Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Potraznja za nekretninama na Jadranu ozivljava bum

Bogati stranci, ohrabreni prognozama da bi Dalmatinska rivijera mogla biti nova Azurna obala, traze kuce za odmor na Jadranu.
By Goran Vezic

Bogati stranci uzurbano kupuju nekretnine na prelepim hrvatskim ostrvima, koja bi uskoro mogla postati jedna od najtrazenijih destinacija za odmor u regionu.


Nakon sto je trziste nekretnina u Hrvatskoj otvoreno za strane investitore, interesovanje za sve priobalne gradove i mesta je u porastu - ali najveci interes vlada za ostrva.


Zemlja je pocetkom devedesetih godina, dok je rat besneo u bivsoj Jugoslaviji, bila zatvorena, ali nakon povratka mira 1995.godine, obala preko leta privlaci sve bogatije goste. Medju njima se nalaze pripadnici evropskih kraljevskih porodica, neverovatno bogati americki biznismeni kao sto je Bill Gates, i filmske zvezde kao sto su Sharon Stone i Clint Eastwood.


U socijalistickoj Jugoslaviji, posetioci iz inostranstva nisu mogli da poseduju ili kupuju imovinu bez specijalnih ovlascenja, kao kada je pokojni predsednik Tito odobrio svom britanskom prijatelju Fitzroy MacLeanu da kupi kucu na Korculi.


Nezavisnost Hrvatske dovela je do uklanjanja najveceg broja takvih barijera i stranci sada imaju pravo da kupuju zemlju - ukljucujci i i citava ostrva, ako to zele. "Interesovanje je znacajno", kaze Ivkica Vulic, vlasnik agencije za nekretnine "Broker" u Splitu. "Ipak, postoje i odredjeni problemi, narocito u pogledu dozvola za gradnju."


Svaki buduci zemljoposednik mora imati dosta novca u banci. Daksa, koja se nalazi u blizini Dubrovnika, prodaje se za gotovo cetiri miliona eura - nesto preko cetiri miliona americkih dolara. Jedno drugo ostrvce na Paklenim otocima u blizini Hvara prodaje se za 2,3 miliona eura.


U Zadarskom arhipelagu nalaze se i najskuplja i najjeftinija ostrva, a cena kvadratnog metra ide od pet do sezdeset eura. Skarda i jedno ostrvce izmedju Pasmana i Kornata prodaju se jedno za pedeset, a drugo za pola miliona eura.


Hrvatska posle Grcke ima vise ostrva nego bilo koja druga mediteranska zemlja. Pored prirodne lepote, krasi ih to sto su izolovana i retko naseljena. Na 48 ostrva naseljeno je 125.000 stanovnika, a 670 ostrva je nenaseljeno.


Opadanje broja stanovnika snazno se osetilo u arhipelagu. Brac, jedno od najvecih ostrva, ima svega 13.000 stanovnika, u odnosu na 23.000 od pre jednog veka.


Porez na vinograde koji je uveden pocetkom dvadesetog veka od strane tadasnje austrougarske uprave oterao je mnoge ostrvljane preko mora. Tokom industrijalizacije posle Drugog svetskog rata, jos veci broj stanovnika se preselio u gradove na kopnu u potrazi za poslom.


Razvoj turizma sezdesetih godina zaustavio je ovaj trend, ali ga nije mogao obrnuti. Ostrvljani - koji su do tada postali zavisni od turizma - doziveli su tezak udarac izbijanjem rata 1991.godine.


Mada je vecina starih zabrana ukinuta, zainteresovani jos uvek nailaze na teskoce pri kupovini zemlje u Hrvatskoj. Na vecini ostrva zakoni o zastiti prirode dozvoljavaju vlasnicima samo da koriste vec postojece objekte i popravljaju ih ako je potrebno. Nove gradjevine nisu dozvoljne, uz retke izuzetke, kao sto su Obonjani u Sibenskom arhipelagu.


Ivo Milatic, pomocnik ministra za javne radove, rekonstrukciju i gradjevinarstvo i nacelnik odeljenja za razvoj, naglasava da ne zeli da podstice njihovo masovno prebacivanje u privatno vlasnistvo.


Lokalno stanovnistvo je podeljeno oko mogucnosti dobijanja bogatih stranaca za susede. Skeptici se zale da oni nece stititi interese Hrvatske.


Takvi strahovi su uglavnom neosnovani, posto ce verovatno samo mali broj ostrva biti privatizovan. Mnoga od najatraktivnijih ostrva, poput onih u Kornatskom arhipelagu, pripadaju nacionalnim parkovima i ne mogu se prodavati.


Goran Vezic je novinar nezavisne novinske agencije "Stina" u Splitu.