Poziv na Umerenost
IWPR-ov novinar iz Makedonije poziva na toleranciju nakon hapsenja prosle sedmice.
Poziv na Umerenost
IWPR-ov novinar iz Makedonije poziva na toleranciju nakon hapsenja prosle sedmice.
Da vas uhapse bez ikakvog razloga, kao sto se meni desilo 9. juna, nesto je cega se covek seca dok je ziv. Nakon pocetnog soka prisetio sam se da me je ta epizoda naucila vaznim stvarima.
Postoje opasni elementi na zvanicnoj politickoj sceni u Makedoniji koji sve Albance predstavljaju kao potencijalne neprijatelje drzave. Takodje, ima i onih koji vise vole miran suzivot i kojima je stalo da se izbegne krvoprolice.
Toga sam postao svestan u trenutku kada su mi podrsku pruzile i albanske i makedonske kolege, kao i brojne strane kolege, nakon clanka objavljenog na ovom veb sajtu koji je doneo uznemirujuce vesti o mom hapsenju.
Kao novinar i politicki analiticar, sasvim sam svestan da su i albanska i makedonska zajednica propatile tokom prethodnih meseci, te da jedan broj pripadnika obe zajednice nastradao.
Naravno, mnogi su imali gora iskustva od mene. Niko me nije fizicki maltretirao. Samo sam pritvoren na nekoliko sati. Ipak, to iskustvo nije bas bilo zabavno. U takvoj situaciji tesko je sacuvati valjan pogled na dogadjanja.
Incident se desio dok sam putovao ka Skoplju krenuvsi iz doma mojih roditelja. Sva vozila su zaustavljana na kontrolnom punktu tako da nisam bio zabrinut kada je policajac uzeo moju licnu kartu kao i isprave moja tri saputnika.
Ali, samo je meni receno da izadjem iz kola i policija je pocela da prelistava moje dokumente. Zbog njihovog ponasanja sam pomislio da bih mogao zavrsiti kao jos jedna zrtva ovog balkanskog sukoba.
Pokusao sam da im objasnim da samo radim svoj novinarski posao i da nista lose nisam uradio, ali su me oni prosto ugurali u jedan kamion bez prozora. Jedan od njih je rekao da je to "naredjenje". Drugi policajac je zatvorio vrata i cuo sam ga kako kaze: "Definitivno je gotov".
To nije bilo prvi put da moja porodica ima problema sa policijom. Pre mesec dana je zrtva bio moj otac, nastavnik geografije. Ispitavali su ga o meni i mojim aktivnostima.
Kao i sada, u oba slucaja, nisam imao nikakvog razloga da se osecam kao da sam nesto skrivio. Bilo da se radi o mojim politickim analizama ili novinarskim clancima, uvek sam prezentovao istinitu sliku dogadjaja.
Nema sumnje da su ovim hapsenjem zeleli da me zaplase i da uticu na to da promenim nacin na koji pisem. Ima veoma malo albanskih analiticara ili novinara u Makedoniji koji govore engleski i imaju tako brojne inostrane kontakte kao ja.
Mozda su upravo zbog toga i cinjenice da sam uvek nastojao da izlozim jednu uravnotezenu sliku pokusali da me isprovociraju da iznosim klevete na etnickoj osnovi ili da me nateraju da prihvatim govor mrznje.
Ovakvo ponasanje je veoma opasno za buducnost Makedonije. Opisivanje pristalica umerene opcije kao latentnih izvora nevolja jedino moze pospesiti medjuetnicki animozitet i produbiti nepoverenje.
A nisam jedini koji je iskusio ovakvu vrstu problema. Istog vikenda kada sam bio uhapsen, policija je izvrsila premetacinu u domovima cetvorice novinara dnevnog lista na albanskom jeziku "Fakti". Drugu dvojicu izvestaca koji rade za novinsku agenicju Frans pres takodje je presrela i fizicki maltretirala makedonska policija.
Nesto ranije, TV Arti, nezavisnoj albanskoj stanici u Tetovu, iskljucena je struja na dva dana, nakon sto su primili upozorenje od drzavne komisije za elektronske medije zbog programa u kome se objavili izvestaj o smrti Albanaca u jednom selu blizu Kumanova.
Vecina tih albanskih novinara su mladi ljudi gladni vesti, i to ona vrsta koja zeli da izadje iz kancelarije i utvrdi sta se tacno desava.
Ovaj incidet se zbio neposredno nakon poziva predsednika vlade Ljupca Georgijevskog albanskim novinarima da eksplicitno iskazu svoju lojalnost drzavi. "Oni moraju da se sasvim jasno odrede na kojoj su strani u ovom konfliktu," izjavio je njegov portparol Antonio Milosevski.
Ovde se radi o opasnoj taktici prenetoj iz komunistickih vremena kojom se otvara sezona "lova" na svakoga ko bi bio osumnjicen za nelojalnost drzavi. Time se neizostavno ismeva ideja o novinarskom profesionalizmu.
Srecom, siroka podrska koju sam dobio od kolega iz celog sveta podsetila me je da tolerancija ipak postoji. Saznanje da postoje takvi ljudi koji me podrzavaju povratilo mi je snagu i veru.
Medju porukama koje sam dobio bilo je i pretecih. Od trenutka kada je izbila kriza u Makedoniji, dobijao sam pretnje preko telefona od ljudi koji su od mene zahtevali da prestanem da pisem i da prekinem svoje odnose sa stranim diplomatama i organizacijama. Nakon IWPR clanka o mom hapsenju, primio sam nekoliko kratkih pretecih poruka elektronskom postom od nacionalista. Jos uvek dobijam pretnje.
Dopustite mi da na kraju kazem da su mi od svih poruka podrske koje sam dobio najvazniji bili telefonski pozivi makedonskog i albanskog kolege odavde. Rec je o kolegama koji znaju kakav je osecaj biti pritvoren dok rastu napetosti u Makedoniji.
Upravo su mi oni sugerisali da izadjem u javnost i iznesem svoj slucaj u nadi da bi to moglo biti od pomoci drugim novinarima u Makedoniji. U nadi da bi to pomoglo samoj Makedoniji.
Veton Latifi pomocnik urednika IWPR-a u Makedoniji i nezavisni politicki analiticar.
