Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

PRAVDA ZA ZRTVE BALKANSKIH RATNIH ZLOCINA

Nova regionalna koalicija pokusava da ustanovi istinu o ratnim zlocinima i donese pravdu zrtvama.
By IWPR Balkans

Tri organizacije iz Bosne, Hrvatske i Srbije i Crne Gore udruzile su snage kako bi istrazile i dokumentovale ratne zlocine pocinjene u ovim zemljama tokom ratova u bivsoj Jugoslaviji.

Beogradski Fond za humanitarno pravo, FHP, "Documenta" iz Zagreba i sarajevski Istrazivacko dokumentacioni centar, iDoc, zajednicki pokusavaju da ustanove istorijske cinjenice u regionu u kome egzistiraju dijametralno suprotne verzije nedavnih istorijskih dogadjaja.

Ove tri organizacije stvaraju do sada najobimniju i najprecizniju bazu podataka o ratnim zlocinima. Ona ce sadrzati detaljne informacije o pocinjenim zlocinima, izjave svedoka i dokumentarne dokaze o mogucim pociniocima. Svi ovi podaci ce biti dostupni lokalnim tuziocima za ratne zlocine u Bosni, Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori.

Pored toga, sve tri organizacije ce formirati i mesovite timove koji ce pratiti sudjenja za ratne zlocine i pruzati podrsku svedocima iz balkanskih drzava koji moraju da svedoce u susednim zemljama. Ovi timovi ce omoguciti i dolazak porodica zrtava iz inostranstva u lokalne sudove, kako bi prisustvovale izvrsenju pravde.

Inicijatori ove akcije se nadaju da ce otkrivanje istine i zadovoljenje pravde doprineti boljem razumevanju i prihvatanju zlocina koji su pocinjeni u celom regionu, utiruci time put za pomirenje.

Medjutim, sve tri organizacije upozoravaju da je pomirenje jos uvek daleko od stvarnosti i navode da razlozi za to leze u siroko rasprostranjenom javnom poricanju zlocina, manipulaciji nedavne istorije od strane politicke elite i oklevanju pri pokretanju procesa za pocinjene ratne zlocine.

"Nazalost, u celom regionu nacionalisticki nastrojeni politicari jos uvek manipulisu istorijskim cinjenicama i koriste ih za sopstvene politicke potrebe", kaze direktor iDoc a Mirsad Tokaca.

"Za njih su to samo obicne brojke kojima se sluze da bi pokazali kako je 'njihov' narod nevin, dok su svi 'drugi' krivi. Nas projekat je znacajan i zbog cinjenice da nijedna od regionalnih vlada ne pokusava da dodje do preciznih podataka o onome sto se zaista dogodilo."

Sa njim se slaze Vesna Terselic iz organizacije Documenta. "Vlade manipulisu brojem zrtava medju bosanskim Muslimanima, Hrvatima i Srbima kako bi na taj nacin podstakle osecaj nezadovoljstva i produbile podeljenost izmedju razlicitih nacija", kaze ona.

"Takvo ponasanje je veoma opasno. Vec smo imali prilike da vidimo kako su istorijske rasprave – kao sto je ona o broju zrtava u koncentracionom logoru Jasenovac – iskoriscene za podsticanje mrznje koja je bila neophodna da bi se stvorili uslovi za rat izmedju Srba i Hrvata u Hrvatskoj 1991."

Izjava Terseliceve se odnosi na koncentracioni logor iz Drugog svetskog rata u kome je najmanje 100.000 Jevreja, Srba i Roma ubijeno od strane ustaskog rezima Ante Pavelica. Nezavisna drzava Hrvatska je formirana pod nacistickim pokroviteljstvom i postojala je izmedju 1941. i 1945.

"Umesto prihvatanja cinjenice da je stotine hiljada ljudi poginulo i da se to nikada ne sme ponoviti, nacionalisti u Beogradu i Zagrebu su pocetkom devedesetih manipulisali brojem jasenovackih zrtava da bi ispunili svoje politicke ciljeve i produbili razlike izmedju Srba i Hrvata", kaze Terseliceva.

