Postavljeni uslovi za pregovore o konacnom statusu izazivaju bes Kosovara
Teski preduslovi gase nade da ce brzo doci do pregovora o nezavisnosti.
Postavljeni uslovi za pregovore o konacnom statusu izazivaju bes Kosovara
Teski preduslovi gase nade da ce brzo doci do pregovora o nezavisnosti.
Niz uslova koje su Ujedinjene nacije odredile kao preduslov i za samo otpocinjanje razgovora o suverenitetu izaziva bes medju kosovskim Albancima koji zele nezavisnost.
Posle tri godine rada, Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, uporno zaobilazi pitanje buducnosti Kosova.
Pre godinu dana UNMIK je definisao set standarda - osam preduslova - koji treba da odrede tok daljeg razvoja regiona. Ali u drugoj polovini januara, medjunarodne vlasti su postavile i uslov da ovi standardi moraju biti ispunjeni pre nego sto se otvore pregovori o konacnom statusu.
To je izazvalo bes Kosovara koji su optuzili Ujedinjene nacije da pristupaju stvarima sa pogresne strane - oni zele da se o statusu govori pre nego sto standardi budu utvrdjeni.
Tenzije oko ovog pitanja eskalirale su u nedelji nakon formiranja nove zajednice Srbije i Crne Gore, uz podrsku Evropske unije, u kojoj Kosovo nedvosmisleno ostaje deo Srbije.
Cetrdesetdva clana kosovskog parlamenta zahtevalo je da se u parlamentu izglasa nezavisnost. Neki novinski kolumnisti su konstatovali da i pored toga sto ovi parlamentarci imaju pravo da se ljute, takvo jednostrano postupanje ne bi bilo pozeljno jer slican pristup u proslosti nije doneo nista dobro.
Albanska vecina na ovoj teritoriji vodi kampanju za sticanje nezavisnosti jos od 1989.godine, kada je ovim podrucjem upravljao Beograd. Nakon sto su NATO snage 1999.godine primorale Srbiju da se povuce, Kosovo je postalo protektorat Ujedinjenih nacija kojim se upravlja u skladu sa odredbama Rezolucije Saveta bezbednosti br. 1244.
Ovom rezolucijom UNMIK je obavezan da "omoguci politicki proces koji treba da odredi buducnost Kosova".
Ali, Mihael Stajner je svojim autoritetom u poslednje vreme ovaj aspekt misije potisnuo u drugi plan. U obracanjima javnosti u Pristini, Beogradu i pred Savetom bezbednosti 6.februara, on je naglasio da je u 2003.godini jos uvek prerano govoriti o konacnom statusu Kosova.
Lista visokih standarda koji se moraju ispuniti da bi otpoceli pregovori o konacnom statusu ukljucuje povratak srpskih izbeglica, slobodu kretanja za manjine, dijalog sa Beogradom, formiranje demokratskih institucija i uspostavljanje vladavine zakona.
Etnicki Albanci, koji cine 95 procenata stanovnistva Kosova, odbacuju nacelo "standardi pre statusa", na kojem insistira UNMIK. Lideri takodje brinu zbog odsustva bilo kakvog vremenskog okvira za ispunjavanje ovih uslova.
Bajram Redzepi, premijer Kosova, izjavio je za IWPR da je neprihvatljivo to sto se citavo pitanje statusa pretvara u taoca zahtevanih standarda. "Mora postojati makar neki rok za ostvarivanje tih standarda", rekao je on.
Ali, Oliver Ivanovic, sprski predstavnik u predsednistvu kosovskog parlamenta, izjavo je za IWPR da se Srbi u potpunosti slazu sa stavom da "standardi moraju biti ispunjeni pre (razmatranja pitanja konacnog) statusa".
To odrazava stav srpske manjine da je Kosovo i dalje deo Jugoslavije. Oni ne zure da vide kosovsku drzavu u kojoj ce dominirati Albanci.
Za Albance je povratak srpskih izbeglica verovatno jedan od najtezih i najbolnijih uslova na UNMIK-ovoj listi. Prema izvorima iz UNMIK-a, od 200.000 izbeglica, uglavnom Srba, koji su napustili svoje kuce posle NATO bombardovanja, samo oko 6.000 se vratilo na Kosovo.
Medjunarodna krizna grupa, ICG, u Pristini tvrdi da odsustvo definisanog konacnog statusa Kosova obeshrabruje Srbe koji bi zeleli da se vrate, jer ne znaju da li se vracaju na nezavisno Kosovo ili na teritoriju koja je i dalje vezana za Srbiju.
Predstavnici UNMIK-a izjavljuju da mogu pomoci u procesu povratka, ali ne mogu beskonacno dugo obezbedjivati one koji se vrate.
Drugo bolno pitanje na listi jeste zahtev da se uspostavi dijalog izmedju Pristine i Beograda.
Vecina kosovskih Albanaca ne podrzava takve pregovore i smatra da su veze sa Beogradom prekinute kampanjom etnickog ciscenja tokom koje je vise od pola miliona Albanaca proterano iz svojih kuca, i iza koje je ostalo na hiljade ubijenih ili nestalih.
Enver Hasani, profesor medjunarodnog prava na Univerzitetu u Pristini, izjavio je da ovaj dijalog mora poceti ranije ili kasnije. Ali sada nije pravi trenutak za to, s obzirom na to da Evropskom unijom narednih sest meseci predsedava Grcka, a posle nje tu funkciju preuzima Italija. "Obe (ove zemlje) su poznate po svojim simpatijama za Srbe, i mislim da to nece biti dobro za nas", rekao je Hasani.
Najnoviji udarac albanskim politicarima u Pristini zadat je novom zajednicom Srbije i Crne Gore, posto su i sebe i javnost pokusavali da ubede da sa svakim novim danom Kosovo ima sve manje i manje veze sa Beogradom.
Preovladjujuci je utisak da se rasprava o nezavisnosti vraca u podzemlje kosovske politike devedesetih godina, kada je Ibrahim Rugova bezuspesno pokusavao da ubedi zapadne vlade da priznaju prakticno samoproglasenu Republiku Kosovo.
Ali tada, kao i sada, Rugova i njegovi saveznici nisu imali velikih izgleda za uspeh. Stajner je vec naglasio da Ujedinjene nacije nece tolerisati jednostrane odluke Beograda i Pristine kojima bi se prejudiciralo pitanje nezavisnosti - o cemo moze odlucivati samo Savet bezbednosti.
U medjuvremenu, Ujedinjene nacije i dalje naglasavaju znacaj ispunjavanja postavljenih preduslova za otpocinjanje pregovora o konacnom statusu. Mejson Vitni, zvanicnik UNMIK-a, kaze: "Standardi se ne mogu ublazavati niti se o njima moze pregovarati. Oni se moraju ostvariti da bismo mogli poceti da gradimo normalno drustvo."
UNMIK pokusava da promovise ove standarde kratkim video spotovima koji se pustaju na lokalnim televizijama. Kampanja je izazvala i neke podrugljive komentare. Jedan novinar je 31.decembra napisao pismo Stajneru u kojem ga pita da li Kosovari "ispunjavaju uslove za proslavljanje Nove godine".
Artan Mustafa je novinar dnevnog lista "Epoka e re" na Kosovu.
