Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Pravda Na Kosovu U Zakasnjenju

Kosovo predstavlja pravni vakum, sa nesigurnim zakonima, sudijama koje su odsutne i lose opremljenim sudnicama. Zlocini se ne kaznjavaju,sudjenja se odgadjaju i gotovo je citav pravni sistem postao ispolitizovan.
By IWPR

Gotovo pola godine nakon ulaska NATO trupa u Kosovo, medjunarodna zajednica se jos bori za uspostavljanje osnove sudskog sistema. Nedovoljna sredstva, birokratski lavirinti, institucionalno rivalstvo i nedostatak kvalifikovanog osoblja komplikuje vec tezak zadatak donosenja pravde u ovu posleratnu sredinu.


Jedan jedini Okruzni sud koji funkcionise tek je zavrsio sa dva sudjenja. Mnogi zlocini kao sto su namerno podmetanje pozara i ubistva se ne kaznjavaju. Ne postoji civilni sudovi nigde na Kosovu koji bi se bavili aktivnostima koje nisu kriminalne prirode. Jasno je da se pojedini kriminalni elementi uspostavljaju u pojedinim krajevima Kosova, neki od njih su povezani sa snagama bivse Oslobodilacke vojske Kosova (OVK).


Osnovna krivica je u misiji Ujedinjenih Nacija na Kosovu (UNMIK), koja ima zadatak da pokrene citav sistem, od policije do zatvora. Sudovi nemaju osnovnog materijala, sudije imaju apsurdno male i sporadicne plate, cak se i kopije novih zakona koje donosi UNMIK ne dostavljaju kako treba unutar samog Kosova onima ciji je zadatak da ih sprovedu.


Osnovni problem je u oklevanju zapadnih vlasti da omoguce dovoljno sredstava za ovu misiju. Medjutim, finansijske brige ne predstavljaju jedini problem.


"Ne treba novac za sve stvari", kaze Ethem Rugova, glavni sudija koga je naimenovao UNMIK u prizrenskom Okruznom sudu. U pitanju je, kako on kaze, nedovoljna informisanost medjunarodnog osoblja kao i njihova sporost.


"Oni su ovde dobro placeni i nisu zainteresovani da privedu kraju posao jer ce morati da se ubrzo vrate kuci", kaze Rugova. "Kako bi se drugacije objasnila njihova sporost?"


Do sve vecih razmirica izmedju lokalnih pravnika i UNMIK doslo je ubrzo posto je Kouchner stavio svoj potpis na odredbu koja se odnosila na primenjivanje zakonskih mera na Kosovu.


Potpisana 25.jula, odredba broj 1 navodi da ce se zakon "koji je bio na snazi pre 24.marta 1999.godine jos uvek primenjivati na Kosovu", dok god nije u sukobu sa standardima medjunarodnih ljudskih prava, ili sa rezolucijom UN, broj 1244, kojom je Kosovo stavljeno pod medjunarodnim vojnim i administrativnim protektoratom.


UN tumace ovu odredbu zakona kao nastavak primene srpskog krivicnog zakona i jugoslovenskog sudskog postupka koji je vazio na Kosovu pre pocetka NATO bombardovanja 24.marta.


Iako je tumacenje UNMIK u skladu sa medjunarodnim pravom, propust da se kategoricki potvrdi o kom se zakonu radi otvorilo je vrata albanskim advokatima da tvrde da UNMIK treba da podrzi stari krivicni zakon na Kosovu koji je vazio do 1989.godine, kada je pokrajini oduzeta automnost.


Termin, "pre" neki albanski advokati navode, znaci bilo sta pre 24.marta. Za njih, srpski zakon je neustavno nametnut, diskriminativan u odnosu na Albance i simbol decenije ugnjetavanja.


Neke novoimenovane sudije prete da ce dati ostavku. Jedan sudija iz Prizrena, A.Krasniqi, rekao je da UNMIK nametanjem srpskih zakona na Kosovu "ozakonjuje srpsku okupaciju Kosova".


Ovo sporno pitanje kuliminiralo je 15.avgusta u susretu izmedju Kouchnera i novimenovanih sudija i tuzilaca. Na ovom sastanku Kouchner je popustio zahtevima da ne dodje do nametanja srpskih zakona i stoga je protivrecio sopstvenoj zakonskoj odredbi. Sto je vaznije, pravni eksperti zakljucuju da je dozvolio albanskim pravnicima da ispolitizuju sudski proces.


Postoje samo male razlike izmedju kosovskog i srpskog kaznenog zakona, kako priznaju albanski advokati, pitanje je pre simbolicno nego politicko.


Dok ne dodje do razvoja novog krivicnog zakona, sto bi moglo da potraje najmanje mesecima, zbrka oko zakona koji ce se primenljivati pravi vakuum u kosovskom zakonskom sistemu.


