Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change
Postavljeni branioci zatrazili da se povuku iz slucaja
Nakon problema sa kojima se sud vec suocio u slucaju Milosevic, Stiven Kej i Dzilijan Higins zatrazili su juce od sekretarijata da im dozvoli da se povuku sa mesta branilaca postavljenih da zastupaju gospodina Milosevica. Sekretarijat ih je imenovao na preporuku pretresnog veca, nakon sto je ono donelo odluku da okrivljeni vise nije u stanju da se sam brani i nakon odbijanja okrivljenog da sam angazuje branioce. Gospodin Kej je u ime okrivljenog ulozio zalbu protiv te odluke pretresnog veca. I gospodin Kej i gospodin Milosevic imali su usmena izlaganja pred zalbenim vecem protekle sedmice. Zalbeno vece je predmet uzelo u razmatranje, ali jos uvek nije donelo odluku.
U svom pismu sekretarijatu suda, gospodin Kej i gospodja Higins naveli su da bi “nastavljanje zastupanja okrivljenog sa nase strane prouzrokovalo krsenje Kodeksa ponasanja [branilaca pred medjunarodnim tribunalom]”. Konkretno, oni su ostali kod toga da Kodeks zahteva od branilaca da se pridrzavaju instrukcija svog branjenika o ciljevima odbrane. Posto okrivljeni odbija da prihvati ili da komunicira sa postavljenim braniocima, jedina instrukcija jeste da ih on ne zeli i da zeli da njegovo pravo da se sam brani bude ponovo uspostavljeno.
Postavljeni branioci su u zalbi naveli da ocekivanja pretresnog veca da oni mogu da vrse odbranu bez saradnje i instrukcija okrivljenog predstavljaju “spoljni pritisak” koji kompromituje njihov profesionalni integritet i predstavlja krsenje clana 10 Kodeksa. Zabrana potcinjavanja pritisku iz spoljnih izvora, ukljucujuci u njih i sud, predvidjena je i u Kodeksu ponasanja Engleske i Velsa, cijih odredbi su oba branioca takodje duzna da se pridrzavaju.
Gospodin Kej i gospodja Higins citirali su i druge odredbe Kodeksa koji bi bili prekrseni ukoliko bi oni nastavili da brane okrivljenog. Oni su naveli da ne mogu braniti interese branjenika na najbolji nacin ukoliko on ne zeli da im saopsti koji su to interesi, niti mogu izvrsiti svoju duznost obavestavanja svog branjenika ukoliko on ne komunicira sa njima. Na kraju, kako su rekli, njihova duznost lojalnosti prema klijentu u konfliktu je sa naredbom pretresnog veca da ga brane. Drugim recima, lojalnost Milosevicu znaci povlacenje sa pozicije branilaca.
Nijedan od razloga koje su postavljeni branioci citirali nije nepoznat pretresnom vecu. Okrivljeni je od pocetka jasno stavio do znanja da nema nameru da saradjuje ili da komunicira sa njima. Pretresno vece je bez obzira na to donelo odluku o postavljanju branilaca, usmeravajuci gospodina Keja i gospodju Higins do pokusaju da komuniciraju sa okrivljenim i od njega dobiju instrukcije, ali da bi, u slucaju da okrivljeni ostane nepopustljiv, oni svakako imali da nastave sa odbranom. Pretresno vece je od trenutka donosenja odluke stavljalo do znanja da je Milosevicev odgovoran za to da li ce saradjivati ili ne. Ukoliko ne saradjuje, on ce - a ne neko drugi – naskoditi svom slucaju.
Sekretarijat odlucuje o postavljanju i razresenju branilaca. U ovom slucaju, obzirom da je pretresno vece predlozilo gospodina Keja i gospodju Higins, pretresno vece moze doneti odluku, posebno zbog toga sto ona ima tako ozbiljne reperkusije za buducnost postupka. Medjutim, i pretresno vece i sekretarijat mogu odbiti da dozvole povlacenje postavljenim braniocima, iz razloga sto bi to moglo da ugrozi pravicno sudjenje. Iako su branioci naveli znacajne smetnje, posebno nesaradnju svedoka, oni ipak nisu iscrpli sve mogucnosti da bi se obezbedilo prisustvo svedoka, npr. zahtev sudu da im posalje pozive.
Kada se pokusava shvatiti postupak protiv Milosevica, uvek je vazno imati u vidu ono sto gospodin Milosevic govori od pocetka – on ne priznaje tribunal, odbija da odgovara na optuzbe i ima nameru da sudjenje upotrebi kao pozornicu za predstavljanje svoje politicke agende. On nije i nikada nije ni bio zainteresovan da se brani. Njegov cilj je da unisti tribunal. Ne moze se poreci da je pozicija postavljenih branilaca nezavidna. Mozda je jedina nezavidnija pozicija - pozicija samog tribunala. Ukoliko advokatima koji su najkvalifikovaniji da pruze odbranu gospodinu Milosevicu dozvoli povlacenje iz slucaja, sud ce biti sucen sa ogranicenim opcijama. Sud moze postaviti potpuno nove branioce, sto bi znacajno usporilo postupak. Sta vise, novi branioci bi se nasli u istom polozaju kao gospodin Kej i gospodja Higins. Vece bi moglo da odredi Milosevicevim pravnim savetnicima da postupaju kao branioci, ali je malo verovatno da bi se oni tome povinovali ukoliko bi se Milosevic protivio. Konacno, tribunal moze dozvoliti okrivljenom da se sam “brani”.