"Najuzasniji period hrvatske istorije ponovo je usao u savremeni zivot, ali umesto prihvatanja odgovornosti i pomirenja sa istorijom, jedna strana je umanjivala broj ubijenih, dok je druga cinila suprotno."

"Rasprava o Jasenovcu tokom devedesetih pokazuje da proslost moze ugroziti sadasnjost, zbog cega je izuzetno vazno da se ovoga puta ustanovi istina."

Jedna od organizacija iz ovog saveza vec je ostvarila znacajan napredak u pokusaju da se ustanovi pravi broj zrtava rata u Bosni.

Sarajevski iDoc upravo privodi kraju svoj projekat "Zrtve u stanovnistvu Bosne i Hercegovine 1992 1995", koji po oceni medjunarodnih strucnjaka predstavlja najdetaljniju do sada sprovedenu naucnu analizu u toj oblasti.

Broj ratnih zrtava u Bosni predmet je zucne debate od trenutka kada se rat zavrsio u novembru 1995. Procene se krecu od 50.000 do 250.000, pri cemu se najcesce navodi poslednja brojka.

Rezultati Istrazivacko dokumentacionog centra su iznenadili mnoge – tekuci proces unakrsnog referenciranja vec je potvrdio 90.000 zrtava i Tokaca veruje da ce taj broj na kraju iznositi oko 130.000.

Ove rezultate su vec kritikovali neki clanovi nacionalisticke muslimanske Stranke demokratske akcije (SDA), koja je uvek tvrdila da broj zrtava iznosi najmanje 250.000.

"Ovaj projekat je uznemirio neke ljude zbog toga sto ce pravi podaci biti znatno manji od procena koje su oni navodili", kaze Tokaca.

"Medjutim, za mene kao istoricara i istrazivaca, daleko je vaznije da ustanovim istinu, nego da uvecavam broj ubijenih kao simbol stradanja."

"Manipulacije sa brojevima su besmislene i ponizavajuce za same zrtve. Smrt 130.000 ljudi u Evropi jos uvek predstavlja ogroman broj."

"Svako ko se upozna sa nasim projektom moze videti da su zrtve pojedinci, a ne brojevi u etnickoj statistici."

Pokazujuci na kompjutersku mrezu u koju mladi dobrovoljci unose podatke i zatim proveravaju reference, Tokaca objasnjava na koji nacin su dobijeni krajnji rezultati. "Unakrsno smo referencirali sva imena i druge dostupne podatke, kao sto su mesto i datum rodjenja, imena roditelja i prebivaliste", kaze on.

"Iako je tacno da cemo na ovaj nacin saznati ko su prave zrtve ovog rata i koja je etnicka grupa najvise stradala, ipak mozemo reci i da nijedna etnicka grupa nije 'nevina' ili 'kriva'."

"Iako najveci broj zrtava pripada bosanskim Muslimanima, moramo reci da su i same zrtve cinile zlocine."

Iako sve tri organizacije jos uvek traze sredstva za pojedine delove svog programa, FHP i Documenta se nadaju da ce tokom sledece dve godine uspeti da spoje svoje baze podataka sa podacima koje je sakupio iDoc.

Clanice novoformirane koalicije veruju da ce uspeti da predstave sveobuhvatne podatke o svim zrtvama ratova u Bosni i Hrvatskoj, zajedno sa njihovim imenima i, za mnoge od njih, fotografijama.

Pored utvrdjivanja istine, medju ciljeve ove koalicije spada i pravda za zrtve kroz lokalna sudjenja za ratne zlocine u trenutku kada Haski tribunal privodi kraju svoje procese. Ipak, pokazalo se da vlasti u Bosni, Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori nisu uvek voljne da istraze ratne zlocine i podignu optuznice.