U nekim slucajevima vojnici KFOR-a i policija UNMIK primenjuju jednu vrstu procedure, dok sudovi primenjuju drugu. Neki zlocini nisu predvidjeni u kosovskom zakoniku, kao sto su ratni zlocini, tako da cak i albanske sudije moraju primenjivati srpske i jugoslovenske zakone.


Cak i da se postigne saglasnost po pitanju zkona, sudovi nece biti u poziciji da normalno funkcionisu. Od polovine novembra, UNMIK je naimenovao 41 sudiju i 14 tuzilaca u pet okruga Kosova i jedan Ad Hoc Visi Sud . Medjutim, sedam novih srpskih sudija dalo je ostavku odmah posle naimenovanja.


Od preostalih sudija i tuzilaca, 42 su Albanci, cetiri su Goranci, jedan je romske i jedan je turske nacionalnosti. Kosovo je pre rata imalo oko 650 sudija i tuzilaca, iako je opste prihvaceno uverenje da je taj broj uvecan.


Nijedan od novoimenovanih ljudi ne radi u prihvatljivim uslovima. Sudovi i tuzilacke kancelarije nemaju osnovnog materijala, kao sto je papir, a da ne govorimo o kompjuterima. Kada su se srpske vlasti povukle sa Kosova, one su uzele sve sto je bilo vredno, ukljucujuci i sudske fascikle za poslednjih deset godina.


Od polovine novembra, UNMIK je omogucila minimalne zalihe u nekim od pet Okruznih sudova. Tuzilacka kancelarija u Peci, na primer, ima jednu masinu za kucanje, nema telefona i krov prokisnjava. Novoimenovani glavni tuzilac Flamur Kelmendi, koji je 1989 otpusten sa posla zajedno sa svojim albanskim kolegama, mora upravljati okrugom u kome zivi preko 450 hiljada ljudi, sa sporadicnom elektricnom strujom i vodom.


Jos vise zacudjuje isplata licnih dohodaka koju organizuje UNMIK. Do izmene budzeta doci ce u januaru, kaze UNMIK, sa vecim platama i boljim zalihama. Do tada tuzioci i sudije dobijaju oko 350 maraka mesecno (oko 180 dolara) i vecina od njih je do sada primila samo dva meseca plate. Kao kontrast, strazar u stabu UNMIK prima 1,100 nemackih maraka.


Medjutim, mnogi se problemi ne mogu resavati bez dodatnih sredstava. UNMIK jos uvek ne izdaje sluzbene novine u kojima bi se objavljivale nove Kouchnerove odredbe, sto mesecima koci sirenje ovih odredba. Institucionalno rivalstvo i poklapanje odgovornosti izmedju UN i Organizacije za bezbednost i kooperaciju u Evropi (OSCE), dva tela koja su u okviru UNMIK zaduzena za sudstvo, jos vise komplikuje problem.


Na sudovima ne postoji obezbedjenje. Prizrenski sud bio je pljackan tri puta do sada i na jednom od dva sudjenja koja su se do sada odrzala, porodica optuzenika samo sto nije izazvala nemire kada je procitana kazna od cetrnaest godina zatvora.


Od polovine novembra, oko 250 ljudi je pritvoreno u objektima vojnih zatvora u pet okruznih oblasti Kosova. Uslovi pritvora bolji su nego sto su bili pod srpskom vladom, kazu albanski advokati. Pritvorene mogu posecivati predstavnici Crvenog krsta i OSCE.


Medjutim, jos uvek ne postoje uslovi za maloletnike i dusevno rastrojene.


Od ljudi koji se nalaze u pritvoru, cetrnaest je optuzeno za ratne zlocine, tri od njih su romske nacionalnosti, a ostali su Srbi. Ukoliko kao sto sad izgleda dodje do sudjenja njima na Kosovu, a ne u Hagu, postoji ozbiljna zabrinutost da nece doci do postenog sudjenja. OSCE predlaze da se dovedu medjunarodne sudije.


Do sada su dvadeset i dva kriminalna sudjenja pocela u Prizrenu, jedinom Okruznom sudu koji trenutno ima porotnike potrebne za sudjenje. Zakonska klauzula predvidja da osoba pod istragom mora biti izvedena pred sud u roku od sest meseci od hapsenja i da pripadnici policije koji su ucestvovali u ovom slucaju moraju dati izjave istraznom sudiji. Ovo ce biti tesko sprovesti kada su u pitanju vojnici KFOR ili policija UNMIK koji mogu dobiti premestenje van Kosova pre nego sto slucaj dospe na sud-sto je jos jedna prepreka koja ce odugovlaciti proces pravde na Kosovu.


Fred Abrahams je visi istrazivac sa Balkana za organizaciju "Human Rights Watch".