Potraga Za Stabilnim Balkanom
Zapad je udvostrucio napore rekonstruise Balkan, ali stabilnost ovog regiona je jos uvek nedostizan cilj.
Potraga Za Stabilnim Balkanom
Zapad je udvostrucio napore rekonstruise Balkan, ali stabilnost ovog regiona je jos uvek nedostizan cilj.
Dugo ocekivana sednica o finansiranju Balkana odrzana je ove sedmice u Brusselsu i obecala 2, 4 biliona dolara, sto je znatno premasilo sva ocekivanja. Ova suma namenjena je kratkorocnim projektima u jugoistocnoj Evropi.
Finansijski paket Brusselsa omogucio je ekonomsku podlogu Paktu stabilnosti koji je u julu prosle godine najavljen na samitu u Sarajevu.
Samit je odrzan posle vojne kampanje NATO snaga koja je trajala jedanaest nedelja i kojom je okoncan dugotrajan sukob izmedju srpskih snaga bezbednosti i Oslobodilacke vojske Kosova.
Postojala je opasnost da se ovaj sukob prosiri u Albaniju ili mozda cak na bivse jugoslovensku republiku Makedoniju.
Akcija NATO snaga uspela je da obuzda i za sada otkloni sirenje kosovske krize. Potencijalna zarista sukoba nalaze se unutar preostalog dela jugoslovenske federacije.
Unutar Srbije, autoritativni rezim predsednika Slobodana Milosevica trenutno je zaokupljen zavodjenjem ostrih mera protiv nezavisnih medija. Opozicija je razjedinjena I propustila je nekoliko sansi da Milosevica zaista izazove.
Medjutim, ekonomska oskudica i represivne mere bi mogle da izazovu nasilje, pokrenuvsi nezadovljstvo javnosti koje kljuca ispod povrsine. U nedostatku demokratskog okvira za kanalisanje nezadovoljstva, pobuna bi mogla predstavljati jedini nacinm da se dodje do promene.
Nije samo da se u Srbiji osecaju sve vece tenzije.
"Dok god je Milosevicev rezim na vlasti, postoji mogucnost potencijalnih sukoba", kaze Petre Roman, rumunski ministar spoljnih poslova. "Svakodnevni zivot i raspolozenje Srba danas podseca na raspolozenje Rumuna u poslednjim godinama Ceausescu vladavine."
Jedan od nacina da beogradsko rukovodstvo odvrati paznju svoje javnosti, mogao bi biti konfrontacija sa Crnom Gorom, da bi se sprecilo njeno osamostaljivanje.
To bi istovremeno predstavljalo rizik od gradjanskog rata, ne samo u Crnoj Gori vec i u Srbiji. Pored toga, NATO bi se mogao umesati u sukob i to bi se pokazalo poraznim po Milosevicev rezim.
Ucesnici sastanka donatora u Brusselsu su se svojski trudili da zaborave na te crne slutnje. Ipak niko nije mogao umanjiti cinjenicu da Pakt stabilnosti, to jest paket ekonomske obnove, ima nepopravljivi defekt - sve dok Srbija ostaje crna rupa regiona.
Albanija i Makedonija su zemlje koje su najvise osetile negativni uticaj izlovanog statusa Beograda i opasnosti od dalje uskomesanosti unutar Makedonije.
"Pazljivo pratimo razvoj dogadjaja u Crnoj Gori", kaze albanski ministar spoljnih poslova Pascal Milo "Ne bi mogli reci da li ce do sukoba doci za nekoliko nedelja ili nekoliko meseci. Milosevic vise misli na ucvrscivanje svoje pozicije u samoj Srbiji nego o Crnoj Gori".
Postoji zabrinutost u Tirani i Skoplju, zato sto Albanija i Makedonija dele geografsku bliskost potencijalnim jugoslovenskim zarisnim tackama, kao i teske ekonomske uslove.
Pored toga, nesigurna situacija u Albaniji i prisustvo neposlusne etnicke albanske zajednice u Makedoniji, koce njihove izglede za stabilnost.
Na manje dramatican nacin, Rumunija i Bugarska takodje su tesko pogodjenje posledicama sukoba na Kosovu. Dunav je prepolovljen na dva dela ostacima porusenih mostova u Jugoslaviji koje je bombardovao NATO. Njihova trgovina sa kljucnim centralnim i zapadnim evropskim trzistima i dalje je obustavljena.