Ukoliko sud izabere ovo poslednje, ici ce protiv nalaza i misljenja vestaka medicinske struke da bi nastavak samozastupanja ozbiljno ugrozio Milosevicevo zdravlje. Vaznije od toga je da bi gospodin Milosevic dobito veoma vaznu rundu u svom pokusaju da unisti kredibilitet tribunala i svaki napor da odgovara za ratne zlocine, zlocine protiv covecnosti i genocid.
U svom pismu sekretarijatu suda, gospodin Kej i gospodja Higins naveli su da bi “nastavljanje zastupanja okrivljenog sa nase strane prouzrokovalo krsenje Kodeksa ponasanja [branilaca pred medjunarodnim tribunalom]”. Konkretno, oni su ostali kod toga da Kodeks zahteva od branilaca da se pridrzavaju instrukcija svog branjenika o ciljevima odbrane. Posto okrivljeni odbija da prihvati ili da komunicira sa postavljenim braniocima, jedina instrukcija jeste da ih on ne zeli i da zeli da njegovo pravo da se sam brani bude ponovo uspostavljeno.
Postavljeni branioci su u zalbi naveli da ocekivanja pretresnog veca da oni mogu da vrse odbranu bez saradnje i instrukcija okrivljenog predstavljaju “spoljni pritisak” koji kompromituje njihov profesionalni integritet i predstavlja krsenje clana 10 Kodeksa. Zabrana potcinjavanja pritisku iz spoljnih izvora, ukljucujuci u njih i sud, predvidjena je i u Kodeksu ponasanja Engleske i Velsa, cijih odredbi su oba branioca takodje duzna da se pridrzavaju.
Gospodin Kej i gospodja Higins citirali su i druge odredbe Kodeksa koji bi bili prekrseni ukoliko bi oni nastavili da brane okrivljenog. Oni su naveli da ne mogu braniti interese branjenika na najbolji nacin ukoliko on ne zeli da im saopsti koji su to interesi, niti mogu izvrsiti svoju duznost obavestavanja svog branjenika ukoliko on ne komunicira sa njima. Na kraju, kako su rekli, njihova duznost lojalnosti prema klijentu u konfliktu je sa naredbom pretresnog veca da ga brane. Drugim recima, lojalnost Milosevicu znaci povlacenje sa pozicije branilaca.
Nijedan od razloga koje su postavljeni branioci citirali nije nepoznat pretresnom vecu. Okrivljeni je od pocetka jasno stavio do znanja da nema nameru da saradjuje ili da komunicira sa njima. Pretresno vece je bez obzira na to donelo odluku o postavljanju branilaca, usmeravajuci gospodina Keja i gospodju Higins do pokusaju da komuniciraju sa okrivljenim i od njega dobiju instrukcije, ali da bi, u slucaju da okrivljeni ostane nepopustljiv, oni svakako imali da nastave sa odbranom. Pretresno vece je od trenutka donosenja odluke stavljalo do znanja da je Milosevicev odgovoran za to da li ce saradjivati ili ne. Ukoliko ne saradjuje, on ce - a ne neko drugi – naskoditi svom slucaju.
Sekretarijat odlucuje o postavljanju i razresenju branilaca. U ovom slucaju, obzirom da je pretresno vece predlozilo gospodina Keja i gospodju Higins, pretresno vece moze doneti odluku, posebno zbog toga sto ona ima tako ozbiljne reperkusije za buducnost postupka. Medjutim, i pretresno vece i sekretarijat mogu odbiti da dozvole povlacenje postavljenim braniocima, iz razloga sto bi to moglo da ugrozi pravicno sudjenje. Iako su branioci naveli znacajne smetnje, posebno nesaradnju svedoka, oni ipak nisu iscrpli sve mogucnosti da bi se obezbedilo prisustvo svedoka, npr. zahtev sudu da im posalje pozive.
Kada se pokusava shvatiti postupak protiv Milosevica, uvek je vazno imati u vidu ono sto gospodin Milosevic govori od pocetka – on ne priznaje tribunal, odbija da odgovara na optuzbe i ima nameru da sudjenje upotrebi kao pozornicu za predstavljanje svoje politicke agende. On nije i nikada nije ni bio zainteresovan da se brani. Njegov cilj je da unisti tribunal. Ne moze se poreci da je pozicija postavljenih branilaca nezavidna. Mozda je jedina nezavidnija pozicija - pozicija samog tribunala. Ukoliko advokatima koji su najkvalifikovaniji da pruze odbranu gospodinu Milosevicu dozvoli povlacenje iz slucaja, sud ce biti sucen sa ogranicenim opcijama. Sud moze postaviti potpuno nove branioce, sto bi znacajno usporilo postupak. Sta vise, novi branioci bi se nasli u istom polozaju kao gospodin Kej i gospodja Higins. Vece bi moglo da odredi Milosevicevim pravnim savetnicima da postupaju kao branioci, ali je malo verovatno da bi se oni tome povinovali ukoliko bi se Milosevic protivio. Konacno, tribunal moze dozvoliti okrivljenom da se sam “brani”.
Ukoliko sud izabere ovo poslednje, ici ce protiv nalaza i misljenja vestaka medicinske struke da bi nastavak samozastupanja ozbiljno ugrozio Milosevicevo zdravlje. Vaznije od toga je da bi gospodin Milosevic dobito veoma vaznu rundu u svom pokusaju da unisti kredibilitet tribunala i svaki napor da odgovara za ratne zlocine, zlocine protiv covecnosti i genocid.
