Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

POVRATAK PRE VREMENA

Pripadnici kosovskih manjina izjavljuju da se ne mogu vratiti kuci, ako tamo za njih nema posla, ako nemaju gde da zive i ako im nije osigurana bezbednost.
By

Hamid Zimberi, Askalija od pedesetak godina, vratio se ove sedmice u svoju novoizgradjenu kucu u Vucitrnu, malom gradu dvadesetak kilometara severno od Pristine.


"Ima tu stvari koje jos treba uraditi, kao sto su snabdevanje vodom i strujom", kaze Hamid, ali njegova najveca briga je bezbednost. "Za sada se osecamo bezbedno, ali uvek postoji element straha od onoga sto bi se moglo dogoditi". Zimberijeva kuca je spaljena u martovskim neredima, u dvodnevnom divljanju gomile koju su cinili etnicki Albanci, a koje je bilo upereno protiv Srba i drugih manjina: Askalija, Roma i Egipcana.


Spaljene su stotine kuca, 4.000 ljudi je raseljeno, a 19 je izgubilo zivot.


Od 69 porodica Askalija iz Vucitrna koje su u ovim neredima ostale bez domova, samo njih 10 je pristalo da se vrati u kuce koje su kosovske vlasti do sada obnovile.


Kazim Demaci, koji je posle martovskih nereda potrazio utociste u vucitrnskom hotelu Vicianum, kaze: "Ne mislimo da je dovoljno bezbedno da bismo se vratili."


To se dogodilo pre vise od godinu dana, ali zbog nedovoljne bezbednost i nedostatka radnih mesta i kuca, manjinske zajednice Kosova se i dalje nalaze u nekoj vrsti prelaznog perioda.


Mnogi zive u kampovima za raseljena lica kao sto su Zitkovac i Cesmin Lug u Mitrovici na severu Kosova, ili Plemetina blizu Pristine, gde su uslovi narocito losi. U svom prvom obracanju skupstini Kosova u svojstvu premijera, 24. marta, Bajram Kosumi je potvrdio da ce stati iza svog obecanja da ce centar Plemetina do juna biti zatvoren.


"Bio sam u prilici da izbliza vidim kako neki od ovih ljudi zive u privremenom naselju u centru Plemetina", rekao je Kosumi u svom obracanju. "Moram priznati da postojanje ovog kampa daje najgoru sliku o Kosovu."


Da bi se obezbedilo da povratnici imaju gde da se vrate, svaka opstina treba da obezbedi izgradnju vise kuca za njihov smestaj. Ali ovaj proces nije tekao bez problema.


Hadzi Zilfi Merdza, lider Ujedinjene partije kosovskih Roma, PreBK, i poslanik u Skupstini Kosova izjavio je da moraju biti ispunjeni odredjeni standardi, pre nego sto se od Roma bude zahtevalo da se vrate.


"Uopste nisam zadovoljan nacinom na koji se ovaj proces odvija", rekao je Merdza. "Kosovo mora ispuniti neke osnovne uslove koji ce omoguciti povratak Roma, kao sto su obnova njihovih kuca i obezbedjivanje radnih mesta i obrazovanja." Prema popisu iz 1991. gosine, na Kosovu je bilo 150.000 Roma, Askalija i Egipcana. Merdza je izjavio da ih je danas ostalo samo 50.000. Veruje se da se oko 20.000 nalazi u susednim zemljama, kao sto su Srbija, Crna Gora i Makedonija, dok je ostatak u zapadnoj Evropi.


Kao i hiljade drugih Roma, Hazir je pred nasiljem posle NATO bombardovanja u junu 1999. pobegao u Nemacku.


Mnogi su na silu vraceni da se ovde suoce sa svojom neizvesnom sudbinom. Hazir i njegova cetvoroclana porodica sada zive u jednoj supi na periferiji Djakovice.


"Nemacke vlasti nije interesovalo da li imamo ili nemamo kucu i posao kojima cemo se vratiti, i sada smo ovde bez i jednog i drugog", kaze Hazir.


Lideri politickih stranaka Roma, Askalija i Egipcana sastali su se u Pristini sa clanom nemackog parlamenta Kristoferom Straserom, koji je clan nacionalne komisije za ljudska prava, da bi razgovarali o problemima koji nastaju usled prinudne repatrijacije.


Sabit Rahmani, predstavnik zajednice Askalija, izjavio je da je pokusao da ubedi nemackog zvanicnika da uslovi na Kosovu nisu dobri za povratak manjinskih zajednica iz mesta kao sto je Nemacka.


"Argument da su nemacke trupe upucene ovamo da bi se Kosovo ucinilo bezbednim nije dovoljan razlog za deportaciju Roma, Askalija i Egipcana koji su izbegli", izjavio je Rahmani. "Ako ti ljudi nemaju kuce i poslove kojima ce se vratiti, kako povratak moze biti bezbedan za njih?"


Nezaposlenost je narocito ozbiljan problem za Rome i druge manjine.


Merdza kaze da retko vidja Rome zaposlene u javnim sluzbama kao sto su Kosovska policijska sluzba, KPS, ili Skupstina Kosova.


Prema izvestaju Ujedinjenih nacija iz februara, od 3.024 aktivna clana Kosovskog zastitnog korpusa (KPC), samo dvojica su Romi, 33 Askalije i osam Egipcani, dok u KPS, od 6.254 aktivna clana, samo njih 379 pripadaju ne-srpskim manjinama.


Kerim Gara, predstavnik zajednice Askalija iz Kosova Polja, izjavio je da unutar zajednice koja broji 4.000 ljudi samo 22 Askalija i Roma imaju zaposlenja u lokalnim institucijama.


Dia Krasnici i Sanela Memet pohadjaju osnovni novinarski kurs koji organizuje IWPR uz podrsku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.