Clanovi koalicije ce pokusati da podstaknu vlasti da pokrenu veci broj slucajeva tako sto ce svoje baze podataka o zrtvama i svedocima ponuditi lokalnim tuziocima za ratne zlocine.

"Vlade u ovom regionu ne pokazuju entuzijazam pri podizanju optuznica za ratne zlocine u kojima su ucestvovali clanovi vecinske etnicke grupe, zbog toga sto misle da ce na taj nacin platiti odredjenu politicku cenu", kaze Natasa Kandic iz FHP a.

"Nadamo se da cemo uspeti da pokrenemo veci broj sudskih procesa tako sto cemo obezbediti izjave svedoka, kao i same svedoke."

Mnogi lokalni tuzioci i sudije za ratne zlocine optuzeni su za brojne proceduralne nepravilnosti. Ceste su tvrdnje o politickoj pristrasnosti u bosanskim, hrvatskim i srpskim sudovima.

Koalicija je formirala Regionalni tim za pracenje procesa za ratne zlocine koji u ovom trenutku nadgleda pet sudskih procesa u Bosni, Hrvatskoj i Srbiji, kao i dva na Kosovu, kako bi se uverila u nepristrasnost sudjenja.

"Nadgledamo ova sudjenja da bismo bili sigurni da se zakon primenjuje posteno i nepristrasno", kaze Tokaca.

Pored toga, koalicija pruza podrsku zrtvama i njihovim porodicama koje dolaze iz drugih balkanskih zemalja da bi svedocili ili prisustvovali zadovoljenju pravde u sudnicama nekada neprijateljskih drzava.

"Medjusobna saradnja na regionalnom nivou je od kljucne vaznosti za sprovodjenje lokalnih sudjenja za ratne zlocine", kaze Terseliceva.

"Razlog za to lezi u tome sto se zrtve i pocinioci cesto nalaze sa razlicitih strana novoformiranih granica koje dele bivsu Jugoslaviju."

Kandiceva se slaze s tim. "Moramo saradjivati kako bismo ohrabrili svedoke koji zive u Hrvatskoj da dodju u Srbiju i svedoce, ili obratno."

"Uzasno je svedociti u sudu, u prisustvu nekoga ko je ubio clana vase porodice. Zamislite kako izgleda putovati u zemlju u kojoj ste bili zrtva etnickog ciscenja, a potom svedociti protiv bivseg policajca."

Koalicija saradjuje sa lokalnim policijskim snagama kako bi se obezbedila zastita svedoka tokom njihovog boravka. Pored toga, oni dobijaju i pravne savete.

Clanovi ovog saveza se nadaju da ce njihova istrazivanja i dokumentacija, zajedno sa podizanjem veceg broja optuznica za ratne zlocine, podstaci debatu i dijalog izmedju zrtava razlicite nacionalnosti.

Ipak, oni upozoravaju da njihov rad sa zrtvama ugrozavaju nacionalisticki orijentisani politicari iz svih etnickih grupa koji pokusavaju da iskoriste udruzenja zrtava za politicke svrhe.

"Mnoga udruzenja zrtava imaju politicke ciljeve", kaze Tokaca.

"Kontrolu nad njima su preuzele vladajuce stranke koje ih kontrolisu svojim pokroviteljstvom i stoga ta udruzenja ne mogu omoguciti adekvatan dijalog izmedju zrtava razlicite nacionalnosti."

"Slicno tome, mnogi balkanski mediji nisu zainteresovani za objavljivanje istine o ratnim zlocinima i stvarnim okolnostima u kojim su zrtve druge nacionalnosti izgubile zivot."

"Pokusavamo da dokumentujemo istinu i ostvarili smo znacajan napredak, ali ce saopstavanje te istine balkanskoj javnosti predstavljati znatno tezi korak".

Aida Alic i Aida Sunje su polaznici programa obuke u kancelariji IWPR/BIRN-a u Sarajevu. Hju Grifits je koordinator za istrazivacke projekte IWPR/BIRN-a.