Nade koje su ove zemlje polagale u neku vrstu kompenzacije nisu se obistinile, iako ce sredstva iz Fonda za rekonstrukciju koja su obecana u Brusselsu ici ka saniranju njihovih ekonomskih poteskoca.
Uoci same konferencije u Brusselsu diplomatski pritisak od strane EU rezultirao je razresenjem osmogodinjeg nesporazuma izmedju Rumunije i Bugarske. Spor se vodio oko mesta na kome ce se izgraditi most na Dunavu koji povezuje ove dve zemlje.
Ovaj sporazum skopljen je posto je EU poslala jasne signale Bucharestu i Sofiji da ce ih brzo ukljuciti u program evropske integracije.
Zaista, odluka EU na Helsinskom samitu u decembru 1999. godine da pozove Bugarsku i Rumuniju da pocnu sa pregovorima o pristupanju u EU, predstavljala je nagradu za jaku podrsku vlada ovih zemalje vojnoj akciji NATO snaga protiv Jugoslavije.
Cak su i licnosti rumunske opozicije, ukljucujuci i one koji nisu pro-zapadno orjentisane, prihvatile da je njihova zemlja diplomatski profitirala od stava koje su njihove vlade zauzele u toku rata. "S politicke tacke gledista", kaze Teodor Melescanu, vodja Saveza za Rumuniju, "rekao bih da nam se solidarnost koju smo pokazali isplatila".
Dok javni entuzijazam za uclanjenje Bugarske i Rumunije u EU ne jenjava, podrska javnog mnenja ovih zemlaja uclanjenju u NATO je oslabila u toku bombardovanja.
Odluka obe vlade da svoj vazdusni prostor otvore za avione NATO snaga nije bila popularna u narodu, jer su se mnogi Bugari i Rumuni uplasili da ce se rat pribliziti njihovim domovima. Sada ta ideja polako vraca popularnosti.
Izbori u Rumuniju zakazani za kraj ove godine mogli bi dovesti nacionaliste na vlast. Time bi balkanskoj integraciji bio zadat veliki udarac, jer bi to vodilo zahladjenju odnosa izmedju Bukuresta i Brusselsa. Takodje bi posredno moglo doci do zahladjenja odnosa sa Madjarskom, najnovijim clanom NATO snaga i verovatno sledecom clanicom EU.
U zapadnom delu Balkana doslo je do znacajnog napretka, kad je rec o stabilnosti. U toku NATO bombardovanja Bosna je bila mirna, a bosanski Srbi nisu pravili teskoce mirovnim trupama SFOR-a.
Od tada je Milorad Dodik, pragmaticni premijer Republike Srpske, konsolidovao svoju vlast. U medjuvremenu je SFOR uhapsio nekoliko osumnjicenih ratnih zlocinaca.
Wolfgang Petritsh, Visoki predstavnik medjunarodne zajednice smenio je sa polozaja 20 ekstremnih protivnika mirovnog procesa sve tri etnicke strane.
Smrt hrvatskog predsednika Franje Tudjmana i izborni poraz njegove administracije otklonili su kljucni faktor nestabilnosti u Bosni. Nova pro - zapadno orijentisana vlada u Zagrebu vise nije zainteresovana za Tudjmanov san o aneksiji delova Bosne u kojima zive Hrvati.
Istovremeno, Srbija je znatno oslabljena posle poraza u sukobu sa snagama NATO, pa je njena spremnost za izazivanje nemire u Bosni znatno umanjena.
Uprkos ovakvom razvoju dogadjaja, Petritsch je zabrinut da bi razaranje onoga sto je ostalo od Jugoslavije moglo oslabiti njegove napore da sjedini dva entiteta Bosne.
"Ne trebaju nam nove nezavisne drzave u ovom regionu", kaze on. "To pripada proslosti. Trebalo bi izbegavati uspostavljanje novih drzava, kao u slucaju Kosova, ili Crne Gore."
Pitanje buduceg statusa Kosova, dalja prisutnost Milosevicevog rezima i neizvesna buducnost Makedonije, predstavljaju kljucne pretnje krhkoj stabilnosti Balkana.
Jedinstven stav Zapada i balkanskih nacija tokom i nakon kosovske krize, povecali su nade za vecu stabilnost, kooperaciju i prosperitet u citavom regionu. Do sada su se ove nade samo delimicno ostvarile u praksi.
Gabriel Patros je analiticar jugositocne Evrope za BBC World Service.
