezavisnot. Glavni organ je bilo predsednistvo, gde je Kosovo imalo jednog predstavnika, kao Srbija ili Hvatska. U parlamentu su Albanci imali pravo veta, tako da nista nije moglo da bude odluceno bez njih. Kosovo je na neki nacin bilo stabilna drzava.


Sada je situacija ovde potpuno abnormalna. U obrazovanju, na primer, imamo skole na citavom Kosovu koje su potpuno prazne. Albanci hoce ucionice, ali im nije dozvoljeno da udju. Cak smo pitali Srbe da dozvole Albancima da ih koriste u popodnevnim smenama, ali im nije dozvoljeno da udju. Da li mozete to da zamislite? I sportski stadioni su rezervisani za Srbe. Da li neko moze da razume takvu iracionalnu politiku?


U Pristini se mozda diskriminacija ne oseca toliko jer 70 odsto ili vise od ukupnog stanovnistva cine Albanci i oni zive na svoj nacin. Ali u administraciji ili policiji, samo vidite Srbe.


Tako da zapravo imamo okupaciju, i mi vise ne mozemo da budemo u Srbiji. Ako sporazum bude prihvacen, situacija na Kosovu bi trebalo da bude mnogo, mnogo bolja.


IWPR: Ali svi, cak i Sjedinjenje drzave, ne prihvataju nezavinost.


AGANI: To je razumljivo, za sada. Ali niko nema prava ni razloga da se protivi nasoj nezavisnosti...


IWPR: Ali oni se plase regionalne nestabilnosti, Makedonije, promene granica...


AGANI: Ali to ne bi bila promena granica. U Jugoslaviji je Kosovo bilo konstitutivni element, sa definisanom granicom. Takva Jugoslavija vise ne postoji. A Kosovo bi trebalo da ima pravo da odluci o svom statusu kao druge drzave - Hrvatska, Bosna, Slovenija, Makedonija. Nas pokret nije separatisticki. Mi jednostavno kazemo da ne prihvatamo Jugoslaviju. Jugoslavija je sada nova drzava, i to nije nasa drzava. Ona se samo zove Jugoslavija. U stvarnosti, nova drzava je Srbija.


IWPR: Ali ako i postoji nada u promenu, razlog je Oslobodilacka vojska Kosova (OVK) a ne Demokratski savez Kosova (DSK).


AGANI: Ja tako ne mislim. Pravi poraz Srbije je bio politicki poraz, a njega je postigao DSK. To nije dovoljno, ali OVK se pojavila u vreme kada je Srbija vec bila postala strano prisustvo na Kosovu. Teren za njih je bio pripremljen. Tako da postoji veza izmedju perioda DSK i OVK.


IWPR: U cemu se sastoji politicki poraz? U cemu se sastoji albanska "pobeda"?


AGANI: Srbi ne mogu da mobilisu Albance u vojsku. Ne mogu da nas uvuku u svoje ratove. Ne moze da sprovede popis. Srbija je na Kosovu svedena na policiju, vojsku i silu. Politicki je potpuno izolovana na Kosovu, i nema podrsku ni u jednom sloju albanskog drustva.


IWPR: A sada, da li je ovo period OVK?


AGANI: Na neki nacin jeste. Ali samo na kratko. Problem se nece resiti preko OVK, iako ona mora da ucestvuje. Ali ostali elementi drustva, pogotovo DSK, takodje moraju da odigraju svoju ulogu. Na primer, DSK, je stvorio sistem relativno nezavisnih institucija, kao sto su skole, koje ce biti od sustinskog znacaja.


IWPR: Ali mladi Albanci su radikalizovani. Oni kazu da DSK nije uspeo, i da je njegova pacifisticka strategija bila greska. Nasilje je bilo uspesno.


AGANI: Da, ali tu teoriju treba potvrditi. Treba da uporedite ciljeve i sta je postiguto. Imamo vise od 2.000 ubijenih, 5.000 ranjenih, i vise od 50.000 izbeglica. U jednom trenutku smo imali 400.000 raseljenih lica na Kosovu. 40.000 kuca je spaljeno. To je visoka cena. A vecinom su je platili obicni ljudi: organizacije koje se bave ljudskim pravima kazu da su 95 odsto ubijenih Albanaca civili a samo 5 odsto iz OVK. Tako da je ne zelim da minimiziram rezultat OVK. Ali ja sam protiv euforije.


IWPR: Sta, onda, sledi?


AGANI: Protektorat. Ukoliko postignemo sporazum, imacemo prave institucije, i pravu politiku. Ukoliko ne bude dogovora, nemoguce je reci - ili ostajanje u Srbiji ili rat, a ni jedno ni drugo nije prihvatljivo. Ali imamo Vojsku Jugoslavije, i 20.000 ljudi u OVK. Bez sporazuma, rat je neizbezan pre ili kasnije.